Category: Култура

Раскошне одежде Стефана Лазаревића и Ђурађа Бранковића: Нови експонати у Историјском музеју Србије

Раскошне одежде Стефана Лазаревића и Ђурађа Бранковића: Нови експонати у Историјском музеју Србије

Изложба „Чекајући сталну поставку“ открива богату историју Србије, која има за циљ да освежи наше колективно сећање на одређене периоде српске историје Два нова експоната део су изложбе „Чекајући сталну поставку“ у Историјском музеју Србије. Реч је о […]

Тежак Петра Кочића

Тежак Петра Кочића

Своју патетично-лирски интонирану цртицу „Тежак“ Кочић је објавио у првом броју бањалучке Отаџбине, I/1907. и због ње одмах дошао у сукоб с властима. Лист је био заплијењен, а Кочић неколико мјесеци касније изведен пред суд и осуђен. „У […]

Велики руски писац: Вештачка интелигенција може да нас сатре – постоји још једна нада

Велики руски писац: Вештачка интелигенција може да нас сатре – постоји још једна нада

Пише: Валентина Булатовић Ступамо у сферу у којој је врло танка граница између живог и неживог. Бојим се вештачке интелигенције. Постоји опасност да машине у неком тренутку прорачунају да је човек сувишан и да га, без икаквих кочница, […]

Песма Матије Бећковића поводом годишњице независности Црне Горе

Песма Матије Бећковића поводом годишњице независности Црне Горе

Матија Бећковић написао је поводом годишњице осамостаљења Црне Горе песму у којој језгровито сажима суштину трагедије човека који је изгубио себе и због тога има потребу да измишља и служи не би ли био прихваћен у нешто са […]

„Одахните, груди, у овој слободи“ – Алекса Шантић: Ноћ под Острогом

„Одахните, груди, у овој слободи“ – Алекса Шантић: Ноћ под Острогом

Одахните, груди, у овој слободи, На овој висини гдје сам господ бдије, А ти, брдска вило, амо к мени ходи Да пјевамо пјесму која душе грије. Гле, ноћ тиха броди и одором меком, Препуном звијезда, крш покрива голи; […]

Лав Н. Толстој, ДЕТИЊСТВО

Лав Н. Толстој, ДЕТИЊСТВО

„Срећно, срећно, неповратно време детињства! Како не волети, не неговати сећање на њега? Та сећања освежавају, узносе моју душу и служе ми као извор највећих уживања… После молитве се умоташ у ћебе, на души ти лако, светло и […]

Загонетка Гаврила Державина: „Ја долазим с мачем, судија!“

Загонетка Гаврила Державина: „Ја долазим с мачем, судија!“

Гаврил Романович Державин (1743-1816) руски песник класицизма, државник, сенатор и активни тајни саветник сањао је да олакша руски језик, да изврши његову реформу, због чега је трагао за изворима и различитим могућностима руског језика. Зато је и подскочио […]

Српска дива своме роду

Српска дива своме роду

Софија Соња Симић (девојачки Седмаков) била је српска оперска и концертна певачица (мецосопран, алт). Певала је као солиста у оперским кућама у Хајделбергу, Франкфурту на Мајни и Стразбуру. У току Првог светског рата одржала је широм САД-а низ […]

Невен Милаковић: Опомена

Невен Милаковић: Опомена

Данас кад сте ми срце ишчупали, језиком натеклим од жучи, израслином непотребном што беспомоћно тражи ријечи, тромо се напиње и муца, поручујем вам ђавољи вазали, ја потомак великих Сораба, овако грешан и мали: На длану ми умјесто стигме […]

Гогољ – бич за прозападну дехристијанизовану најамничку олош

Гогољ – бич за прозападну дехристијанизовану најамничку олош

Гогољева апологија Русије окренута је идеалима Свете Русије, а никако великодржавном шовинизму карактеристичном за западне силе. На данашњи дан, 4. марта 1852. умро је руски писац Николај Васиљевич Гогољ, отац руске реалистичке прозе. Романтично-фолклорним приповијеткама освојио је читаоце […]