НЕКАД САМ КОПАО РОВОВЕ У РАТУ, САД ЋУ У СТАНУ: Потресне речи пуковника Лаловића после покушаја избацивања на улицу

Грађани, пријатељи и познаници породице Лаловић окупили су се овог јутра на Бежанијској коси, како би спречили покушај принудног исељења породице Лаловић, које су извршитељи заказали за 12 сати. Пуковник Гојко Лаловић незаконито је пензионисан 2005. године и од тада је добио бројне пресуде у своју корист, које подразумевају враћање у службу, а које никада нису спроведене.

Екипа Еспреса је од јутрос на терену у Веспучијевој улици и прати развој ситуације, одлучна да извештава јавност о свему што се дешава.

13:00  – Како мирно да заспим, после овог? Сад могу да не закажу исељење и да ме иселе тек тако, да ме иселе на ходник. Ја имам ствари, они хоће да ме лише и имовине. Осећам се никако, кад војска избацује неког из војске, то је најтрагичније. То је некада било незамисливо, ово више није моја војска. Од овог момента ја више немам мирног сна. У 64. години морам да копам ров у сопственом стану да се одбраним од сопствене војске. Некада сам копао ровове само у рату  -рекао је за Еспресо пуковник у пензији Гојко Лаловић.

12:47 Ја сада више нећу спавати – рекао је за Еспресо пуковник у пензији Гојко Лаловић.

12:25 Да ли је ово крај драме на Бежанијској коси. Народ је за сада спречио исељење породице Лаловић. Извршитеља је напсутила зграду и за сада стоји испред зграде, чека се коначан исход.

12:20 Полиција не може да асистира при исељењу, јер се нису најавили 2 дана унапред, како је по закону, али војна полиција и извршитељка још увек покушавају да уђу у стан, у чему их спречавају окупљени људи.

12:11 Припадници министарства унутрашњих послова управо су стигли и легитимишу све присутне који желе одбране породицу Лаловић. Народ и даље не дозвољава да уђу у стан пуковника Гојка Лаловића.

Грађани постављају питање да ли су дошли да пуковника врате на посао, али без одговора.

12:10 Извршитељка је изјавила да не жели да прави тензију, да могу да разговарају, али да тиме неће добити ништа. Не одустају од исељења.

12:00 Извршитељи и војна полиција узимају изјаву од пуковника Лаловића с питањем да ли жели да преда стан, што је господин Лаловић одбио.

– Не желим да предам стан – рекао је Лаловић, а након тога извршитељка је позвала полицију.

11:52 Стигла је војна полиција, али извршитељка која је издала налог за исељење породице Лаловић. Желе да уђу у стан, али грађани су својим телима блокирали улаз у стан. Полиција тренутно легитимише све присутне и траже да се склоне.

11: 00 Присутни су и активисти „Здружене акције Кров над главом“, који неће дозволити да Лаловићи остану на улици.

– Да је правни наследник Врховног суда Србије – Врховни касациони суд санкционисао неуставно и незаконито поступање Министарства одбране у извршењу пресуда за враћање у службу дана 5.5.2009. године, од данашњег окупљања и данашњег поновног доказивања правде не би ништа било. Међутим, тужена страна Министарство одбране и поред наредне четири пресуде Управог суда до дана данашњег након 13 година, 160 месеци или 4810 дана није поступила по правним схватањима и примедбама суда, није по основу утврђене и потврђене незаконитости решила моје статусно питање, а у оквиру њега и стамбено питање које данас доводе у питање – изјавио је пуковник Лаловић.

Пуковник је још једном објаснио читав сплет незаконитости које су се десиле у његовом случају.

– Да је устаљена пракса у мом случају понављања ретроактивних датума и поништених аката види се и из неуставног и незаконитог поступања тужене стране у пресудама донетим по правној ствари – утврђивање права на накнаду трошкова за становање, где поред закона и суд потенцира да ретроактивни датуми не производе никакво правно дејство, а тужена страна у актима о признатом праву онемогућава њихову реализацију понављањем датума 29.7.1997. године, што је недопустиво – објашњава Лаловић.

Оно што је за њега потпуно нејасно јесте како је могуће да постоји неко ко може да бира која пресуда ће бити реализована, а која не.

