Одржан протест СТОП ПРИСИЛНОЈ ВАКЦИНАЦИЈИ: „Моје дете није власништво државе!“ (фото, видео)

„Желимо да својој деци омогућимо да расту здраво, буду сигурна и имају срећно детињство… Подсећамо да су деца НАША, а не државна и зато бескомпромисно захтевамо слободу избора у одлучивању када су њихови животи у питању, њихово здравље и будућност!
Сматрамо да вакцинација деце треба да буде на нивоу препоруке здравствених радника са једне стране и са друге информисане одлуке самих родитеља, као што је то случај у већини развијених земаља Европе, а не – законска обавеза!“

Одломак из „Манифеста“ удружења „Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију“

Данас је у Београду одржан трећи протест у организацији Удружења „Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију“…

ЗАХТЕВИ СА ПРОТЕСТНОГ СКУПА РОДИТЕЉА И ГРАЂАНА, 12. МАРТА 2016. ГОДИНЕ У БЕОГРАДУ:

1. Хитна измена законске регулативе о обавезној вакцинацији деце и становништва! Вакцинација као и свака друга превентивна, дијагностичка и терапијска медицинска мера може да буде једино препоручена од стране здравствених радника. Она се може спровести једино уз претходни правовремени „информисани пристанак“ лица или родитеља/законског старатеља детета.

2. Кривична, професионална и материјална одговорност свих чланова Одбора за здравље и породицу, радних група и посланика који су учествовали у изменама и доношењу противуставних одредби Закона о заштити становништва од заразних болести којима је у Србију уведена присилна вакцинација.

Увођење мандаторне и присилне вакцинације је веома озбиљно кршење људских права и уколико се овај закон не промени по хитном поступку, грађани Србије ће тужити владу Србије пред Европским судом за људска права. Србија је потписница Европске конвенције о људским правима тако да би тужба за кршење фундаменталних људских права грађана Србије била веома значајна и обезбедила би правни оквир за решење овог проблема. Уједно, напомињемо да су у јулу 2014. године, грађани поднели Уставном суду РС иницијативу за оцену уставности Закона о заштити становништва против заразних болести који прописује мандаторну вацкинацију. Иницијатива је заведена под бројем Uz.br. 433/2014. Међутим, Уставни суд се још увек није огласио овим поводом.
Слобода избора је једна од темељних људских слобода, која подразумева и слободу доношења самосталних одлука које утичу на здравље и живот људи. По Уставу Републике Србије, нико не сме бити подвргнут било каквом облику злостављања, или без своје дозволе медицинским експериментима. Вакцинисање спада у медицински експеримент јер не постоји ниједна клиничка студија која потврђује њену стопроцентну безбедност, као ни ефикасност. Насилна вакцинација је сламање последње воље слободног избора становништва, a за своју примарну мету означени су они који не могу да се бране – наша деца. Зато се родитељи бескомпромисно залажу за укидање ове противуставне законске регулативе, доследну примену свих ратификованих међународних повеља о људским правима, као и за заустављање сваког вида државног насиља над својим грађанима.

„Ни једна влада и ни једна земља нема право да спроводе присилну вакцинацију без сагласности родитеља или старатеља или да је спроводе у школама или дечијим вртићима без пристанка родитеља.“
– Проф. др Мери Холанд

У наставку преносимо ширу аргументацију става Мери Холанд и њене професионалне референце :
Мери Холанд је научни истраживач на Правном факултету Универзитета Њујорк, Директор Програма за Правне вештине на Правном факултету Универзитета Њујорк, специјалиста за међународна људска права, Јавно право и Закон о сигурности вакцина и накнаду услед повреда од вакцина.
„Интернационално су призната права на живот, слободу и сигурност сваког појединца. Право на избор када је у питању вакцинација спада у фундаментално људско право. Фундаментално – значи основно, базично, неотуђиво. Људско – значи да га поседујемо самом чињеницом да припадамо људском роду и оно не зависи од узраста, пола, расе или класне припадности. ‘Право’ – значи да се на њега можемо позвати и употребити га против влада или других појединаца. Одлука да ли ћемо и када вакцинисати своје дете, неотуђиво је право сваког родитеља или старатеља. Избор када је у питању вакцинација је фундаментално људско право, зато што се тиче нашег фундаменталног права на живот, слободу и сигурност појединца.

