Проф. др Љубомир Т. Грујић: Ако Уставни суд не би оценио уставност и законитост инаугурисања и деловања председника Републике Александра Вучића значило би да је Александар Вучић изнад и изван Устава

Пише: Проф. др Љубомир Т. Грујић
2.2.2018.

***

УСТАВНИ СУД И ЊЕГОВ ПРЕДСЕДНИК
ВЕСНА ИЛИЋ ПРЕЛИЋ
Булевар Kраља Александра 15
11000 Б Е О Г Р А Д

Доставља се:

НАРОДНА СКУПШТИНА
Председник Маја Гојковић
Генерални секретар магистар Светлана Булајић:
за сваког народног посланика се доставља у ПДФ-у преко епоште
Трг Николе Пашића 13,
11000 Београд, sekretar@parlament.rs

ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ
Андрићев венац бр. 1,
11000 Београд
predstavkegradjana@predsednik.rs

Држављанима Републике Србије,
институцијама, странкама и медијима у њој

 

Предмет:  Устав, Уставни суд и иницијатива Уставном суду за покретање поступка за оцену уставности и законитости инаугурисања и деловања председника Републике Александра ВУЧИЋА

На основу:

• члана 1 Устава, који утврђује да је Република Србија држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским принципима и вредностима,
• члана 2 Устава, који утврђује да:

– сувереност потиче од грађана који је врше референдумом, народном иницијативом и преко својих слободно изабраних представника.

– ниједан државни орган, политичка организација, група или појединац не може присвојити сувереност од грађана, нити успоставити власт мимо слободно изражене воље грађана,

• члана 3 Устава, који гарантује да је владавина права основна претпоставка Устава и почива на неотуђивим људским правима и да се владавина права остварује слободним и непосредним изборима, уставним јемствима људских и мањинских права, поделом власти, независном судском влашћу и повиновањем власти Уставу и закону,

• става члана 168 Устава, који гарантује да свако правно или физичко лице има право на иницијативу за покретање поступка за оцену уставности и законитости,

• 2. става члана 4 Устава, који утврђује да: Уређење власти почива на подели власти на законодавну, извршну и судску.

• става члана 4 Устава, који захтева да се однос три гране власти заснива  на равнотежи и међусобној контроли,

• надлежности и обавезe Уставног суда да штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе (1. став члана 166 Устава),

• права и обавезе Уставног суда да Уставни суд обавља и друге послове предвиђене Уставом (последњи став члана 167 Устава),

• права Уставног суда да и сам може покренути поступак за оцену уставности и законитости (2. став члана 168 Устава),

• члана Закона о Уставном суду да Уставни суд одлучује о питањима из своје надлежности утврђене Уставом Републике Србије (у даљем тексту: Устав) и врши друге послове одређене Уставом и законом,

• заклетве сваког судије Уставног суда да ће се у свом раду придржавати Устава и закона и да ће своју дужност обављати часно, савесно и непристрасно (3. став члана 11 Закона о Уставном суду),

следи да је право, обавеза и надлежност Уставног суда да у складу с Уставом оцени уставност и законитост инаугурисања и деловања председника Републике Србије.

Овде се излажу детаљније образложење те уставне обавезе Уставног суда и нови разлози и докази који потврђују неопходност да Уставни суд оцени уставност и законитост инаугурисања и деловања председника Републике Србије Александра ВУЧИЋА /2/-/4/.  Они такође потврђују оправданост уставне жалбе /5/ поднете Уставном суду пре десет месеци, у току изборног процеса.

Темељ Устава и државе Републике Србије

С обзиром да Преамбула Устава гласи:

„Полазећи од државне традиције српског народа и равноправности свих грађана и етничких заједница у Србији, 

полазећи и од тога да је Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије и да из таквог положаја Покрајине Косово и Метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима,

грађани Србије доносе

 УСТАВ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ“

и с обзиром да су грађани Србије донели Устав полазећи од ставова и чињеница записаних у Преамбули,

следи да су и Устав и Република Србија засновани на преамбули Устава (даље: Преамбула).

Преамбулу нису створиле садашње генерације. Оне су је написале, а стварале су је србске генерације кроз векове /6/. Србску државност нису створиле сада постојеће генерације. Наследили смо је.  Родитељи и преци су нам је пренели да бисмо је и ми пренели нашој деци и потомству. Србска државност и србска држава нису власништво само постојећих генерација или власти или политичких странака. Оне су богатство свих србских генерација: прошлих, садашњих и будућих. /6/

Преамбула је темељ Устава и наше државе сада под именом Република Србија с монархистичким грбом. Преамбула је ослобођена идеолошког карактера, идеолошких одредница. Она има трајну вредност за србски народ и његову државу, без обзира на државно уређење. Њено поштовање обезбеђује непрекидност србске државности,  државе, слободе, и омогућава напредак србског народа и свих држављана Републике Србије других националности који живе у њој.

Одбацивање Преамбуле, непоштовање Преамбуле, деловање супротно Преамбули значи одбацивање, непоштовање, деловање супротно Уставу, рушење Устава и на њему конституисане Републике Србије, уништавање србске државности и државе.

Омаловажавање Преамбуле је и омаловажавање родољубља наших предака и њихове љубави према својим потомцима за које су се борили и изборили да ми данас, после практично целог века, поново имамо  државу српског народа и свих грађана који у њој живе (1. члан Устава).

Уставна основа за остваривање грађанске демократије, људских права и слобода, владавине права и да Републике Србија извршава своје обавезе

Устав утврђује да су поједине уставне одредбе од посебног значаја и важности:

Народна скупштина је дужна да акт о промени Устава стави на републички референдум ради потврђивања, ако се промена Устава односи на преамбулу Устава, начела Устава, људска и мањинска права и слободе, уређење власти, проглашавање ратног и ванредног стања, одступање од људских и мањинских права у ванредном и ратном стању или поступак за промену Устав.

7. став члана 203 Устава

Међу тим уставним одредбама је право и обавеза све три гране власти: законодавне, извршне и судске, да се њихов однос заснива на равнотежи и да су у међусобној контроли (2. и 3. став члана 4 Устава). Сваки члан сваког органа власти од те три гране власти је положио заклетву да ће да поштује Устав и закон (2. став члана 17 Закона о Народној скупштини, 4. став члана 114 Устава, 2 став члана 5 Закона о изменама и допунама Закона о Влади, и 3. став члана 11 Закона о Уставном суду).

Уставна одредба (2. и 3. став члана 4 Устава) по нашем важећем Уставу из 2006. године о међусобној контроли власти није постојала ни у Уставу ФНРЈ из 1946. г.,  ни у Уставу СФРЈ из 1964. г. или из 1974.  г., ни у Уставу Републике Србије из 1990. године. Та уставна одредба, 2. и 3. став члана 4 Устава чини суштинску разлику између држава које су водиле КПЈ/СКЈ/СПС (уз подршку СРС и ЈУЛ) и садашње Републике Србије (1. члан Устава). Она власт Републике Србије изабрана и конституисана по сада важећем Уставу Републике Србије из 2006. г. која не спроводи ту уставну одредбу, која не поштује, која игнорише, ту уставну одредбу, враћа државу у доба пре 1946. године. Уназађује Републику Србију најмање за више од 70 година!

Краљевина Србија се одликовала једном од највиших степена остварења демократије у Европи у то доба, почетак 20. века! Пре више од једног века!

Међусобна контрола све три гране власти је провера рада, деловања, аката, да ли су у складу с Уставом и законом.  Она треба да обезбеди да сви државни органи све три гране власти делују на основу и у оквиру Устава и закона и да испуњавају своје уставне и законске обавезе. Да делују хармонично, да остварују равнотежу својих радњи.

Међусобна контрола све три гране власти је уставна основа за остваривање демократије, људских права и слобода, владавине права и да Републике Србија извршава своје уставне обавезе одређене чланом 97 Устава.

Међусобна контрола све три гране власти је једна од суштинских разлика између ранијих Република Србије (Народне Републике Србије, Социјалистичке Републике Србије и Републике Србије конституисане по Уставу из 1990. године) и Републике Србије основане по важећем Уставу.

Међусобна контрола све три гране власти је истовремено уставна основа да се спречи да било који орган власти спроводи своју самовољу, да делује супротно Уставу или закону, или да не извршава своје уставне или законске обавезе.

Правилним, добрим, остваривањем међусобне контроле све три гране власти се успостављају међусобна повратна дејства између све три гране власти ради доброг и ефикасног извршавања њихових уставних и законских дужности, ради стабилног управљања државе и оптималног, или бар задовољавајућег, вођења народа и то у често непредвидљивим страним дејствима на државу и народ и/или неочекиваним унутрашњим (државним, друштвеним, економским, привредним) тешкоћама и/или непредвиђеним временским непогодама.

Неостваривањем међусобне контроле органа власти све три гране власти се омогућава успостављање неправа, самовоље, диктатуре, тираније, власти; уништавање људских права и слобода; прихватање окупације, растурање државе.

Њеним неостваривањем органи власти добијају могућност да без одговорности распродају сва природна, државна /народна, културна, добра; све природне сировине и изворе, речне токове, језера, ваздушни простор над Србијом, земљу /7/, шуме, државну/народну територију, руднике, фабрике заједно с радницима; аеродроме који имају посебан друштвени, економски, финансијски и војни значај (када је предат аеродром у Сарајеву дошло је до кључне промене односа снага у грађанском рату у БиХ, када је предат аеродром у Приштини значајно се променила војна ситуација у току НАТО бомбардовања), …. , да продају школство, образовање, …. , па да продају чак и децу /8/-/30/! Властима се тако отварају могућност и прилика да све то продају без одговорности народу, без сагласности народа;  могућност и прилика да земљом и народом владају распикуће без одговорности.

Неизвршавањем те кључне уставне обавезе органи власти омогућавају успостављање владавине једне политичке групације, или политичке странке, да непосредно врше власт супротно Уставу (супротно последњем ставу члана 5 Устава), супротно народној вољи (Устав су донели грађани Србије), без икакве одговорности и без обзира на последице.

2. и 3. став члана 4 Устава утврђују кључне државотворне уставне обавезе, дужности и права органа власти за успостављање и остваривање демократије, људских права и слобода у пуном обиму и у суштинском смислу, за фунционисање Републике Србије у складу с Уставом. 

Државни органи који имају право и обавезу за међусобну контролу органа власти са становишта Устава и закона

Међусобну контролу рада, деловања, (не)извршавања уставних и законских обавеза, контролу аката органа власти све три гране власти, да ли су у складу са Уставом и законом и да ли су на основу Устава и закона, имају као посебно право, обавезу и дужност:

– Народна скупштина као носилац уставотворне и законодавне власти у Републици Србији (члан 98 и члан 99 Устава), као државни орган надлежан да контролише рад извршне и судске власти (2. и 3. став члана 4 и последњи став члана 99 Устава) и као институција надлежна за разрешење председника Републике (1. и 2. став члана 118 Устава),

– председник Републике као једини појединац који има право и обавезу да се посвети, између осталог, остваривању људских и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава и закона (4. став члана 114 Устава), и са тог становишта да контролише рад законодавне, остале извршне и судске власти (2. и 3. став члана 4 и тачка 8 члана 112 Устава),

– Уставни суд који који штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе (1. став члана 166) и са тог становишта да контролише рад законодавне, извршне и остале судске власти (2. и 3. став члана 4 и последњи став члана 167 Устава).

Однос Народне скупштине према тој уставној основи

Народна скупштина није почела да извршава своју дужност из 2. и 3. става члана 4 Устава.

Народна скупштина до сада није спровела контролу рада, деловања и (не)извршавања оба-веза председника Републике Александра Вучића. Она није покренула поступак за његово разрешење упркос датим јој доказима у /31/-/33/ да је неопходно и да је обавезна да то учини.

