Иконопис у Епархији рашко-призренској у егзилу

категорија ЕРП у егзилу / дана 03/03/2019 у 23:15 часова /

ИКОНА (гр. εἰκών – слика, лик, представа) је свети лик, света слика која изображава Господа Исуса Христа, лик Пресвете Богородице, Анђеле, светитеље, као и друге догађаје (сценске представе) из историје Цркве.

Икона није тек украс, већ је визуелно приказивање невидљиве божанске стварности, која се пројављује у времену и простору и једно је од средстава за постизање циља спасења.

За вернике икона не представља просто уметничко дело, или некакву религијску слику, него се сматра и незаобилазним литургијским сасудом који освештава човека и уводи га у непосредни однос са благодаћу и личношћу која је на њој изображена.

Налазећи се, дакле, пред иконом Христовом и целивајући је, ми се поклањајући икони, поклањамо Богочовеку, „плоти“ (људској природи) Господњој.

Икона почиње да се појављује већ у првим вековима хришћанства, у ранохришћанском периоду, кад почиње да се бојажљиво појављује древна симболичка уметност, уметност катакомби.

У Србији постоје иконографски споменици, храмови са зидним фреско-представама и преносним иконама које су у добром стању и веома су очуване. Најважнији споменици код нас су у Студеници, Милешеви и Сопоћанима (манастири XIII века).

У историји Цркве позната су многа чуда која се приписују иконама Исуса Христа, Пресвете Богородице и разним светитељима васељене. И данас смо сведоци и точења мира, суза, крви, разних мириса као и честих исцелења код верника. Чак и јелеј из кандила који гори пред иконама, често има чудотворна дејства.