– Потпуно је невероватно живети у демократској, правној држави, у којој су закони исти, једнаки и обавезујући за све, а да један орган може да се оглуши о пресуде надлежних судова и да изабере једну која њему одговара и да по њој поступа – наводи пуковник.

– Као професионалном војном лицу, за чланове моје породице и мене утврђено је право на припадајући стан од 6.4.1992. године, што сам намеравао да решим учешћем дела личних средстава, што сам поред уплаћеног дела за који поседујем потврду остатак намеравао решити и подизањем кредита. Међутим, незаконитим пензионисањем могућност кредитирања ми је ускраћена, чиме је и учешће личним средствима доведено у питање. Никада нико од надлежних за 13 година правне голготе није позитивно одговорио на моје захтеве, нити ме примио да саслуша моје предлоге другачијег начина за решавање овог питања – рекао је Лаловић.

Поред достављања захтева за решавање проблема редовним путем, пуковник је ступио у јавни протест у трајању од 46 дана током зиме 2015/16 године. Стајао је испред зграда Председништва, Владе, Министарства одбране, Министарства правде и Управног суда од 8 до 15 часова сваког дана како би указао на неправду која му је нанета, у чему га је после 46 дана спречило погоршано здравствено стање, које је резултирало хируршком интервенцијом. Такође, на свој 61, 62 и 63. рођендан поново је у знак протеста – обраћања јавности стајао на Бранковом мосту са пресудама које су донете у његову корист, а никада извршене. Упркос свим наведеним протестима, нико од надлежних није ни приметио, а камоли примио да саслуша и реши незаконитости које су се десиле пуковнику.

„Поред свих мојих личних долазака у Министарство одбране, како би ме неко од надлежних примио на разговор у циљу решења овог проблема који траје више од једне деценије, а који су били неупешни, јер нико није желео да разговара, апелујем на министра одбране да ме прими на разговор, како би ова правна голгота била приведена крају, на најбољи и обострано задовољавајући начин, јер ово превазилази границе професионалног, али и људског поступања не само према једном човеку, већ према читавој мојој породици“, рекао је пуковник Лаловић.

Пуковник Лаловић је у току службе за заслуге и допринос изградњи и борбеној готовости војске, као и одбрани земље, награђиван, похваљиван и одликован са неколико важних одликовања/ордења, од којих поседује и орден Витешког мача, који се додељивао након НАТО агресије на нашу земљу.

„Пуковник Гојко Лаловић је 2005. године незаконито пензионисан, чиме је остао без могућности да добије кредит како би платио откуп стана који је добио од војске. Иако је суд више пута наложио Министарству одбране да Гојка врати у радни однос, Министарство одбија да то учини. Међутим, након што Гојко више није могао да отплаћује стан, Војно-грађевински центар му је поништио решење о додели стана и сада шаље извршитеље да њега и његову породицу принудно иселе из јединог дома“, саопштили су из „Крова над главом“.

Лаловић је, подсетимо, био запослен у Управи за стамбене послове, као заменик председника Више стамбене комисије, а затим у трајању од 12 месеци и заступник председника више стамбене комисије. Радећи свој посао по закону и у складу са прописима, није могао ни да наслути шта га чека. Наредба о престанку службе донета је преко ноћи иако је испуњавао све услове за радно место. Радно место није укинуто,а он није проглашен вишком.

Спорни моменат био је када је пуковник Лаловић приметио самовољу министра војног (тада П. Давинића), који мимо Устава, закона, општих аката и правилника о додели станова врши одабир станова и избор лица којима ће те станове доделити без редоследа – ранг листе. (Случај наређења да се додели стан по решењу Уп-1 бр 474-6/05 27.7.2005. године – стан службени, трособан, лице из друге групе, не припада му ни та категорија стана, ни првенство о изузимању молбе за доделу стана, али по наређењу министра СВЕ је 27.7.2005. урађено и стан додељен.)

– Као пуковник са утврђеним правом на стан од 4.1.1993. год. имао сам све услове у првенству за добијање стана у односу на лице коме је стан додељен, те сам уложио жалбу. Улагање те жалбе је за мене, моју породицу и моју каријеру било погубно. Јер не само да није позитивно решена, већ је донето и решење о мом разрешењу из професионалне службе бр. 11326-2 24.10. 2005. са даном разрешења 15.11.2005. године, наводи Лаловић.