Народна скупштина је паралисана у поштовању Устава и закона када треба да изврши ту своју уставну обавезу. Српска напредна странка има 104 посланика што са 22 посланика њеног верног коалиционог партнера Социјалистичке партије Србије чини 126 посланика. То је већина народних посланика: 50% од укупно 250 народних посланика је 125 посланика. Српска напредна странка и народни посланици из ње, заједно са Социјалистичком партијом Србије и народним посланицима из ње, су одбацили Уставне обавезе да Нико не може вршити државну или јавну функцију која је у сукобу са његовим другим функцијама, пословима или приватним интересима (1. став члана 6 Устава) и да Председник Републике не може обављати другу јавну функцију или професионалну делатност (члан 115 Устава).   Српска напредна странка противуставно прихвата и спроводи да је председник Републике Александар Вучић истовремено и њен председник. Паралисан је демократски, самосталан, рад Народне скупштине.  Не  може да извршава своје кључне уставне обавезе.

Александар Вучић је успоставио непосредно вршење власти две политичке странке супротно Уставу, а преко њих и своје лично 

Председник Републике Александар Вучић се јавно заклео, на Уставу и Мирослављевом јеванђељу, снажније и обавезније него народни посланик, него члан Владе или судија Уставног суда, тј. дао је свечану изјаву, чије поштовање и извршавање гарантује својом чашћу, под пуном моралном и материјалном одговорношћу, да ће све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, као и остваривању људских и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава и закона, очувању мира и благостања свих грађана Републике Србије и да ћу савесно и одговорно испуњавати све своје дужности.

Та права, те обавезе и одговорности председника Републике нема ни један други држављанин Републике Србије.  Он има посебне привилегије и према њему критеријуми за оцену његовог деловања треба да буду најстрожији /34/. Обратно упропашћује државу и народ, а њему омогућава самовољу. 

Александар Вучић је веома ратоборно бусаџијски иступао, без позивања на тада важећи Устав, деведесетих година 20. века и почетком овог века критикујући власти САД и других западних држава. Његови говори су били пламени, запаљујућим родољубљем,  до поновног доласка на власт 2012./2014. године ка потпредседник/председник Владе и 2017. као председник Републике.

Александар Вучић је у својству председника Владе Републике Србије обећао у Немачкој њеном канцелару Ангели Меркел да ће Република Србија да испуни све што се од ње тражи, био је ангажовао Тони Блера за саветника у Влади, потом друге странце и јавно се извинио некадашњем председнику САД Уилијаму Билу Клинтону за та своја бусаџијска иступања. Србији, Србском народу и народу Србије се није извинио.

Да би доказивао странцима да је његова промена суштинска, искрена и потпуна, и да би од њих био подржаван да влада Србијом, Александар Вучић спроводи што се од њега захтева упркос томе што је то супротно Уставу Републике Србије.  У томе је његов приватни интерес. 

Председник Републике Александар Вучић, између осталих кршења Устава и противуставних деловања /2/-/4/, /и видети даље/, задржавајући потпуну председничку власт у Српској напредној странци као њен председник, супротно напред наведеним уставним одредбама (1. став члана 6 и члан 115 Устава), не врши самоконтролу свог рада и деловања са становишта Устава и закона већ чини забрањену радњу:

Функционер је дужан да јавну функцију врши тако да јавни интерес не подреди приватном, нити међу њима изазове сукоб.

Сукоб јавног и приватног интереса постоји кад функционер има приватни интерес који утиче или може утицати на вршење његове јавне функције.

Члан 1. Закона о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција.

Функционеру је забрањено да јавну функцију користи да би утицањем на одлуку законодавне, извршне или судске власти остварио корист себи или другом, стекао неко право или погодност, закључио правни посао или на било који начин интересно погодовао себи или другом.

1. став члана 6. Закона о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција.

Паралисао је, преко народних посланика Српске напредне странке и Социјалистичке партије Србије, као двоструки председник, као председник политичке странке и као председник Републике, рад Народне скупштине по питању покретања уставног поступка за његово разрешење. Не само што је успоставио да две политичке странке непосредно врше власт и потчињавају је себи, већ у крајњој линији постиже да он, Александар Вучић, непосредно врши власт и потчињава је себи. То је све забрањено последњим ставом члана 5 Устава, и 2. ставом члана 1,  првим ставом и тачком 2) члана 6 Закона о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција.

Председник Републике Александар Вучић враћа државно устројство седам деценија уназад!

Не треба да се заборави како је Републичка изборна комисија одбила да разматра приговор на кандидатуру Александра Вучића за председника Републике, што је нажалост одобрио и Управни суд. Аутора приговора су тиме приморали да упути уставну жалбу Уставном суду одмах, у току изборног процеса, 14. марта о.г. /5/.

Повезујући све наведено, закључује се да је Александар Вучић успоставио неограничену власт мимо слободно изражене воље грађана. То је забрањено 2. ставом члана 2 Устава.

Уставни суд још увек може да изврши своје кључне уставне обавезе

Народна скупштина и председник Републике Александар Вучић нису извршавали уставну обавезу одређену 2. и 3. ставом члана 4 Устава. Они се понашају као да је на снази Устав Републике Србије из 1990. године, тј. као да је садашња државност Републике Србије иста као што је била до 8. новембра 2006. године.  Закључује се да једино још Уставни суд може да одговори својим уставним дужностима. У овом случају то значи да изврши своје уставне обавезе одређене 2. и 3. ставом члана 4, 1. ставом члана 166 и последњим ставом члана 167 Устава.

Истовремено се овиме председник Уставног суда, на основу тачака 3) и 8) члана 8 Пословника о раду Уставног суда, обавештава или подсећа да је секретар Уставног суда својим актом IIР-77/2017 од 17.01.2017. обавестио потписника овог поднеска:

…. „да се, обзиром да је уводно наведени поднесак допуна поднеска од 16. јуна 2017. године,  наводи дати у допису секретара Уставног суда IIР-43/2017, као одговору на поменути поднесак од 16. јуна 2017. године, једнако односе и на Ваш поднесак од 17. октобра 2017. године. 

С обзиром на претходно наведено, као и то да Ваш поднесак од 17. октобра 2017. године не садржи нове околности, наводе или захтеве који би могли иницирати поступање Уставног суда, обавештавамо Вас да Уставни суд, овим поводом и по овим питањима, окончава преписку.“ 

Из 26. члана Закона о Уставном суду и 21. члана Пословника о раду Уставног суда следи да секретар Уставног суда није овлашћен да упути такав акт.

Уставни суд доноси одлуке, решења и закључке (44. члан Закона о Уставном суду), а нестав, како пише у том допису секретара Уставног суда.

У допуни иницијативе од 17. октобра 2017. године су изложене радње настале после подношења иницијативе 16. јуна 2017. године. Оне не могу да буду понављања и не представљају понављање онога што је изложено у поднеску од 16. јуна 2017. године.  Те радње потврђују доказе противуставних деловања председника Републике Александра Вучића изложених у образложењу иницијативе од 16. јуна 2017. године.  На допис секретара Уставног суда IIР-43/2017 је Уставном суду била поднета уставна жалба у законском року. Њу секретар Уставног суда игнорише у свом обавештењу IIР-77/2017 од 17.01.2017. године и тако је елиминише!

На основу 3. става члана 168 Устава и 44. члана Закона о Уставном суду следи да је Уставни суд дужан да донесе одлуку или решење или закључак по иницијативи изложеној у /2/, /3/ и овде за покретање поступка за оцену уставности и законитости инаугурисања и деловања председника Републике Србије Александра ВУЧИЋА, као и по уставнм жалбама /4/ и /5/.

На Уставном суду је да својим примером покаже поштовање и извршавање уставне дужности одређене 2. и 3. ставом члана 4 Устава повезане с уставним обавезама Уставног суда утврђених још и 1. ставом члана 166 Устава и последњим ставом члана 167 Устава.

Став председника Републике о насилном учлањавању Републике Србије  у Европску Унију

Тадашњи председник Републике Борис Тадић и председник Владе др Мирко Цветковић су самовољно, без референдумске сагласности народа, поднели у име Републике Србије пријаву за њено учлањење у Европску Унију /35/. Уставни суд није потврдио уставност и законтост тог акта /36/.

Медији су обавестили о ставу председника Републике Александра Вучића о њиховој пријави у име Републике Србије за њено учлањење у ЕУ: 

„On je naglasio da se Srbija jasno nalazi na svom evropskom putu,“ /37/, /38/

«Председник је обећао да ће „припремити Србију за улазак у ЕУ до почетка следеће деценије одржавајући добре односе са Русијом“.»/39/

«„Srpska napredna stranka je jasno opredeljena za evropski put Srbije, ali Srbija i srpski narod hoće, žele i mogu u Evropu ponosno i uzdignuta čela da uđu. Primenjujući različite aršine prema osumnjičenima za činjenje zločina, to, svakako neće postići.“» /40/

Цитира се коментар из народа на наметнуто нам недискутабилно учлањење Републике Србије у ЕУ; наметнуто јер се народу није омогућило да се о томе референдумски изјасни (2. члан Устава):

„Кад Срби исправе  криву Дрину, Европска Унија ће имати још два услова.“

Председник Републике Александар Вучић је прихватио неуставну пријаву за учлањење Републике Србије и продубљује њено увлачење у Европску Унију  без народне сагласности.  На тај начин спроводи захтеве западних Влада и Европске Уније. То је насилно укључивање Републике Србије у Европску Унију. Ако Европска Унија прихвата такву пријаву супротну демократији, владавини права и људским правима (1. члан Устава) онда је то само за себе већ довљан разлог да Република Србија не треба да буде члан Европске Уније.  

Прихватањем и спровођењем те противуставне пријаве за учлањење Републике Србије у Европску Унију председник Републике Александар Вучић делује супротно 1.-3. члану и 7. ставу члана 203. Устава.

Председник Републике Александар Вучић: Треба да се ослободимо митова

 Председник Републике Александар Вучић је јавно изјавио:

„Mi više volimo da imamo mitske projekcije prošlosti i ne volimo racionalan odnos prema Srbiji.“/37/

Хашим Тачи, командант УЧК и противуставно проглашени противуставно прокламоване шћиптарске државе под изопаћеним србским именом „Косова“, јасно изказује своје циљеве:

 “ „Zapravo verujemo da će Rusija učiniti najveću uslugu Srbiji, priznajući Kosovo i pomažući Srbiji da se oslobodi mita o Kosovu“, naveo je Tači odgovarajući na pitanje da li postoji mogućnost da Rusija prizna kosovsku nezavisnost“./41/

Проглашени председник Републике Србије Александар Вучић није навео митове и њихове „пројекције“  о којима говори, док је Тачи јасно навео да говори о „mitu o Kosovu“.

Зар је непоклек сваког србског војника и старешине, целе србске војске, на Косову пољу 1389. године у одбрани слободе Србског народа, независности и целине србске државе пред агресијом најмоћније војске тог доба такав мит који треба да одбацимо, а не историјска чињеница, историјски догађај на коме се заснивала вековна борба Срба за ослобођење, чији је резултат и постојање данашње Републике Србије? Ако јесте, зашто то Александар Вучић није рекао народу пре избора 2012. године или пред касније изборе?  Ни сада то не каже отворено, већ је отворио „Унутрашњи дијалог по питању Косова и Метохије“.  Он не објашњава које је то питање јер је јасно да се односи на целу територију Косова и Метохије. Ако би објашњавао требало би да објасни не само зашто је Косовски бој мит који треба да се заборави, а не историјски догађај који треба да се поштује, већ и зашто Косово и Метохија није србска земља.  Тако би морао отворено јавно да призна да су све његове заклетве биле неискрене, неистините, неверне, неодане,  неверодостојне; признао би да не може да буде председник Републике Србије.

Пошто председник Републике Александар Вучић није рекао на које митове мисли већ је рекао на митове у множини онда је то супротно почетку Преамбуле:  „Полазећи од државне традиције српског народа” ….

