Грешни Милоје избачен и из СК и из СПЦ

Милоје Стевановић књигом одговарана одлуку о екскомуникацији из СПЦ јер је пружио подршку игуману и монасима који су напустили Епархију рашко-призренску

Чачак – Једини мирјанин који је искључен из Српске православне цркве, Милоје Стевановић (65), никад се није жалио на ту пресуду Великог црквеног суда СПЦ – а, изречену пре 40 месеци. Али, судијама је одговорио ових дана, својом осмом по реду књигом Сагрешења у Србској православној цркви, где је штампао и недавно упућено писмо председнику тог Суда:

„Из средстава информисања дознао сам да је Велики црквени суд СПЦ- а својом пресудом од 29. априла 2011. коначно оснажио пресуду Црквеног суда Епархије жичке од 10. марта те године. Како ни до данашњег дана нисам добио ту пресуду, формално – правно онемогућен сам да искористим права која ми припадају, те иштем да ми се иста достави” – поручио је Стевановић судијама 9. априла 2014. и додао да обавезно једном годишње „иште исту од председника и судија”.

У разговору за „Политику”, каже да данас живи у Београду, као „анатемисани привредник и писац који не доколичи ни у пензији”. Са супругом Надом оснивач је предузећа „КМН” које производи и продаје храну у Чачку и Београду и има 120 запослених, а за овај колектив ради и око 400 сеоских домаћинстава у западној Србији.

– Пресуда мојих прогонитеља, којом су ме осудили на најтежу казну под капом небеском, јесте њихово дело, њихов образ, њихово огледало, њихов плод. Мени је пало у део да трпљењем спасавам душу своју и да се молим да се моји прогонитељи врате вери светоотачкој, од које су отпали. И да се сете заклетве коју су пред Богом рекли па порекли: „Обећавам да, без крајње нужде и тешке кривице, нећу никога, било појединца било заједницу, од црквених тајни и заједништва у Христу одлучивати нити проклињати” – истиче Стевановић.

Иначе, у изреци пресуде Великог црквеног суда СПЦ из априла 2011., тада достављене новинарима, наводи се да је Стевановић коначно искључен (екскомунициран) из црквене заједнице због примања на приватно имање одбеглих јеромонаха и монаха” као и „оснивања монашког општежића на приватном имању без благослова надлежног архијереја”. Окривљени, који своје књиге потписује као Грешни Милоје, је 3. јуна 2010. године на своје имање у Лозници код Чачка примио игумана и калуђере (15 монаха) манастира Црна Река, који су тада напустили Епархију рашко – призренску, из солидарности са својим епископом Артемијем.

Зашто се, овом књигом, ипак одрекао обећаног трпљења?

– Рекох, када сам, благодарећи епископу Иринеју Буловићу екскомунициран из цркве мојих ђедова и мојих унука, одлучио сам да ућутим и покушам да трпљењем спасавам душу своју. Тај наум исповедио сам своме духовнику, али он ми рече: `Све ваља истрпети осим онога што је на уштрб истине, истина се мора сведочити`. Из дужности послушања наставио сам да сведочим и тако је, ево, настала ова књига – сведочанство” – вели Стевановић.

У укупно десет сведочанстава на 536 станица, мноштво редова посвећено је питањима екумензима. Уредник књиге, професор др Љубомир Љуба Протић, пише у свом слову на крају издања:

„Ватикан је дуго тајно подржавао распад Југославије, а потом је први јавно подржао и признао отцепљене републике Хрватску и Словенију. Тиме је проширио `свој простор`, али је потврдио јеванђелску истину да ће све што је тајно постати јавно. Врхови наше цркве, наше Академије наука, наше Војске и наших политичара то немо гледају – не виде или не желе да виде. Мало по мало, чак и усвајају вредносни систем Беле Демоније (Европе). Црне папе језуитске постају беле папе ватиканске. Наши архијереји се тихо одричу одлука Васељенских сабора, а јавно то не говоре, повремено се заједнички моле са људима друге вере, а јавно говоре да то не чине”.

Иначе, Милоје Стевановић је своје село у Лозници на Јелици поклонио монаштву оданом рашчињеном владики Артемију Радосављевићу и ту је сада манастир Св. Николе (женски), а недалеко одатле саградио је лане и испосницу Светог Пимена Великог. Клирици и верници који следе бившег епископа рашко – призренског, у Србији су за четири године подигли 25 цркава и катакомби.

„Услови у којима владика Артемије живи неколико година у Београду, у собици од 9 квадрата, испод су нивоа најрђавијих апсана. Зато је већа група верника одлучила да у владикином родном Лелићу изгради кућу свом духовном оцу. Међутим, зли људи су се потрудили да преко световних власти издејствују невиђено одуговлачење у поступку издавања грађевинске дозволе”- објавио је Стевановић у књизи Сагрешења.

Од укупног тиража (1.000), две трећине продато је у претплати. Грешни Милоје је једини Србин који је искључен и из Савеза комуниста (1984) и из Српске православне цркве (2011).

Гвозден Оташевић – Политика

Напомена:

Текст и фотографија објављени су у Политици 25.8.2014. стр.7.

Испод фотографије стоји текст:

Милоје Стевановић говори на црквеном сабору у насељу на Јелици