Универзална декларација о људским правима и међународни закони које би свака земља морала да поштује – постоје како би заштитили инхерентно људско достојанство и једнака и неотуђива права људске расе. Суочени са ратним злочинима, геноцидом и злочинима против човечности током Другог светског рата, државе су експлицитно прихватиле људска права Повељом Уједињених Нација. Државе су препознале и усвојиле одреднице без којих би било немогуће осигурати миран, праведан свет, које су садржане у Универзалној деклaрацији о људским правима која прокламује „заједничке основне стандарде за све људе и све нације“. Након Другог светског рата, свет је прихватио принципе људских права Нирнбершког кодекса, сет етичких принципа који забрањују експериментисање на људским бићима без њиховог слободног и информисаног пристанка. Данас је универзално прихваћено да све медицинске интервенције морају бити засноване на добровољном и информисаном пристанку. Суђење у Нирнбергу представља темељ савремене медицинске етике и информисаног пристанка и обезбеђује право пацијента на одбијање медицинског поступка.

Вакцине представљају специфичну врсту лека и као и сви лекови могу да изазову бројне нежељене ефекте и представљају ризик по здравље. Сваки организам је специфичан у извесној мери, и ми не можемо знати унапред ко ће имати нежељене реакције или лоше реаговати на лекове. Дакле вакцинација се тиче права на живот и свакако се тиче права на слободу. Убацити неку супстанцу инјекцијом у крвоток представља веома озбиљно полагање права на нечију слободу. Уколико неко нема права да заштити свој крвоток – онда заиста губи базично право на безбедност.

Нирнбершки кодекс је произишао из медицинских злочина које су спроводили нацистички лекари током Другог светског рата. Након увида о кршењу људских права и медицинских злочина било је веома јасно да се мора увести нови кодекс медицинске етике по коме ће се спречити експериментисање на људима без њихове сагласности. Нирнбершки кодекс је формулисао концепт „информисаног пристанка“ а тај концепт је од тада проширен. У Европи је 1997., Савет Европе усвојио конвенцију о људским правима и биомедицини којом је проширио информисани пристинак – од пристанка на експерименте и на одлуку о медицинском третману. Потом је 2005. светска заједница усвојила ове шире стандарде, када је УНЕСКО усвојио Универзалну декларацију о биоетици и људским правима коју је потписало 193 земаља међу којима је и Србија. Ради се о Декларацији а не о уговору и она не производи директне правне последице али, попут декларације о људским правима представља репер, односно стандард. Члан 6 Декларације о биоетици и људским правима захтева правовремени претходни информисани пристанак за све медицинске интервенције што укључује и превентивне медицинске интервенције. Веома је јасно из преговарачког транскрипта да су преговарачи разматрали да ли у те поступке треба укључити и вакцинацију и одлучили су да треба. То значи да је глобални стандард – да не сме бити принудне вакцинације и да вакцинацији мора претходити благовремен, слободан и информисан пристанак зато што се ради о превентивном медицинском третману. И то се изричито поштује у многим земљама попут Канаде, Новог Зеланда, Аустралије, Шведске, Немачке…

Присилна, мандаторна вакцинација представља кршење Универзалне декларације о биоетици и људским правима и представља кршење принципа информисаног пристанка. Вакцинација није специфично садржана у Универзалној декларацији о људским правима али се подразумевала, но сада је информисани пристанак проширен на било који тип медицинског третмана и уколико погледамо било коју област медицине- хирургију, хемотерапију и било шта друго – подвргавање третману је увек добровољно.“