Председник Републике Александар Вучић: Нећемо да живимо у прошлости

Председник Републике Александар Вучић је изјавио:

„Od povratka u prošlost i života u prošlosti gubimo mnogo dragocjenog vremena.”  /42/

Председник Шћиптарије /Албаније Рама  недвосмилено је обавестио:

„„Snažno verujem da je Kosovo poslednja velika prepreka za Srbiju da se konačno i zauvek oslobodi sopstvene prošlosti, jednom za svagda„tvrdi Rama.” /43/

„Možda nisam u pravu, ali, verujem da za obične ljude to ne bi bio skandal, oni bi to prihvatili”, /43/

„Međutim, to se koristi kao mamac za raspirivanje nacionalizma, negativnih osećanja, koja nisu dobra za dve zemlje,” /43/

И даље:

„Рама Александру Вучићу: „Slušaj, jako je dobro ovo što danas radimo, ali moramo da obezbedimo da ono što je danas napisano na papiru, u ugovoru, da bude sprovedeno. Jer, naposletku, suština nije u sporazumima, zakonima ili formulacijama, već u tome da se stvari urade„“ /43/

Став председника Републике Александра Вучића да «не треба да живимо у прошлости»  је у потпуној сагласности са цитираним ставом шћиптарских вођа /41/, /43/. Он га спроводи. Његов став значи да треба да одбацимо Преамбулу Устава, јер је немогуће живети у прошлости, што и он добро зна да је немогуће. Смисао његове изјаве је да треба да заборавимо прошлост, и зато говори, као и шћиптарски окупатори /41/, /43/, да треба да се ослободимо митова и прошлости. Све то говори у контексту «Проблем Косова» и односи се на србску државну традицију и на неодвојивост  Косова и Метохије од осталог дела Републике Србије (Преамбула).  Он делује у складу с тиме супротно Уставу.

Председник Републике Александар Вучић је противуставно отворио против-уставни „унутрашњи дијалог по питању Косова и Метохије“

Председник Републике Александар Вучић је изјавио:

„On je, međutim, poručio da će dati sve od sebe da mi racionalno sagledamo šta najviše možemo da dobijemo, a najmanje da izgubimo… /37/

„Daću sve od sebe, iako ću znati da bi mi to bio kraj političke karijere.“ /37/

“ ‘Da li sam veliki optimista po pitanju rešenja kosovskog čvora…?’, zapitao je predsednik Vučić  i odgovorio da nije preterani optimista, jer, kako je primetio, pre svega u Prištini ne postoji nikakva volja za kompromisom, ali isto tako ni u velikom delu srpske javnosti.“/37/

„Mislim da nije moguće rešenje u kojem jedna strana sve dobija, a druga sve gubi. Ovo je jedna od poslednjih šansi da prevaziđemo jedan od najvećih problema u ovom regionu, za sva vremena“/44/

„Bez dogovora sa Srbijom nema stolice za Kosovo u UN“ /37/

„Svi imaju pravo da se izjasne i kažu svoj stav. Neću bežati od dogovornosti za najteža pitanja koja muče Srbiju, neću bežati od toga da kažem šta je moj stav i mišljenje, kada sve ljude budemo saslušali do kraja godine“ /45/

„Svoj stav izneću na kraju, kada budem saslušao sve učesnike. Možda ću ga dopuniti, možda delimično promeniti pod uticajem dijaloga. Samo mislim da treba da imamo realan, racionalan i pametan pristup koji nas vodi u budućnost, a ne sukobe“ /45/

Председник Републике има право да Народној скупштини предложи промену Устава (1. став члана 203 Устава).  Председник Републике Александар Вучић то није урадио.

Председник Републике Александар Вучић је отворио политичку расправу. Одредио јој је име: „Унутрашњи дијалог по питању Косова и Метохије“ (у даљем тексту: „унутрашњи дијалог“). Одредио јој је време трајања (до марта/априла о.г.). Одредио је ко може да учествује у расправи.  Свима нам је одобрио Председник Републике Александар Вучић /45/.

Он отвара „унутрашњи дијалог“. Он утврђује и закључује. Нико није одговоран за последице.

Док се Устав не промени уставним поступком дотле смо сви обавезни да га поштујемо и примењујемо. Посебно /34/ председник Републике (4. став члана 114 Устава).

Председник Републике Александар Вучић је донео политичку одлуку да отвори „унутрашњи дијалог“.  Он се односи на Косово и Метохију, тиме и на Прембулу. То је истовремено и уставотворна тема (7. став члана 203 Устава).  Председник Републике није надлежан и нема  право да води политику Републике Србије  (члан 112 Устава) нити да отвори и води уставотворну расправу. Та права имају искључиво Влада (члан 122 и тачка 1 члана 123 Устава) и Народна скупштина (чланови 98 и 99 Устава), следствено. Прекршио је 1. став члана 6 и члан 115 Устава.  Отварањем „унутрашњег дијалога“ он је вишеструко прекршио и своју свету обавезу да ће све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, као и остваривању људских и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава и закона (4. став члана 114 Устава). Његово отварање „унутрашњег дијалога“ је супротно још и Преамбули и првом делу 2. става члана 182 Устава. Председник Републике Александар Вучић је још дубље и вишеструко  прекршио, ипак и још увек, важећи Устав из 2006. године.

Председник Републике Александар Вучић прихвата и покушава да нам „унутрашњим дијалогом“ наметне „проблем Косова и Метохије“ који за Србски народ и Републику Србију не постоји /2/, /3/, /6/. То је јасно, изричито и недвосмислено исказано у Преамбули и поновљено у председничкој заклетви (4. став члана 114 Устава), у заклетви сваког народног посланика (2. став члана 17 и 1 став члана 45 Закона о Народној скупштини), сваког члана Владе (2. став члана 4 Закона о изменама и допунама Закона о Влади) и сваког судије Уставног суда (3. став члана 11 Закона о Уставном суду).  То је веома тешка повреда и Преамбуле и  2. става члана 182 Устава.  Председник Републике Александар Вучић  све дубље и драстичније одбацује Устав, растура државу и омаловажава народну вољу записану у Уставу.

Ставови председника Републике Александра Вучића да су Косово и Метохија проблем,  да су потребни (нови, додатни) «компромиси» око Косова и Метохије, да Косово и Метохија не могу да постану члан УН док Србија нешто не добије значе начелно прихватање одбацивања државне традиције Србског народа и начелно прихватање да се Косово и Метохија издвоје ван Републике Србије.  Суштински је то недозвољено трговање са делом Републике Србије и то са њеним посебно значајним делом – Косовом и Метохијом.  То је супротно 1. ставу члана 8 Устава и кривично дело према члану 307 Кривичног законика. Ти ставови председника Републике Александра Вучића су супротни још и Преамбули.  Они руше темељ  Устава и државе Републике Србије.

Његов „унутрашњи дијалог“ је уништавајући по нашу државу, по наше државно и национално наследство и јединство, по све што су претходне генерације стварале, чувале, неговале и бориле се да нам пренесу и што смо ми обавезни да пренесемо нашој деци и потомству.  Он то све игнорише.  Која самовоља, колико је то непоштовање државне традиције и самог бића Србског народа!  За то добија похвале и подршку из иностранства (нпр. најновије из Немачке /46/).

Противуставним отварањем „унутрашњег дијалога“  председник Републике Александар Вучић је изгубио право да представља Републику Србију у земљи и иностранству (тачка 1 члана 112 Устава) и не може да изражава државно јединство Републике Србије (члан 111 Устава). Истовремено је погазио своју председничку заклетву (4 став члана 114 Устава). Доказао је потпуну оправданост и приговора  Републичкој изборној комисији на прихватање његове кандидатуре  и  подношења иницијативе започете у /2/ и настављене у /3/, /4/ и овде. Доказао је и оправданост подношења уставне жалбе на пресуду Управног суда /5/.

Проблем Косова и Метохије постоји /41/, /43/ за шћиптарске терористе, освајаче, окупаторе, непријатеље Србског народа и Републике Србије,  како да их отму и да из њих потпуно или прогнају или поробе или претопе Србски народ или да га масакрирају /47/, да живим Србима ваде органе ради продаје /48/-/50/. Зато на Косову и Метохији, у целој Србији и за цео Србски народ постоји проблем на Косову и Метохији: проблем како да се искорени шћиптарски терор, тиранија,  окупација, отимачина Косова и Метохије, да се не дозволи њено ширење на остале делове Србије, да се заузда и такође искорени поробљавање, протеривање Србског народа, како Срби да се врате у своје домове, како да мирно живе, раде, стварају, да се слободно крећу, да слободно негују србске националне вредности, обрађују своју земљу, да слободно школују србску децу у духу србске културе и традиције,…., на Косову и Метохији, али и у осталим деловима Србије; како да се васпостави пуни суверенитет Републике Србије на Косову и Метохији,  те и у целој држави. То су стварни проблеми. Председник Републике Александар Вучић њих не спомиње, већ понавља шћиптарско-НАТО фразу: „Проблем Косова“. Његово понављање да морају да се учине „компромиси“, да не може неко све да добије, а неко да не добије ништа, да морамо да чувамо мир као да су Србски народ и Србија били агресор и као да очување мира зато зависи од нас а не од стварног агресора; да је последњи тренутак да се учини „историјски потез“ који ће „Проблем Косова“ да реши за сва времена како тврде шћиптарски руководиоци /41/, /43/ и потврђује председник Републике Србије Александар Вучић. То доказује да он прихвата шћиптарску окупацију Косова и Метохије, што је кривично дело (члан 306. Кривичног законика), и да не може да буде председник Републике Србије јер је то супротно 1. ставу члана 8 Устава.

„Проблем Косова“ постоји не само за шћиптарске окупаторе већ и за стране Владе (које су шириле и шире пропаганду против Србског народа и Србије, које су спроводиле неоправдиве вишегодишње санкције против Србије и Црне Горе – СРЈ, чије су оружане снаге учествовале у 78о дневно-ноћним неоправдивим бомбардовањима Србије 1999., које су прихватиле да се шћиптарска окупација Србског народа на Косову и Метохији претвори у посебну државу названу „Косова“) и постоји за НАТО. Јасно је да су за њих следеће (али не и крајње) „решење“ и „компромис“, на пример, (као нови „компромис“), „столица за „Косова“ у УН. О томе говори и за то се залаже председник Републике Александар Вучић ако Србија нешто добије /37/, /38/, што је супротно и Преамбули Устава и 2. ставу члана 182 Устава и Резолуцији СБ УН 1244. Тиме он исказује своју спремност да и званично призна одвајање Косова и Метохије од Републике Србије, што је опет супротно 1. ставу члана 8 Устава и представља кривично дело према члану 305. Кривичног законика.

Председник Републике Александар Вучић не само да се не позива на Устав, већ га и веома, веома ретко и спомиње.  Устав не дозвољава никакав компромис по питању припадности Косова и Метохије Србском народу и његове неодвојивости од осталог дела Србије као што не дозвољава никакав компромис ни о слободи Србског народа ни о и људским правима Срба и свих осталих држављана Републике Србије (Преамбула, чланови 1, 3, 18, 19, 21-74 Устава).  Он је обавезан да их штити (4 став члана 114 Устава) што он не чини.

Свим тим својим ставовима, иступањима, деловањима , отварањем „унутрашњег дијалога“ о Косову и Метохији,  председник Републике Александар Вучић понижава, гази, одбацује своју председничку заклетву и доказује тачност да он није могао да положи,  и да није положио, истиниту, верну, одану, веродостојну председничку заклетву. Уставни суд је био на време упозорен на  то /2/, /5/.

Председник Републике Александар Вучић говори да треба да поштујемо и прихватимо «реалност» на Косову и Метохији.  То што он назива «реалност» на Косову и Метохији је само део стварног стања на Косову и Метохији. Други део ретко спомиње. Истину о шћиптарском терору над Србским народом, о протеривању Срба, хапшењима и убиствима Срба, о противуставној предаји власти шћиптарским терористима, о признавању Хашима Тачија за председника «Косова», о подршци Рамушу Харадинају да буде председник Владе «Косова», о противуставном стварању гета за Србе под називом «Заједница српских општина», о прихватању границе усред Србије, … , о шћиптарском терору и злочинима над Србима повратницима на Косово и Метохију, о свему оном што је започео и хоће да заврши, он не говори и не разматра са становишта Устава. То стварно стање о коме не говори и ту «реалност» о којој говори је он својим противуставним деловањима и актима /31/-/33/, /51/, /50/, /54/-/58/ великим делом стварао, створио или омогућио да се створе.  Сада тражи од нас појединачно и у целини од народа да то прихватимо уместо да је већ поднео оставку /59/, /60/.

