Електрична енергија из космоса

Русија може да се нађе на челу међународног тржишта космичке електричне енергије. Оно ће се појавити када у орбити проради мноштво централа. Свака ће представљати гигантску соларну батерију која преноси енергију на Земљу у виду ласерског или микроталасног зрака. Руски стручњаци су смислили како да максимално појефтине изградњу таквих централа и њихово слање у космос.

Уместо платформи тежине до десетина хиљада тона, као код Јапанаца или Американаца, предложена је конструкција од танке фолије са бипким соларним панелима, дебљине свега 12 микрона. Читаво ово гигантско платно пред старт се смешта у релативно малу капсулу, а у космосу се шири у површину и задржава форму захваљујући лаганој ротацији. У Русији су направљене јединствене технологије ширења конструкција од фолија, а такође још једна неопходна компонента за соларну космичку централу – савремени влакнасти ласери. Разрадом овакве централе сада се бави главна научна установа Роскосмоса – Центрлани Научно-истраживачки институт за машиноградњу (ЦНИИмаш).

Глас Русије разговарао је са његовим главним научним сарадником Виталијем Мељниковом. Својевремено он је одбранио докторску дисертацију за експеримент Знамја-2. То је 20-метарско соларно огледало од танке фолије, које је посада орбиталне станице Мир пустила у отворени космос. Огледало се окретало и одржавало форуму захваљујући центрипеталној сили.

У које време отприлике може да буде реализован ваш пројекат соларне космичке централе?

Американци обећавају да ће лансирати централу до 2016. године, Јапанци до 2025. године. Али Јапанцима се десила катастрофа на нуклеарној централи Фукушима, и мишљење јавности и владе ће довести до померања рокова. Вероватно негде између 2016. и 2035. странци ће направити такве централе. Код нас је још рано да се наведу рокови.

Да ли дати руски пројекат треба да буде укључен у Федерални космички програм?

Наш конзервативизам доводи до тога да се ови програми за сада не разматрају. Мада се разматрају на нивоу Државне думе где постоји комитет за енергетику. Ова питање сес постављају јавности, али за сада нема потребног интересовања за њих.

Ако централа буде изгледала као танка фолија, како ће се на њој причврстити велика количина светлосних одова, како ће сеони држати?

Светолосни водови који постоје код нас руско су достигнуће. Индустрија Русије даје 85% светске производње. Имамо првенство у таквој новој технологији. Наше влакно пречника 200 микрона, дебело као бритва, преноси 50 киловата енергије. Зар то није суперпроводљивост! Три пута већа неко бакром. И такав кабл као влас косе иде кроз читаву централу. Он лако може да се залепи за фолију.

Шта ви мислите, кад може да се организује лансирање пробног демонстрационог пројекта централе површине неколико хиљада квадратних метара – није ли то превише скупо?

Пилот варијанта може да се направи до 2015-17. године.

Од кога то зависи, од Роскосмоса?

То зависи од воље владе. Биће потребно не баш превише новца. Израчунали смо да ће пробна варијанта коштати 15 милијарди рубаља. Ради поређења: димњак термоцентрале из које иде дим такође кошта 15 милијарди рубаља. А ми ћемо направити величанствену разраду за наредни миленијум.

Борис Павлишчев / ГЛАС РУСИЈЕ