СВЕТИ СИМЕОН МИРОТОЧИВИ – житије за децу

Стефан Немања рођен је у Рибници, у Зети. Био је најмлађи од браће, али је и он добио на управу део земље од оца. Убрзо је постао жупан целе Србије, јер се веома залагао за уједињење земаља где су живели Срби. За своју престоницу одредио је Рас.

Сазидао је храм Пресвете Богородице у Топлици, а одмах затим и храм посвећен Светом Николају. Док је Немања управљао свој поглед ка Господу, његова браћа сковаше заверу и утамничише брата. Седећи у тамници, Немања се молио Светом Георгију да га избави, а за узврат ће он њему подићи цркву на врху брда. И би по молитви његовој, те ускоро заблиста храм на брду у коме се славио великомученик Георгије. Више пута је Свети Ђорђе прискакао у помоћ Немањи.

Велики труд је улагао овај Христољубиви владар да искорени јереси из своје земље. Када је завршио борбу против јеретика, почео је да присаједињује земље у којима су живели Срби. Захвалан за све што је у животу добио од Бога, он поче да зида храм Пресветој Богородици на реци Студеници. Слао је прилоге у Јерусалим, Рим, Бари, Цариград, Солун, Ниш, Скопље… У тим местима је новчано помагао бројне цркве, или је градио нове.

После тридесет седам година владавине, одлучи Немања да остави све почасти овога света и да се сасвим посвети молитви, посту и спасењу душе своје. Изабра свог сина Стефана да га наследи на престолу. Подучио га је да се увек узда у Господа и да себе никада не велича. Говорио му је како треба да се труди и чини добра дела за добробит свога народа, да има чисто срце испуњено љубављу према Богу и ближњему. Наредио је сину да се стара о црквама и да поштује јереје. Благослов очински је дао и најстаријем сину, Вукану, захтевајући да се не забораве закони које је он оставио. Тражио је још да буде милостив и да чува веру. Наглашавао је брижни отац да је најважније стално мислити о ономе што је добро пред Богом и људима и да се увек треба клонити зла. Дао им је заповест да се воле, јер ко не љуби брата свога, не љуби Бога. Знао је Немања да је Бог – љубав.

На Благовести 1195. године замонашен је велики жупан Немања. На постригу је добио име Симеон. И његова жена, Ана, замонашена је истог дана. Она је добила име Анастасија.

Симеон је неко време живео у Студеници, а онда је, 1197. године, вођен силном жељом да буде уз свог најмлађег сина, Саву, отишао је на Свету Гору. Примљен је са великом љубављу од монаха. У почетку се настанио у манастир Ватопед, а онда је нашао опустели Хиландар. Великим трудом су отац и син радили на обнови Хиландара. Божијом помоћу, сазидали су читав град са високим пиргом, око храма посвећеног Ваведењу.

Блажени Симеон је живео по свим правилима монашког устава. Заборавио је све што је земаљско и трулежно. Окренуо се сасвим молитвеном тиховању. Свој ум је управио ка небесима и усрдно је испуњавао сва монашка правила. Почетком фебруара почео је старац Симеон да побољева, позва Саву да се опрости од њега.

Много монаха се окупило када су чули да је блажени Симеон на самрти. Његов син се није одвајао од старца, а онда му он затражи икону Пресвете Богородице и замоли га да му стави камен под главу.

Док је у цркви служена јутарња служба, Симеону је лице засијало и он предаде душу своју Господу. Био је 13/26. фебруар 1200. године. Сахрањен је у Хиландару, а онда је његове мошти Свети Сава пренео у Студеницу.

Од светих моштију, које су точиле миро вековима, многи су добили исцелење. А из каменог кивота, у хиландарском храму, изникла је чудотворна лоза. Њено грожђе је помогло небројено великом броју парова да добију децу.