Председник Републике Александар Вучић је био, и сада је, обавезан (последња реченица члана 16, члан 111, 1. тачка члана 112, 4. став члана 114, 2. и 3. став члана 194 Устава) да заустави све противуставне радње, да их стави ван снаге и да тражи од Народне скупштине да их поништи као и сва противуставна акта и Тадићеве (2008.-2012.) и Николић-Дачић-Вучић-еве владавине (2012. – данас). Он је био, с правом, громогласно, чак опет и бусаџијски, против свега што су претходне власти под Тадићевим председништвом урадиле противуставно /61/. Народ му је веровао да ће се трудити да се то заустави и поништи.

По доласку на власт Александар Вучић је почео да  наставља па потом да продубљује све те противуставне радње, деловања, и акте претходне власти.  Разлика између тадашњости на Косову и Метохији под претходном влашћу до избора 2012. године и садашњости од тада до данас је више од 50%, вероватно 70-75%, резултат рада и деловања Александра Вучића као (пот)председника Владе и председника Републике. Последице су трагичне и катастрофалне по Србски народ и Републику Србију.  То је прошлост и о њој не треба да говоримо, да не губимо драгоцено време како нам одређује председник Републике Александар Вучић /42/. На основу чега се оцењује деловање неког човека ако не на основу прошлог рада, прошлих иступања, ранијих ставова? Оно што сад мислимо, говоримо, пишемо, радимо је сад већ прошлост. Колико је њему лично важна прошлост показује и његово извињавање ранијем председнику САД Уилијаму Билу Клинтону /62/.

Не треба да се заборави колики је битан удео Александра Вучића и као (пот)председника Владе и као председника Републике у стварању садашње ситуације на Косову и Метохији, а и у целој Србији.  Он о томе не говори нити подноси оставку /59/, /60/. Напротив, отворио је противуставни «унутрашњи дијалог» од кога очекује подршку за његов историјски потез. Од народа кроз «унутрашњи дијалог» тражи подршку да учини нови противуставан поклон, тј. «компромис» са, окупаторима.  Он ће да објави резултат «унутрашњег дијалога». Његова  посланичка већина СНС-СПС у паралисаној Народној скупштини ће то одушевљено да прихвати. Јер је то нови «историјски потез» у нашој новијој историји.  Све политичке одлуке од 1918. године до сада, које су истовремено проглашаване за историјске, јесу имале далекосежне негативне и трагичне, чак и катастрофалне, историјске последице по Србски народ и Србију.  То се овде ипак спомиње упркос томе што је то прошлост, историја.

На основу свега што се догађало од 2012. године до сада несумњиво је да ће тако опет бити ако Уставни суд не изврши, и то пре завршетака «унутрашњег дијалога», своју уставну обавезу да оцени уставност и законитост инаугурисања и деловања председника Републике Александра Вучића.

Текуће одвијање наше ситуације захтева да Уставни суд без даљег одлагања прихвати иницијативу да оцени уставност и законитост инаугурисања и деловања председника Републике Александра Вучића.

Председник Републике Александар Вучић: Да завршим посао

Председник Републике Александар Вучић је изјавио:

 «-Моја идеја је да завршим посао у овој канцеларији у следеће четири и по године, и то је то,» /39/, /63/-/67/

„Daću sve od sebe, iako ću znati da bi mi to bio kraj političke karijere“ /37/

«- Хоћу ли бити председник 2025. године? Нећу. Склонићу се 99%…Моја идеја је да завршим посао у овој канцеларији у наредне четири и по године и то је то – казао је и додао да се неће враћати на место премијера.» /63/

Александар Вучић има уставни мандат председника Републике на 5 година, тј. до 31. маја 2022. године закључно (1. став члана 116 Устава), условно по Уставу, ако извршава своје уставне обавезе и не делује противуставно (4. став члана 114 и 1. став члана 118 Устава).

Увођење Републике Србије у Европску Унију отвара могућност нашим властодршцима и политичарима да као представници Републике Србије буду чланови неке од институција Европске Уније и да у њој даље развијају своје политичке каријере /68/. Тако би и Александар Вучић могао с 99% вероватноће да се «склони» у Брисел. Зар да се прекине или заустави такав даљи развој сталног форумског каријеријског успона Александра Вучића?  Ко то може да учини?

Може лично Александар Вучић. Већ је све услове за то убедљиво испунио својим противуставним деловањима и неизвршавањем својих светих уставних обавеза. Државни органи: Народна скупштина  (2. и 3. став члана 4,  последњи став члана 99, 1. и 2. став члана 118 Устава) и Уставни суд (2. и 3. став члана 4, 1. став члана 166 и последњи став члана 167 Устава) су обавезни да то констатују и да делују у складу с Уставом.

Председник Републике Александар Вучић је изјавио у интервјуу 14.01.2018.г. /69/:

„Ја нисам спреман да гинемо.“ …. „нећу да бринем за будућност Ваше деце тако што ћу да кажем мораш да идеш да се сукобљаваш и да идеш да ратујеш.  Хоћу да им чувам мир и да им обезбедим другачију будућност. А да видимо резултате на Косову и Метохији.„  …. „Хоћу да грађани Србије ово чују.  У претходних пет година и ми сваки дан инсистирамо и захвалан сам Вам што је то вечерас  показала и Ваша телевизија. Спаљују стогове сена нашим људима. Посебно им у Метохију не дају да се врате.  Посебно у Метохију, Исток,  Клину, Пећ, не дају им да се врате.  Ђаковицу. По сваку цену хоће да их спрече.  Ајде људи да видимо резултате.  У последњих 5 година немамо ни једно убиство Србина етнички мотивисано на Косову и Метохији  од кад имамо Бриселски споразум. “

У вези с тим се цитира Зоран Влашковић:

„Ове, 2017. године, од јануара до новембра, евидентирана су 23 убиства, од којих је 17 расветљено. Прошле године на Косову је убијено 26 особа, 2015. убијено је 25, а 2014. живот је изгубило 10 људи. Подаци полиције показују да се од 1999. до 2014. године највећи број убистава догодио у Приштини и Пећи. Мотиви су различити, кажу у полицији и оцењују да се ради о забрињавајућим подацима.“ /70/

Србски политичар Оливер Ивановић је био посвећен мирнодопском решавању ситуације и развијању мирнодпоског односа и сарадње с Шћиптарима.  Није хтео, а није ни био спреман, да гине. Иако је говорио да му је живот у опасности, веровао је, надао се, да неће бити убијен јер је тврдио да није ништа лоше учинио. Али то није зависило од њега. Убијен је 16.01.2018.г. Био је човек који је одбијао савете да с породицом напусти Косово и Метохију. Борио се на свој начин за опстанак Срба тамо и хтео је својим примером и примером своје породице да охрабри Србе да не одлазе с Косова и Метохије. Слава му!

Председник Републике Александар Вучић је опет прекршио Устав када каже „нећу да бринем за будућност Ваше деце тако што ћу да кажем мораш да идеш да се сукобљаваш и да идеш да ратујеш“. Није он надлежан да објављује ратно стање и мобилизацију (члан 112 Устава и члан 17 Закона о Војсци Србије). Народна скупштина је надлежна да објави ратно стање (тачка 5 члана 99 и члан 101 Устава). Ни по Уставу ни по Закону о војсци нити је по војној традицији Србског народа да се деца мобилишу, да се шаљу у рат. Зна се које генерације преузимају оружану одбрану земље и народа: пунолетни држављани Републике Србије не старији од 60 година који чине активан резервни састав (5. став члана 5 Закона о Војсци Србије) и стални војни састав чији припадници су пунолетни (2 став члана 5, 1 став члана 7 и члан 9 Закона о Војсци Србије).  Зато је недозвољено да председник Републике и врховни командант наше Војске Александар Вучић спомиње децу када говори о ратовању и слању у рат. Недозвољено је  да то користи за политичку кампању коју је почео да води пред изборе за Скупштину града Београда с изборном листом под његовим именом.

Изборна листа носи назив: „Александар Вучић – Зато што волимо Београд“! /71/ Углед, ауторитет, моћ над средствима јавног обавештавања (медиима), коју има као председник Републике и као председник владајуће Српске напредне странке, Александар Вучић је ставио у службу изборне листе за локалне изборе.  То није дозвољено председнику Републике (1. став члана 6 и члан 115 Устава, 1. члан и 1. став члана 6 Закона о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција). Он је тиме доказао да не може да изражава државно јединство Републике Србије (члан 111 Устава). Он не може да извршава ту основну функцију председника Републике. Зар и после тога он може и даље да буде председник Републике Србије?

Александар Вучић је започео и спроводи следећи противуставни посао који хоће као председник Републике да доведе до краја /39/, /63/-/67/:

• Припремање и организовање спровођења у дело свих противуставних одредби противуставне Резолуције Народне скупштине од 12.-13.01.2013. године (Уставни суд није утврдио њену уставност /51/-/53/) уместо да је прогласи неважећом и ништавном на основу 4. става члана 114 и 2. и 3. става члана 194 Устава. Резолуцијом је омаловажена уставна одредба 2. става члана 182 Устава: Суштинска аутономија Аутономне покрајине Косово и Метохија уредиће се посебним законом који се доноси по поступку предвиђеном за промену Устава.Следи да је обавезно да та суштинска аутономија  буде у оквиру Устава Републике Србије. Резолуција је то одбацила.  Зато председник Републике Александар Вучић може једино да тражи од Народне скупштине да поништи своју Резолуцију. То не чини. Уместо тога он се одлучио за „историјско решење“ за које се не позива на Устав /69/. Једноставно, за њега Устав не важи.

• Усвајање и спровођење у дело свих „обавезујућих“ по Републику Србију противуставних одредби противуставног Бриселског споразума (Уставни суд није утврдио његову уставност, „Гласник“, бр. 13 од 9. фебруара 2015. године, стране 9 – 31 – 39) заснованог на противуставној Резолуцији Народне скупштине од 13.01.2013. године, уместо да га прогласи неважећим и ништавним на основу 4. става члана 114 и 2. , 3. и другог дела 4. става члана 194 Устава. Потом да се ситуација реши по Уставу и закону. Под знацима навода је „обавезујућих“ зато што нису обавезујуће нити је Бриселски споразум обавезујући пошто нису и није у складу с Уставом (последња реченица члана 16 Устава).

• Прихватање противуставне одлуке Високог савета судства засноване на противуставном Бриселском споразуму, уместо да је прогласи неважећом и ништавном на основу 4. става члана 114, 2. и 3. става и другог дела 4. става члана 194 Устава и да се потом ситуација реши по Уставу и закону. То не чини.

• Прихватање да се укине судство Републике Србије на Косову и Метохији, као последица противуставне одлуке Високог савета судства и да наше судије под притиском погазе своју судијску заклетву дату у Народнјој скупштини Републике Србије да би се заветовали у вршењу судијске службе преко Хашима Тачија тзв. „држави Косова“. Све супротно 1. и 2. ставу члана 4, 1. ставу члана 142, 1. ставу члана 146, члану 149, и 1. ставу члана 150 Устава.

