ЕПИДЕМИЈА ЛУДИЛА У ЧАЧКУ

категорија Мишљења / дана 30/08/2014 у 6:25 часова /

Баук саблазни се шири Епархијом жичком: чачански попови примили заразу од Дмитра Луковића, Тихона Ракићевића и сличних новотара

Да ли ће нови епископ жички Јустин успети да заустави епидемију безумља коју су посејали његови предходници – питање је сад.

Иако се зна да је владика Јустин одњихан у црноречкој колевци, да је одхрањен светосавском храном из деснице свог старца владике Артемија, велико је питање да ли ће он имати снаге да почупа кукољ који је закоровио њиву Светог Саве и Светог владике Николаја.

Стоје с десна на лево о. Николај, владика Артемије (тада игуман Црне Реке) и отац (сада епископ) Јустин

Порушени су иконостаси у Жичи и Студеници, извршено је гроболомље у Жичи, срушен је вековни богослужбени поредак у многим црквама и манастирима, испогањени су свети олтари у које су увођени јеретици…

О бројним безакоњима се говори у најновијој књизи Сагрешења у СПЦ, о чему је ових дана писала „Политика“, „Чачанске новине“ и многи други.

Види детаљније: http://srbinaokup.info/?p=46064

Али вратимо се епидемији у Чачку.

Пред Божић 2010. објављен је текст: ПОКАТОЛИЧИО СЕ СРПСКИ ПОП – Да ли архијерејски намесник Дмитар Луковић мудрује или лудује?

Види детаљније: http://borbazaveru.info/content/view/1843/1/

У Заблаћу поп и његова три сина – попови из школе Игњатија Мидића и Иринеја Буловића порушили предивни иконостас.

Види детаљније: http://srbinaokup.info/?p=27211

У Атеници попови уместо РАСПЕЋА ГОСПОДЊЕГ подигли кукасти крст!

Види детаљније: http://anti-censura.com/u-pravoslavnoj-crkvi-kukasti-krst/

У порти цркве Успења Пресвете Богородице у Чачку у предпразништво( кад се у посту и молитви спремамо за празник) и на дан Успења певачице и рингишпил.

ПОГЛЕДАЈТЕ ЧУДО НЕВИЂЕНО:

Pravoslavna vrteška

Meštani MZ Košutnjak i slučajni prolaznici gledaju i neveruju svojim očima – ringišpil i luna-park u porti crkve …

Na brojne pozive čitalaca našeg portala otišli smo do crkve koja se već godinama gradi u naselju Košutnjak i sami se uverili da je istina, ono što nam je rečeno. U dvorištu crkve podignut je ringišpil, kao i ceo zabavni park.

Sutra je četvtrak 28. avgust, dan koji SPC obeležava kao Veliku Gospojinu tj. kao Uspenije Presvete Bogorodice. To je i dan crkve u izgradnji u MZ Košutnjak, pa je neko ko je nadležan za obeležavanje Velike Gospojine odlučio da pored šatre za goste u porti crkve bude podignuti ringišpil, autodrom i još kojekakve zabavne igre. Uz svu tu skalameriju ide i emitovanje „prigodne“ vašarske muzike na zvučnicima čiji se decibeli ne daju izmeriti.

Sve je ovo, valjda, u duhu pravoslavlja i tradicije SPC. Da uz crkvu, za velki duhovni praznik, bude vašarska atmosfera, ne bi li se narod, u svoj ekonomskoj muci koja nas je snašla, malo odmorio od reformi Vlade Srbije koja pokušava da stabilizuje ekonomski i privredni sunovrat Srbije i drastičan pad standarda stanovnika.

Biće onih koji će nas podsetiti da je tradicija u Srba da se na velike verske praznike organizuje vašar, često i pored crkava. Valjda po onoj narodnoj – udri brigu na veselje. Možda je i tako, ali nismo li zbog tog čestog i takvog udaranja brige na veselje i dospeli tu gde jesmo danas?

Ako nas sećanje dobro služi, gradnja crkve u Košutnjaku započela je sa posvetom onima koji su postradali od komunističkog terora. Kako se pijetet stradalima od bilo kakvog terora uklapa sa ringišpilom i muzičkim stvaralaštvom Mice Trofrtaljke, Ace Lukasa, Cece, Jece a Bogami i Džeja, nije nam poznato.

Smatramo da vremenu u kome živimo, mestu proslave Velike Gospojine u Košutnjaku i spomenu na žrtve terora više priliče nastup Crkvenog hora i duhovna muzika, poneka rodoljubiva pesnička reč – ali ko nas pita, nismo mi članovi organizacionog (crkvenog) odbora. Valjda neko u SPC zna šta radi, a ako je i novopostavljeni Vladika Žički dao svoj blagoslov za podizanje ringišpila pored crkve, onda ko smo mi da se mešamo u tu rabotu.

Kako god bilo, sa komentarom koji su nam rekli svi koji su tražili da obavestimo javnost o ovom događaju i mi smo saglasni:

– Crkva se gradi, još malo pa punih 20 godina (od 1995.), tako što gradnja iz godine u godinu ide sve sporije. Bolje da su pare koje će da potroše na šatru i ringišpil uložili da se crkva završava, a ne da ih ovako arče.

Преузето са:http://www.ozonpress.net/drustvo/9837-pravoslavna-zabava

У Саборној цркви Вазнесења Господњег у центру Чачка (задужбини Страцимировој) до 2008. године часове веронауке је држао мр Владимир Димитријевић, књижевник, православни публициста, човек који је објавио или приредио преко 100 православних душекорисних књига, је смењен мигом Епископа жичког, који је без писаног трага спровео архијерејски намесник трнавски Рако Милинковић.

Можда тако жели папа и Иринеј Буловић, његов прстеноносац. Чачани су, нажалост, то безумље прећутали. Зато им је стигла казна Божја: уместо да деца улазе у порту и цркву са страхом Божјим, уместо да слушају реч Божју на часовима веронауке, она се тамо клацкају, љуљају, свађају, псују… Као да нису дошли у Дом Божји него у пећину разбојничку где се вежбају поганоустју Атанасија Јевтића.

УМЕСТО ВЕРОНАУКЕ, УЕСТО ДУХОВНЕ ХРАНЕ: хлеба и игара