• Насилно спровођење противуставне Тадић – Цветковићеве пријаве за учлањење Републике Србије у Европску Унију (Уставни суд није утврдио њену уставност /72/). Њоме је одузета сувереност народу супротно члану 2 Устава. Уместо да је или прогласи на основу 4. става члана 114 Устава неважећом и ништавном на основу 2. и 3. става члана 194 Устава или замрзне док народ референдумски не прихвати учлањење Републике Србије у Европску Унију. То не чини. Он учлањење Републике Србије у Европску Унију поставља као нашу недискутабилну императивну обавезу и да смо у име те обавезе морали да испуњавамо све што је Европска Унија тражила од нас. Сада изјављује да неће Европска Унија да одређује договор између Београда (њега) и Приштине (Хашима Тачија). Чињеница да он као председник Републике Србије прихвата да преговара, и преговара, с Хашимом Тачијем као председником противуставно прокламоване „државе Косова“ је супротна нашем Уставу и државности Србског народа (Преамбула, 1.члан,  члан 8, 1. и 2. став члана 26, 1. став члана 27, 1. став члана 39, члан 47, тачке 1 – 13 члана 97, 1. и 2. став члана 182 Устава).  Све што је до сада „компромисно“ препустио Шћиптарима је све потпуније одвајање Косова и Метохије од осталог дела Србије. Прекршио је управо цитиране чланове Устава. Члан 307 Кривичног законика то оцењује као кривично дело. Све то важи и за насилно укључивање Републике Србије у Европску Унију.

• Признавање и подржавање противуставно успостављене шћиптарске терористичке окупацијске власти на Косову и Метохији (кривично дело према члану 305 Кривичног законика) уместо то да прекине на основу Преамбуле, 4. става члана 114 и 2. , 3. и другог дела 4. става члана 194 Устава. Потом да тражи од Савета безбедности да обезбеди поштовање суверенитета Републике Србије на Косову и Метохији на основу Устава и Резолуције СБ УН 1244. То не чини.

• Настављање приморавања држављана Србије да признају окупаторску власт (кривично дело према члану 305 Кривичног законика) уместо да то прекине и да се бори за њихову слободу и људска права на основу Преамбуле, 4. става члана 114 и 2. , 3. и другог дела 4. става члана 194 Устава. Истовремено да тражи од Савета безбедности да обезбеди поштовање слободе и људских права свих држављана Републике Србије на Косову и Метохији на основу Устава и Резолуције СБ УН 1244. То не чини.

• Прихватање да нашим држављанима шћиптарска полиција не дозвољава слободан улазак на Косово и Метохију (кривично дело према члановима 305 – 307 Кривичног законика) уместо да захтева од Савета безбедности распуштање шћиптарске полиције на основу Преамбуле, 4. става члана 114 и 2. , 3. и другог дела 4. става члана 194 Устава и Резолуције СБ УН 1244. Прекршио је члан 25, 1. став члана 27 и члан 39 Устава.

• Прихватање да држављани Републике Србије морају да узимају држављанство шћиптарске власти да би могли да решавају текуће основне животне проблеме што је тежак прекршај 2. става члана 38 Устава.

• Настављање продубљивања расцепа и међу Србима на Косову и Метохији чиме је изгубио право да представља Републику Србију у земљи и иностранству јер је супротно члану 1, члану 111, тачки 8 члана 112 и 4. ставу члана 114 Устава.

• Прихватање да са шћиптарским терористима и ратним злочинцима разговара као с представницима независне шћиптарске државе на Косову и Метохији. То је супротно Преамбули, члану 111 и 4. ставу члана 114 Устава. То је кривично дело према члановима 305 и 306 Кривичног законика.

• Подржавање шћиптарске окупацијске власти под руководством Хашима Тачија и Рамуша Харадинаја на Косову и Метохији. То је супротно Преамбули, члану 111 и 4. ставу члана 114 Устава. То је кривично дело према члановима 305 и 306 Кривичног законика.

• Прихватање насилног претварања Срба на Косову и Метохији у „Косоваре“ супротно 2. ставу члана 38 Устава.

• Рушење територијалне целине, суверенитета, јединствог правног и судског, економског, тржишног, катастарског, информацијског, телекомуникацијског, енергетског, царинског, просветног, здравственог система Републике Србије. Делује супротно члановима 97 и 111 Устава. То су кривична дела према члановима 305 – 307 Кривичног законика.

• Прихватање државне границе успостављене од шћиптарске окупаторске терористичке власти у сред Републике Србије. Руши Устав делујући супротно његовом члану 8. То је кривично дело према члановима 305 –  307 Кривичног законика.

Председник Републике Александар Вучић:

• Руководи распродајом природних и државних добара супротно 1. ставу члана 87 Устава.

• Доводи стране инвеститоре који не омогућавају домаћи развој наше индустрије, а који држе раднике у изузетно тешким радним условима и с врло малим платама супротно 3. и ставу члана 60 Устава,  који могу чак и да отпуштају групно породиље с посла /73/ супротно члановима 63 и 66 Устава. Наставља да води политику државе супротно 1. ставу члана 6 и члану 115 Устава.

• Отворио је „унутрашњи дијалог“ да би задовољио захтеве страних Влада и шћиптарских окупатора, а све у име насилног учлањавања Републике Србије у Европску Унију и у име очувања насилног окупаторског „мира“ у „региону“ уместо да се од првог трена преузимања дужности председника Републике потпуно посветио испуњењу своје председничке заклетве, поштовању и одбрани Устава, људских права и слобода, заустављању растурања државе и губљења људских права и слободе Срба; уместо да је сву своју велику енергију, све своје способности, како се заклео на Уставу и Мирослављевом јеванђељу, посветио, да се ангажовао на, ослобађању Србског народа и васпостављању суверености Републике Србије на Косову и Метохији. Деловао је супротно Преамбули, члановима 1 – 3, члану 111,   ставу члана 114, 2. ставу члана 182 Устава и супротно Резолуцији СБ УН 1244.  Доказао је да одбацује важећи Устав који недвосмислено и изричито јасно (Преамбула и 2. став члана 182 Устава) утврђује неодвојивост /6/ Косова и Метохије од осталог дела Републике Србије (што су и ранији устави утврђивали).  Он сматра да није реално да се тражи поштовање и испуњење уставних одредби (јер сматра да их је немогуће остварити /69/) о Косову и Метохији /69/. „Унутрашњи дијалог“ је покушај да се на противуставан начин отцепе Косово и Меотхија од Републике Србије, заправо да се доведе до краја тај процес њиховог отцепљења. То је и кривично дело (члан 307 Кривичног законика).  Зато је он противуставно и протизаконито отворио противуставни и противзаконити „унутрашњи дијалог“ с циљем да се учине нови противуставни и противзаконити „компромиси“ и постигне „историјско решење“ (он већ иступа у име историје која се не бави предвиђањем већ прошлошћу; он већ говори у име будућих генерација и саопштава нам њихову оцену његових досадашњих и нових деловања и „компромиса“!)! Јавно показује спремност да Косово и Метохија постану члан Уједињених Нација ако Србија нешто добије! На основу тачака 1, 4 и 6 члана 2, као и чланова 3 и 4 Повеље Уједињених Нација то значи признавање шћиптарске противуставно организоване и прокламоване државе „Косова“ за суверену државу. Он својим деловањима и неизвршавањем уставних обавеза јасно и изричито свима поручује да он не може да буде председник Републике Србије по важећем Уставу.  Другим речима: или Устав или он као председник Републике.

• Потпуно игнорише и Резолуцију СБ УН 1244 која је део правног система Републике Србије (2. став члана 16 Устава), уместо да се посветио и енергично захтевао остваривање свих одредби Резолуције СБ УН 1244 и од стране Шћиптара и од међународних оружаних снага; уместо да је захтевао и да захтева испуњење свих одредби Резолуције СБ УН 1244 на основу Преамбуле, 4. става члана 114 и 2. , 3. и првог дела 4. става члана 194 Устава.

• Не захтева да се Републици Србији поврати сувереност на Косову и Метохији гарантована Преамбулом, 2. ставом члана 182 Устава и Резолуцијом СБ УН 1244. Тако делује против тих одредби.

• Прихвата и спроводи самовољну одлуку ранијег председника Републике Бориса Тадића да Европска Унија надгледа одвијање процеса на Косову и Метохији уместо да захтева да се то врати у надлежност Савета Безбедности на основу Повеље УН и Резолуције СБ УН 1244.

• Не захтева да се све шћиптарске оружане снаге демилитаризују као што је утврђено Резолуцијом СБ УН 1244. Делује супротно Резолуцији СБ УН 1244.

• Не захтева од Савета безбедности да се обезбеди сигуран повратак, слободан живот и слободно кретање Срба и свих осталих држављана Републике Србије по Косову и Метохији као што је утврђено 2. ставом члана 39 Устава и Резолуцијом СБ УН 1244.

• Не захтева да Војска Републике Србије обезбеђује њену границу (2. став члана 8 и члан 139 Устава) према Албанији с наше стране. Делује супротно тим уставним одредбама и Резолуцији СБ УН 1244.

• Председник Републике Александар Вучић јасно објављује да хоће да настави и заврши започети посао. Значи да хоће да настави своја противуставна деловања док их не заврши. Хоће ли Уставни суд да му својом пасивношћу, неизвршавањем наведених својих уставних обавеза, то омогући? 

Председник Републике Александар Вучић на Косову 

Председник Републике Александар Вучић је, поводом убиства Оливера Ивановића, био на Косову 20. јануара о.г. /74/-/84/.

Срби мораjу да остану. Мир по сваку цену 

Председник Републике Александар Вучић:

«’Држава Србиjа наставиће да помаже Србима на Kосову и Mетохиjи, да обезбеђуjе њихов економски напредак и наћи ће нове механизме да се обезбеди њихова безбедност и да се обрачуна са криминалом и корупциjом. Срби мораjу да остану и опстану на своjим огњиштима на Kосову и Mетохиjи. Не сме да нас буде мање на земљи на коjоj смо увек живели. Зато ћемо се као држава борити не све начине’, поручио jе председник Вучић из манастира Бањска, » /74/

„Srbi moraju da ostanu i opstanu na svojim ognjištima, a država Srbije je pomagala i pomagaće više u budućnosti. Došao sam da razgovaram o bezbednosti Srba, o tome koji organi su tu da im tu bezbednost garantuju.“, /75/

„Tri stvari su najvažnije u ovom momentu, a prva je da Srbi moraju da ostanu i opstanu na Kosovu i Metohiji, a država mora da obezbedi njihov ekonomski napredak, da obezbedi njihovu bezbednost i da se obračuna sa kriminalom i korupcijom“, /76/

«“Najviši interes Srba je mir i ništa drugo sem toga nam nije potrebnije u ovom trenutku. Mir i opstanak i ostanak na vašim ognjištima“,

„Ja znam da vi to ne želite, ali ja vas molim da nas pustite da ne koristimo nikakvo oružje. Bolje da ja razgovaram sa Tačijem, da ne znam ko razgovara milion puta sa Haradinajem, nego da i jedan metak bude ispaljen bilo gde“, rekao je Vučić, dodavši da politika Srbije „mora da bude politika mira sa Albancima“./77/

„Došao sam da poručim Albancima da, iako neretko imamo različite interese, Srbija želi mir i da ćemo učiniti sve da rešimo viševekovne razmirice i da obezbedimo bezbednost za svaku srpsku i svaku albansku porodicu“, /77/

Из овога следи или да су Срби реметилац мира на Косову и Метохији и да им зато то он наглашава, и/или да утиша гнев сваког поштеног човека због убиства Оливера Ивановића и/или да је унапред оправдавао оно што у разговорима с Хашимом Тачијем буде договорио и прихватио супротно Уставу Републике Србије.  Србски народ није ничим реметио нити ремети мир ни на Косову и Метохији нити било где у СФРЈ. Најновије:

«“Непознате особе разбиле су прозоре и исписала на објекту Основне школе Угљаре код Косова Поља графите са националистичким порукама и порукама мржње према Србима”, рекао је Срни директор ове школе Горан Јовић.» /78/

 То што је Александар Вучић ратоборно бусаџијски иступао раније (због чега се извињавао Уилијаму Билу Клинтону) то је његова лична одлика и одговорност и то не може да пребаци на цео Србски народ нити цео Србски народ треба и даље да испашта због тога.

Србима на Косову је јасно рекао да ће да настави да признаје Хашима Тачија за председника противуставно отетих Косова и Метохије и да Срби у тој окупаторској творевини треба да буду мирни, значи послушни и покорни, и да остану на Косову и Метохији  без икаквог наговештаја да ће он као председник Републике Србије да тражи поштовање Устава Републике Србије на Косову и Метохији и Резолуције СБ УН 1244!

Јединство и поверење 

Председник Републике Александар Вучић, који је створио велики раздор међу Србима на Косову и Метохији, који је по доласку на власт 2012./2014. радио и делује супротно својим ставовима и обећањима пре тога, истиче:

«„Поручио сам политичким лидерима Срба са Косова и Метохије да је неопходно јединство, веће поверење и поштовање међу Србима“ рекао је између осталог председник Вучић том приликом. »! /79/

Милосрдни анђео

Председник Републике Александар Вучић је показао своју хуманост:

«MIlanu iz Suvog grla kod Srbice je preneo poruku da će nekoliko građana iz Bačkog Brestovcada mu pošalju pet ženskih jarića, a takođe i da će gledati da dobije nekoliko grla stoke i odministarstva poljoprivrede.

Mladić je ispričao da su mu Albanci ubili oca koji je čuvao stoku dok je bio dete, imao je, kaže, sedam godina.

„Da vam odmah rešimo taj prolem, neću kasnije stići. Naš legendarni fudbaler DejanStanković i suvlasnik njegove firme Dragan Ruvarac hoće da vam kupe džip i to boljido ovih što sam ja predlagao„.» /80/

Тако Председник Републике Александар Вучић отклања последице својих противуставних деловања и неизвршавања уставних обавеза.

«Рударски инжењер М.Р, који је некада радио у „Трепчи“, у телефонском разговору са новинаром Магазина Таблоид, објаснио је смисао и циљ Вучићеве „мисије“ у Лапљем селу: „…Дошао је на Косово и Метохију да части српску сиротињу. А, којим поводом, ви процените. Делио је човек овце, јариће, зечеве, кокошке…Чак и трактор. Ако сте добро пратили шта се збивало, нико се није жалио на комшије Албанце, нико није ни споменуо да је угрожен од истих, да се плаши за своју безбедност. Чему служи Марко Ђурић и за шта га плаћамо сви ми, све ове године ако Вучић овде долази да решава личне проблеме грађана и неке њихове елементарне потребе – превоз, лечење тешко болесне деце, подела државних станова, случај дуплих плата из буџета Србије док други немају ни за хлеб…Ко смо ми, коме припадамо? Вучићу и његовој мафији или Албанцима и њиховој лажној држави?“» /81/

Тежак живот на Косову и Метохији

У /82/ пише за председника Републике Александра Вучића:

«On je ukazao da se Srbi, na žalost, i dalje iseljavaju, zbog političke nestabilnosti, nerešenog statusa Kosova i pritisaka na njih, ali je velika stvar, prema njegovoj oceni, što većina želi da ostane i da živi na Kosovu i Metohiji, a država mora da učini da im pomogne u tome.»

Својим противуставним деловањима  он је народ на Косову и Метохији довео у то стање.

Граница 

«Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavo je da pravno obavezujući sporazum sa Prištinom, bez kojeg Srbija neće moći da uđe u EU, podrazumeva jasno rešenje pitanja granica.“

„Neće dozvoliti ulaz Srbije u EU bez jasno rešenog pitanja granica. Kako ćemo da ga rešimo, videćemo, narod će na nekom referendumu morati da kaže šta misli o tome“, rekao je Vučić.» /83/ 

«Вучић је, у емисјији „Ћирилица„ на ТВ Хепи, говорећи о евроинтеграцијама, рекао да Србији „неће дозволити улазак у Европску унију без јасно решеног питања граница“.» /84/

при томе није рекао да Устав утврђује у свом члану 8: 

Граница Републике Србије је неповредива, а мења се по поступку предвиђеном за промену Устава. 

и да је и то довољан разлог да Република Србија не може да разговара о свом укључењу у Европску Унију по важећем Уставу.

У својим разговорима са изабраним људима с Косова и Метохије ниједном, према извештајима медиа, није споменуо Устав нити шта ће да учини за Косово и Метохију и слободу и права људи на Косову и Метохији у складу с Уставом и Резолуцијом СБ УН 1244.

Разговор с одабраним људима 

Чињеница да је разговарао само са изабраним људима опет показује да он не може да извршава своју основну функцију одређену чланом 111 Устава:

Председник Републике изражава државно јединство Републике Србије.

Будућност коју Александар Вучић припрема за нашу децу, унучад и потомство

Цитира се један коментар из народа о нашој будућности:

„Борећи се за срећну будућност изборили се за своју срећну садашњост.“ /85/

 Што се тиче обећања председника Републике Александра Вучића о бољој будућноститреба да се присетимо да нам је таква обећања давао с неприкосновеним ауторитетом Јосип Броз Тито (1892-1980). Имао је ореол ослободиоца од Хитлерове окупације. Његови следбеници му се диве као безгрешном, али не и цео народ /86/.

Светла будућност коју је Тито обећавао је садашњост која траје последњих деценија. Александар Вучић је политички васпитаван у том духу. Он га је изграђивао и утврђивао док је био непоколебљиви следбеник професора др Војислава Шешеља, председника Српске радикалне странке, до његовог одласка у Хаг, и док је био министар у доба председника Слободана Милошевића. Они су политички одгајани и образовани у младости у духу КПЈ/СКЈ. Последњих година покушава да се отргне од тога. Погледајте како и упоредите: /62/, /87/, /88/.

Народна изрека: Обећање лудом радовање.

Деловања, одлуке и акта, а не његова обећања, показују да председник Републике Александар Вучић нашој деци, унучадима и потомству (свесно или несвесно), као резултат његовог завршетка послова које је започео, као наставак садашњег стварног стања на Косову и Метохији, припрема да створи следећу будућност:

• Срби са Косова и Метохије ће моћи да телефонирају својима у осталом делу Србије, док их још и буде, само преко међународног позива јер је сада шћиптарска власт, уз сагласност председника Александра Вучића, укинула на Косову и Метохији директну везу за позивни телефонски број 381 Србије. /89/

• Хаотично стање са здрављем Срба на Косову и Метохији ће прерасти у њихово губилиште. /90/

• Србе повратнике, ако их још буде, ће прогонити још жешће него до сада. /78/, /91/

• Странци ће бити власници водних извора и токова, рудника, земље, шума, здравства и образовања не само на Косову и Метохији већ широм целе Србије. Срби ће у својој земљи бити најамни радници и имигранти.

• Странци ће бити власници обрадиве земље, прехрамбених организација и продаје хране и воде. Срби ће бити беземљаши, приморани да раде за минималну надницу.

• Срби и Србија ће бити третирани као геноцидни народ и држава, које је добро стално и неизмерно кажњавати, понижавати и обезвређивати. Срби ће бити мирни, док не ишчезну, у ропском положају под влашћу шћиптарских терориста. Доказ је текуће стање Срба на Косову и Метохији и у Шћиптарији/Албанији.

• Срби, док не ишчезну, неће смети да се слободно крећу по многим деловима Србије и за улазак у њих ће морати да пролазе кроз посебне процедуре и да испуњавају посебне услове. Срби ће живети у гетима. Доказ је текуће стање Срба на Косову и Метохији.

• Срби, док не ишчезну, ће морати да се одрекну своје прошлости које су обавезни да се стиде и да самосвесно и добровољно себе називају сакати Срби – Сакаби, или у „бољем случају“, ако то „заслуже“ на пример, „Косовари“ (што се сада насилно спроводи на Косову и Метохији) или Шћиптари (што је потпуно насилно спроведено над Србима у Шћиптарији/Албанији).

• Срби морају да се образују и школују по диктату странаца и да се стиде своје националне културе, предања, традиције, историје, све док се њих не одрекну. Тај процес се већ интензивно одвија на Косову и Метохији, а спорије, за сада, и у осталом делу Србије.

• Срби, док не ишчезну, ће морати да прихвате да су уљези у Србију и да су национална мањина чија права одређују странци који владају Србима и Србијом. Стварно стање, „реалност“, на Косову и Меохији то доказује.

• Децу ће Србима слободно одузимати. Процес је већ започет и у развија се. /8/-/30/

• Срби неће смети да стварају породице.

• Срби, док не ишчезну, ће морати да се задовоље бедним надницама да би отплаћивали у недоглед дугове које су садашње (а и претходне) власти направиле. То ће бити нераскидиви ропски окови.

• Срби, поражени и проглашени за геноцидан народ, ће морати трајно да буду кажњавани док се потпуно не искорене или претопе у окупаторски народ или у имигранте. 

Закључак о раду и актима председника Републике Александра Вучића

 „Не можете да идете увек ни против емоције и сопственог народа. Ја сам то безброј пута радио, али  овде не постоји никакав ни рационалан разлог да то радим. То сам радио када сам сматрао да постоје боље ствари које за будућност наше земље па сам ишао директно  против народне воље па се показало после да сам бар неку од тих одлука веома добро доносио.“ /92/

Овом својом изјавом председник Републике Александар Вучић потврђује да је свесно деловао супротно народној вољи, значи супротно Уставу.  Не спомиње далекосежне тешке трагичне последице те своје самовоље. Доказао је да себи дозвољава да свесно крши Устав, да свесно уништава државу, људска права и слободе, и да је уверен да он за то не може да одговара ни народу ни Суду Републике Србије нити да Народна скупштина може због тога да га разреши дужности председника Републике. Нити да Уставни суд може да оцени уставност и законитост његовог инаугурисања и деловања. Показује да је уверен да не може ни народ да га смени.  Он тврди и хвали се да је добио подршку народа  са 29,9336% гласова од укупног броја бирача! То је његово схватање демократије и ко чини народ.

Зар он може да представља Републику Србију (тачка 1 члана 112 Устава) и да изражава државно јединство (члан 111 Устава) када 70.0664 % од укупног броја бирача за њега нису део народа Републике Србије?!

Председник Републике Александар Вучић нас обавештава да намерава да настави започети посао док га не заврши! /39/, /63/-/67/ То обавезује Уставни суд да без даљег одлагања одлучи по поднетој иницијативи /2/, /3/, по овој њеној допуни-наставку и по уставним жалбама /4/ и /5/. 

Претходно излагање је допунило иницијативу /2/, /3/. Показало је значај уставне дужности Уставног суда да контролише и оцени уставност и законитост деловања председника Републике.  Показало је и да проглашени председник Републике Александар Вучић наставља да делује супротно Уставу Републике Србије и Резолуцији СБ УН 1244 и да хоће тако да настави. Он делује на уништавању државе Републике Србије, почевши од уништавања њене територијалне целовитости и њених државних граница (супротно члану 8 Устава) до паралисања државе да извршава своје обавезе одређене чланом 97 Устава. Он истовремено доказује, што потврђује и у /66/, да је његова председничка заклетва била неодана, неверна, неискрена, неверодостојна и неистинита, на шта је Уставном суду /2/, /5/ и Народној скупштини /31/-/33/ било доказима показано на време. Он ју је погазио, одбацио и уништио поверење које сте му до сада пружали, не само у своје име већ и у име народа у чије име и доносите закључке, решења, одлуке  Уставног суда.

Ни Председник Републике (члан 112 Устава) ни Народна скупштина (чланови 98 и 99 Устава) ни Уставни суд (чланови 166 и 167 Устава) нису надлежни, немају право, да воде политику Републике Србије. Влада је надлежна да води политику Републике Србије (тачка 1 члана 123 Устава). Међутим, Председник Републике, Народна скупштина и Уставни суд јесу обавезни да контролишу (2. и 3. став члана 4 Устав) рад и политику Владе (4. став члана 114, последњи став члана 99 и последњи став члана 167 Устава) да ли су у складу с Уставом и законом.

Врховни командант Војске Србије Александар Вучић је изјавио: „Ја нисам спреман да гинемо.!“ /91/  Зар човек који то изјави може да буде врховни командант Војске Србије чији је сваки војник, сваки официр и сваки генерал положио војну заклетву:

Ја ( име и презиме), заклињем се својом чашћу да ћу чувати и бранити независност, суве-реност и територијалну целовитост Републике Србије .

члан 15 Закона о војсци Србије

Задатак Војске Србије је да брани земљу од оружаног угрожавања споља и извршава друге мисије и задатке, у складу са Уставом, законом и принципима међународног права који регулишу употребу силе. (члан 139 Устава).  Како она може да извршава овај свој задатак ако није спремна да гине да би одбранила земљу и народ? Задатак врховног команда је да са што мање обогаљених и убијених војника и официра, и цивила, војска одбије нападача. Непријатељу који оружано напада земљу и народ највише одговара војска која са својим врховним командантом није спремна да гине ради одбране своје земље и свог народа.  Александар Вучић не може да буде врховни командант Војске Србије јер није спреман да погине ради одбране Републике Србије и народа.  Та његова изјава доказује да је његова председничка заклетва била неверна, неистинита, неискрена, неверодостојна. Онај ко се кандидује за председника Републике Србије тиме се кандидује и за врховног команданта Војске Србије. То лице пре свог кандидовања треба са собом да рашчисти да ли је спремно или није да погине у одбрани Републике Србије и њеног народа. Својим кандидовањем он тврди да је спреман. Својом изјавом Александар Вучић је згазио, одбацио, своју председничку заклетву.

Вишеструким одбацивањем своје председничке заклетве (4. став члана 114 Устава) председник Републике Александар Вучић:

• је изгубио право да тражи од војника, официра и генерала да поштују своју војну заклетву те он не може да буде командант Војске Србије (последњи став члана 112 Устава),

и

• изгубио је право да контролише рад других органа власти (2. и 3. став члана 4 Устав) те не може да испуњава ту једну од кључних дужности председника Републике.

Председник Републике Александар Вучић противуставно (1. став члана 6 и члан 115 Устава) наставља да води државну политику (коју је развијао као потпредседник и председник Владе) Републике Србије. Таква узурпација власти Александра Вучића  руши демократију у Републици Србији супротно члану 1 Устава.

Признање, без покајања и без извињења народу, Председника Републике Александра Вучића да је безброј пута радио против сопственог народа, да је ишао директно  против народне воље је само за себе и по себи необорив доказ да он не може да буде, не само председник Републике већ и на било ком државном руководећем положају. То је Уставном суду било благовремено предочено још 2013. и 2014. године /55/, /56/ и поново указано Уставном суду да Александар Вучић не може да буде на врховном државном положају 2016. године /57/.  Да је Уставни суд био прихватио тај захтев многе штетне последице његовог противуставног рада би се избегле. Ово је поука прошлости да Уставни суд треба приоритетно да оцени уставност и законитост инаугурисања и деловања председника Републике Александра Вучића.

Да би председник Републике Александар Вучић  могао да врши контролу друга два државна органа са становишта Устава он је посебно обавезан (4. став члана 114 Устава) да личним примером свог деловања и својих аката показује поштовање  и оживотворење Уставних одредби, да их делом, а не у обећањима, остварује. Сво његово (не)извршавање врховних државних функција (првог потпредседника Владе, председника Владе и председника Републике) карактерише потпуно омаловажавање  Устава /2/-/4/, /55/-/57/, /93/, /94/.  Зато он не може да извршава ту кључну уставну одредбу (2. и 3. став члана 4 Устава).

Овде је доказано да он не може да  представља Републику Србију (тачка 1 члана 112 Устава) и да изражава државно јединство (члан 111 Устава).

Значај оцене Уставног суда уставности и законитости инаугурисања и деловања председника Републике Александра Вучића 

Оцена Уставног суда уставности и законитости инаугурисања и деловања председника Републике Александра Вучића је значајна за:

• заустављање противуставног деловања председника Републике Александра Вучића,

• председника Републике Александра Вучића да се суочи с последицама својих противуставних деловања те кршења председничке заклетве и да учини оно што је по Уставу – да поднесе оставку (4. и 5. став члана 116 и члан 117 Устава),

• разрешење председника Републике Александра Вучића уставним поступком (члан 118 Устава), ако он не поднесе оставку, због његових противуставних деловања и кршења председничке заклетве, што би било јасно позитивно упозорење сваком будућем Председнику да не сме да крши Устав, Резолуцију СБ УН 1244 и председничку заклетву, да не сме да понижава човека, народ и Републику Србију, већ је обавезан да буде пример њиховог поштовања,

• Народну скупштину да без одлагања покрене уставни процес разрешења председника Републике Александра Вучића због повреде Устава ако он не поднесе оставку (члан 118 Устава),

• заустављање растурања државе и постепено васпостављање свих надлежности и суверенитета Републике Србије на целој њеној територији (члан 97 Устава),

• заустављање окупације и за ослобађање Косова и Метохије и Србског народа као и свих других потлачених од шћиптарске терористичке окупације на Косову и Метохији (Преамбула, 1. члан Устава),

• враћање суверености држављанима Републике Србије (1. став члана 2 Устава) и за успостављање владавине права (1. став члана 3 Устава),

• поништавање свих противуставних аката и обавеза које је донео или прихватио председник Републике: Александар Вучић, Томислав Николић и Борис Тадић или било који орган власти у време њихових председниковања (члан 194 Устава),

• заустављање противуставног деловања било ког будућег председника Републике Србије или председника Владе или било ког другог државног органа власти (4. став члана 114 Устава),

• заустављање нелегалног и нелегитимног досељавања у Србију,

• мирнодопско и добровољно заустављање исељавања из Србије (из које није било масовног исељавања пре Другог светског рата, а које је 2017. године поставило рекорд),

• све држављане Републике Србије као путоказ и пример поштовања Устава и закона и као суочавање с истином о инаугурисању и деловању Александра Вучића,

• Владе страних држава које одржавају дипломатске односе са Републиком Србијом и имају своје амбасаде у Београду да треба да поштују суверенитет Републике Србије и слободу њених држављана на целој њеној територији. 

Уставни суд још није заузео став о уставности и законитости кандидатуре Александра Вучића за председника Републике те и изборног процеса /5/.  То је омогућило Александру Вучићу да као председник Републике настави (/2/-/4/) своја противуставна деловања која је спроводио као (пот)председник Владе /51/, /52/, /55/, /93/-/95/ и за која он јасно објављује да хоће да их доведе до завршетка /39/, /63/-/67/.

Следи да што касније Уставни суд испуни своју уставну обавезу да оцени уставност и законитост инаугурисања и деловања председника Републике Александра Вучића то ће последице његовог противуставног деловања, те кршења његове председничке заклетве, бити све теже да се отклоне. Оне би биле трагично и катастрофално непоправљиве, неотклоњиве, ако би он завршио посао који је започео у канцеларији председника Републике /39/, /63/-/67/, а то је посао настављања његових противуставних деловања као (пот)председника Владе /51/, /52/, /55/, /93/-/95/. Зато је важно да Уставни суд у свом даљем раду дaпотпуни приоритет оцени уставности и законитости инаугурисања и деловања председника Републике Александра Вучића.   

Дужност Уставног суда, сувереност народа, председник Републике и Народна скупштина 

На Уставном суду је да одлучи да ли ће извршити своју дужност да покрене и спроведе поступак оцене уставности и законитости инаугурисања и деловања председника Републике Србије Александра Вучића или неће.

Ако Уставни суд не би извршио своје уставне обавезе (утврђене 2. и 3. ставом члана 4, 1. ставом члана 166 и последњим ставом члана 167 Устава) зато што не би оценио уставност и законитост инаугурисања и деловања председника Републике Александра Вучића значило би да је Александар Вучић изнад и изван Устава. Учврстила би се његова владавина без Устава. То би била потпуно вазалска владавина над, у целости окупираном, „Републиком Србијом“ (Република Србије би престала да постоји.). Не бисмо се вратили ни у 29. јуни 1389. године ни у почетак фербуара 1804. године. Отишли бисмо у неповрат из непостојања. /58/.

Подношење ове иницијативе и уставних жалби /2/-/5/ изражава наду и уверење да ће Уставни суд да изврши те своје (нове) уставне обавезе и дужности: да ће Уставни суд да оцени уставност и законитост инаугурисања и деловања председника Републике Александра Вучића.

Желим Вам судијо Уставног суда да од народа и државе добијете све оно, онако и онолико, што сте, како и колико заслужили, по важећем Уставу и закону.

 ______________________

Литература

/1/    Немања Миљковић: „ПРАВДА“, 03. децембар 2017

/2/    Уставном суду – Иницијатива за покретање поступка за оцену уставности и законитости инаугурисања и деловања председника Републике Србије Александра ВУЧИЋА

/3/    Уставном суду, Нови разлози за иницијативу /1/ за покретање поступка за оцену уставности и законитости инаугурисања и деловања председника Републике Србије Александра ВУЧИЋА

/4/    Уставном суду, УСТАВНА ЖАЛБА на одбијање секретара Уставног суда да Уставни суд прихвати иницијативу /1/

/5/ Уставна жалба бр. Уж. 2108/2017 од 14.03.2017.г.  Уставном суду на Пресуду Управног суда  бр.  22 Уж. 8/17 од 09.03.2017.- Додатак 9: Допуњено Образложење  Приговора на Решење Републичке изборне комисије 02 Број 013-76/17 од 5. и 7.03.2017. године о проглашењу Александра Вучића за кандидата за председника Републике на изборима расписаним за 2. април 2017. године 

/6/    Аманет Србском народу 

/7/    «Приватизација и располагање пољопривредним земљиш-тем у јавној својини Републике Србије», Република Србија, Влада Републике Србије, Савет за борбу против корупције, 72 Број: 023-13035/2017, стране 1 – 53, 27.12.2017. године:

/8/    „BRAVO: Zrenjanin na nogama, narod ne da strancima dečaka na usvajanje!“ 

/9/    „Do nestalih beba vode naši geni u Škotima“: novosti.rs

/10/ „АГОНИЈА! Градски центар за социјални рад ОДУЗЕО ДЕТЕ РОДИТЕЉИМА! – Дан двадесети… „

/11/ УДРУЖЕЊЕ „ЗА ИСТИНУ И ПРАВДУ О БЕБАМА“: Зашто комисија још није почела са радом? 

/12/ «ПОТРЕСНО: Родитељи у ТВ студију плачу, држава им отела дете и не да им да га виде! (видео)» 

/13/ «АГОНИЈА ПОРОДИЦЕ ТРКУЉА – Ко и због чега одузима децу у Србији, без судског налога?»

/14/ «Крађа беба: Милан Лакић, продуцент филма „Рођени отети“ (видео)

/15/ «ПРАВОСЛАВНА ПОРОДИЦА: Случај отетог детета – документи»

/16/ «Инфоратници: Како је центар за социјални рад бесправно и без основа отео дете породици Тркуља»

/17/ «ВАЖНО! Центри за социјални рад и разарање породице у Србији»

/18/ «Фински стручњак: Одузимање деце од породица је врло уносан посао»

/19/ «Конференција за новинаре – Ко и зашто Мили Алечковић отима дете?»

/20/ «РЕАГОВАЊЕ: ПАТРИОТСКИ БЛОК – Легализација ОТИМАЊА ДЕЦЕ у Србији!» 

/21/ «Легализовано отимање деце у Србији – Србијом је завладао страх»

/22/ «Отмица детета Миле Алечковић: Како се борити против сатанистичког Новог светског поретка (видео)» 

/23/ «Насртај „родних идеолога“ на нашу децу се наставља – „секс пакетићи“ проналазе нови пут»

/24/ «Центар за социјални рад Звездара – Породица Тркуља – Дан 94. – ОБРАЋАЊЕ РОДИТЕЉА“

/25/ «Као некада витлејемску, данас србску децу приносе на сатански жртвеник»

/26/ «Одговор Миле Алечковић – „Ја да ти кажем, министре Ђорђевићу!“»

/27/ „ЗА ИСТИНУ И ПРАВДУ О БЕБАМА“: КРИВИЧНЕ ПРИЈАВЕ ЗА НАДЛЕЖНЕ, ЗАХТЕВ ЗА НЕЗАВИСНУ ИСТРАГУ О ЗЛОЧИНУ ПРЕМА РОДИТЕЉИМА И СРОДНИЦИМА КОЈИ НЕКО У ИМЕ ДРЖАВЕ ЗАТАШКАВА ДЕЦЕНИЈАМА (ВИДЕО)»

https://facebookreporter.org/2016/04/13/за-истину-и-правду-о-бебама-кривичне-п/

/28/ Проф др Мила Алечковић: „КО И ГДЕ  П Р О Д А Ј Е  С Р П С К У  Д Е Ц У?“

/29/ “УВОД У ПОРОДИЦЕ ДУГИНИХ БОЈА – РОДНА РАВНОПРАВНОСТ (део први)”

/30/ “Istrebljenje. I srpska deca na pijaci roblja. Danak u krvi.”

/31/ Петиција Народној скупштини да покрене поступак разрешења Председника Вучића:

http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2017_06_18LTGpeticija.16863922.pdf

https://facebookreporter.org/2017/06/19/ljubomir-t-grujic/

/32/ Петиција Народној скупштини да прихвати петицију /4/ или да јавно одговори на питање: „Шта проглашени председник Републике Александар Вучић треба још противуставно да учини па да Народна скупштина без одлагања покрене уставни поступак његовог разрешења?“:

http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2017_10_18LTGpeticijaURL.29025230.pdf

https://dijaspora.wordpress.com/2017/11/20/нови-разлози-за-разрешење-проглашено/http://srbinaokup.info/?p=88814

https://facebookreporter.org/2017/11/27/ljubomir-grujic/

/33/ Петиција Народној скупштини да без даљег одлагања покрене уставни поступак за разрешење председника Републике Србије Александра Вучића

/34/ Председнику Републике, председнику Владе, потпредседнику Владе, председнику САНУ: `»Критеријум, положај, привилегија и одговорност:  последице по народ, образовне институције и државу. Ваше оставке“

/35/ Уставном суду да оцени уставност и законитост пријаве за учлањење Републике Србије у Европску Унију:         http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2010_02_06LTG_US_EUsve.29144630.pdf

/36/ Закључак Уставног суда по предлогу /35/:         http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2010_05_25US.3332323.jpg

/37/ Интервју Александра Вучића на ТВ Happy, ПОЛИТИКА/СПУТЊИК СРБИЈА, 05.12.2017: https://sptnkne.ws/ggjR, https://rs-lat.sputniknews.com/politika/201712051113681367-vucic-kosovo/

/38/ Интервју Александра Вучића РТСу у емисији „УПИТНИК“ коју је водила Оливера Јовићевић, 48.011.40111г.:

http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/111/rts-1/41010411110/upitnik-aleksandar-vucic-.html,

https://youtu.be/sB6cu200Gyg, https://www.youtube.com/watch?v=sB6cu200Gyg&feature=youtu.be

/39/ “Blic”, subota 23. decembar, 2017, strana 4.

/40/ Александар Вучић прочитао saopštenje za javnost Predsedništva SNS на Конференцији за новинаре, 27.05.2011: http://www.pecat.co.rs/2011/05/konferencija-za-novinare-aleksandra-vucica/

/41/ „Tači: S Vučićem fer i konstruktivna komunikacija“:

http://mondo.rs/a1016341/Info/Srbija/Hasim-Taci-Aleksandar-Vucic-komunikacija-odnosi.html

/42/ Коментар предсједника Србије, Дневно ХР:

http://www.dnevno.ba/vijesti/vucic-od-povratka-u-proslost-i-zivota-u-proslosti-gubimo-mnogo-dragocjenog-vremena-112737/

/43/ Šta je Rama rekao Vučiću“ : http://www.politika.rs/sr/clanak/365657/Politika/Sta-je-Rama-rekao-Vucicu

/44/ „Vučić: Povlačim se kada uđemo u EU“, alo.rs.

/45/ „VUČIĆ PORUČIO: Dijalog da vodi u budućnost, ne u sukobe; Erdogan, Makron i Tramp dolaze u Srbiju „:

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:686916-VUCIC-PORUCIO-Dijalog-da-vodi-u-buducnost-ne-u-sukobe-Erdogan-Makron-i-Tramp-dolaze-u-Srbiju-VIDEO

/46/ „Poricanje realnosti – „istorijski sport srpstva“ | Izbor iz štampe | DW“:
http://www.dw.com/sr/poricanje-realnosti-istorijski-sport-srpstva/a-42091064?maca=ser-newsletter_serbian-2425-html-newsletter

/47/ ЈОШ ЈЕДАН НАПАД НА СРБЕ: Запаљена летина повратницима на КиМ, 3. пут у 7 дана: https://facebookreporter.org/2018/01/14/jos-jedan-napad-na-srbe-zapaljena-letina-povratnicima-na-kim-3-put-u-7-dana/

/48/ “Former war crimes prosecutor alleges Kosovan army harvested organs from Serb prisoners”:
https://www.theguardian.com/world/2008/apr/13/warcrimes.kosovo

/49/ “Organ traffic allegations” : https://en.wikipedia.org/wiki/The_Hunt:_Me_and_the_War_Criminals#Kosovo

/50/ “Carla Del Ponte feels vindicated by Kosovo report”:
https://www.swissinfo.ch/eng/carla-del-ponte-feels-vindicated-by-kosovo-report/29041604

/51/ Народној скупштини ‘Државни удар: Разрешења председника Томислава Николића и Владе; општи избори, 09.04.2013:

http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2013_04_09NrSkps_DrzavniUdar.28870414.pdf

/52/ Уставном суду предлог да оцени уставност и законитост  Резолуције Народне скупштине од 18.01.2013. г.:

http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2013_01_18LTG_Sve.28893454.pdf

/53/ Решење Уставног суда по предлогу /52/:

Стр. 1 је на http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2013_04_22US1.28865040.jpg

Стр. 4 је на http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2013_04_22US2.28864922.jpg

/54/ Предаја судске власти албанским сепаратистима одлуком Високог савет судства, „Никад граница“: http://www.nikadgranica.org/предаја-судске-власти-албанским-сепа/#more-2014

/55/ Уставна жалба и опредељени захтев Уставном суду (Број IIП-34/2014 од 05.03.2014.): http://ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2014_03_05LTG_UsZlbIdeoSacuvajmoSrbiju.28840217.pdf

/56/ Уставна жалба и опредељени захтев Уставном суду (број Ip-342/2013 od 27.12.2013): http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2013_12_27i29UstZlbZhtv01a1.28853826.pdf

/57/ Уставном суду да забрани рад Демократске странке, Социјалистичке партије Србије и Српске напредне странке: http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2016_02_26LTGbezJMBG_URL.56132003.pdf

/58/ «Слике из српске прапостојбине: Срба скоро да нема, али има „Српске листе“»:
https://facebookreporter.org/2018/01/31/slike-iz-srpske-prapostojbine-srba-skoro-da-nema-ali-ima-srpske-liste/

/59/ Петиција председнику Републике Александру Вучићу да поднесе безусловну оставку:         http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2017_06_16LTG.16673910.pdf

/60/ Александру Вучићу, проглашеном председнику Републике, патријарху Иринеју, сваком народном посланику и сваком судији Уставног суда : Вашу срећу градите на овоме:         http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2017_06_28LTG.177235034.pdf

/61/ Председнику Републике Борису Тадићу захтев 1548 држављана Републике Србије да поднесе безусловну оставку:         http://ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/20110701LTGspiskoviBT.5030817.pdf

/62/ Вучић код Клинтона: https://www.youtube.com/watch?v=gj7-V1ryQ8U,

и „Клинтон над Србијом“:      https://www.youtube.com/watch?v=9vWCmbaclnI,

https://www.youtube.com/watch?v=678hrBl4NoU

Српска напредна странка:      https://www.youtube.com/watch?v=gqVV1ncy2dA

/63/ „вечерње НОВОСТИ“, субота 23. децембар 2017. године, страна 3.

/64/ „Danas“, субота/недеља 23.-24. децембар 2017. године, страна 5.

/65/ „ПОЛИТИКА“, субота 23. децембар 2017. године, страна 6.

/66/ “GLAS NACIJE” – INFO, POLITIKA, SRBIJA, 22 decembar, 207.:

http://glasnacije.rs/intervju-za-blumberg-vucic-predsednik-do-2022-godine/

/67/ “SPUTNIK SRBIJA” – POLITIKA, , 22 decembar, 207.:
https://rs-lat.sputniknews.com/politika/201712221113908565-vucic-blumberg-predsednik/

/68/ Председнику Републике Борису Тадићу: „Европска амбиција преко државе и народа,“:         http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2010_03_27_LTG_BT_ispr.29135437.pdf

/69/ Око интервју: Александар Вучић  14.01.2018. године

/70/ Зоран Влашковић: „Алармантно стање на КиМ од када Приштина “управља“ “Баром убица“ званом Косово! У последњих 18 година 3.722 убијених и настрадалих у саобраћајним несрећама.“

/71/ „Зато што смо волели и волимо Београд“

/72/ Уставном суду да оцени уставност и законитост пријаве председника Републике Бориса Тадића и председника Владе др Мирка Цветковића за учлањење Републике Србије у Европску Унију и Закључак Уставног суда

/73/ „D. Vukomanović: Otpušteno 28 porodilja iz ćerke firme Er Srbije“

/74/ „Председник Србије започео једнодневну посету Косову и Метохији“

/75/ “Vučić na Kosovu: Imam tri poruke za Srbe“

/76/„Vučić na Kosovu: Bez milosti prema počiniocima i nalogodavcima ubistva“

/77/ „Vučić na Kosovu: Najviši interes Srba je mir“

/78/ “ОКУПИРАНЕ ТЕРИТОРИЈЕ: Исписани претећи графити ОВК према Србима у близини Косова Поља”

/79/ “Састанак председника Вучића са политичким лидерима Срба са КиМ“, Универзитет у Приштини, Факултет техничких наука

/80/ “Vučić rešavao problem na Kosovu, neke odmah”

/81/ “Никола Влаховић: Последња Вучићева лакрдија”

/82/ „Vučić o poseti Kosovu i Metohiji: Samo sam radio svoj posao, ubistvo Ivanovića je direktan pucanj u Srbiju“

 /83/ Vučić: Sporazum s Prištinom znači rešeno pitanje granica“

/84/ „Вучић: Неће нам дозволити улазак у ЕУ без решеног питања граница“  у емисији „Ћирилица„ на ТВ Хепи 

/85/  Предраг Пијевић у емисији „Да се најежиш од смеха!!! Трећи део 07.01.2018“,
https://facebookreporter.org/2018/01/07/da-se-najezis-od-smeha-video/

/86/ „Још се помиње „стандард“ и „леп живот“ у време комунистичког злочинца Ј.Б.Тита – А овако је било…» 

/87/ Двоугао – Александар Вучић вс. Александар Вучић: https://www.youtube.com/watch?v=KPkKY4en_vQ

/88/ Двоугао – Александар Вучић:

https://www.youtube.com/watch?v=SsQHnYBbQnE,
https://youtu.be/SsQHnYBbQnE

/89/ Укида се позивни број Србије на КиМ

/90/ Хаотично стање са здрављем Срба на Косову и Метохији

/91/ Новаке: Србе повратнике прогоне некажњавањем злочинаца

/92/ Интервју Александра Вучића за ТВ Пинк:
https://www.youtube.com/watch?v=xytzsBZrYT8&feature=youtu.be,
https://facebookreporter.org/2017/13/32/контраспин-анализа-вучићевог’интерв/

/93/ „Државни удар: разрешења председника Николића и Владе; општи избори“

/94/ Петиција Народној скупштини да разреши председника Владе Александра Вучића 

/95/ Председнику Републике Александру Вучићу и председнику Српске напредне странке Александру Вучићу да покрену код Народне скупштине расписивање референдума по питању «Да ли Александар Вучић треба да буде разрешен функције председника Републике Србије?»

/95/ «Слике из српске прапостојбине: Срба скоро да нема, али има „Српске листе“»

Београд,
2. фебруар, 2018. године

С поштовањем

Др Љубомир Т. Грујић,
редовни професор у пензији,
Џона Кенедија 31/15,
11070 Београд,
ustav.srbije@gmail.com,
http://www.ssssseternal.org

*

Извор: СРБски ФБРепортер