Доношење ових аката било је ненадлежно с обзиром да је и наредбу и решење донео исти орган, што је у војсци непојмљиво за официра чина пуковника. Пре саопштавања решења министар војни је упозорен на две околности – да потребе службе не захтевају разрешење од службе 15.11.2005. године (јер пуковник испуњава услове радног места) и друго – да је пуковник решавање стамбеног питања определио делом учешћа личним средствима које као запослено војно лице може обезбедити кредитом код надлежних банака, што код пензионисанисах лица није био случај јер нису имали могућност склапања уговора о кредитирању.

На предметно упозорење министар војни је дословце пренео, цитирам: „Наредбодавна акта су извршна, а законитост остварујте преко надлежносг суда“. Наредба је донета, али основ останка у служби је оцена законитости од надлежног суда, коју сам и затражио, објашњава пуковник.

За оцену законитости наредбодавних аката био је надлежан и једини меродаван Врховни суд дз С и ЦГ којем су захтеви за оцену законитости и упућени, али у међувремену долази до укидања наведеног суда, те предмете на решавање преузима Врходни суд Србије, доношењем одлука:

УСЦГ 1251/06 од 11.9.2008. године, којом пресудом се ПОНИШТАВА НАРЕДБА О ПРЕСТАНКУ СЛУЖБЕ, уз констатацију да је иста донета уз повреду закона на штету тужиоца – незаконита и УСЦГ 1592/06 од 13.11.2008. године, којом пресудом се ПОНИШТАВА РЕШЕЊЕ О РАЗРЕШЕЊУ са даном разрешења 15.11.2005. уз констатацију да је исто донето уз повреду закона на штету тужиоца – незаконито.

С обзиром на законску чињеницу да је останак у служби пуковника Гојка Лаловића зависио од законитости наредбодавних аката, а наведеним одлукама наредбодавна акта оглашена незаконитим, испуњени су услови за останак у служби. Међутим, у поновном поступку по службеној дужности у извршењу пресуда Врховног суда Србије министар војни (тада Шутановац) за разлику од претходних доноси САМ оба наредбодавна акта (и решење и наредбу) понављајући поништени датум о разрешењу 15.11.2005. године, што је супротно закону (нови акт мора носити датум доношења новог акта) и правним схватањима и примедбама суда обавезујућих у наведеним пресудама.

Тужбе против наредбодавних аката подлегале су Врховном суду Србије, који је у међувремену укинут, а правни наследник је Врховни касациони суд. Међутим, уместо у надлежности Врховног касационог суда, тужбе се решавају пред Управним судом, судом најниже ингеренције о оцени законитости наредбодавних аката – на шта тужилац пук. Гојко Лаловић није могао да утиче.

Како су наредбодавна акта поново оцењена незаконитим (пресдуе У 9224/10 од 4.3.2011. и У 9588/10 од 19.5.2011) у извршавању пресуда тужена страна је морала пуковника Гојка Лаловића вратити у службу, решити сва статусна и стамбено питање и донети нова акта о престанку – разрешењу службе.

Међутим, министар војни (Шутановац) поново понавља незаконита акта и незаконити датум разрешења 15.11.2005. Поновљене тужбе пред Управним судом суд је решио пресудама У 6053/11 30.6.2011. године и У 8778/11 од 28.3.2012. године које су поништиле наредбодавна акта и датум 15.11.2005. године, а које су за пуковника Гојка Лаловића биле и коначне у вођењу судских спорова јер су децидно и недвосмислено указале на све незаконитости и пропусте министра војног при доношењу наредбодавних аката и невраћања у службу.

Ни поред незаконитости наведених у поменутим пресудама, пук. Лаловић није враћен у службу, није му признат статус професионалог војног лица и није му решено стамбено питање у томе статусу. Није реализована пресуда У 8778/11 од 28.3.2012. Није донето ново решење о разрешењу, а без разрешења нема ни престанка војне службе. “Поред наведених незаконитости, министар војни врши и повреду члана 21 Устава – неједнаким поступањем и прављењем разлике у истој правној ствари, јер при реализацији пресуде У 2820/10 од 5.11.2010. лице враћа у проф. војну службу и решава статусно и стамбено питање у том статусу, а у реализацији одлуке У 6053/11 од 30.6.2011. године пуковника Гојка Лаловића не враћа у службу”, објашњава Лаловић.

Невраћањем у војну службу остаје и нерешено стамбено питање, које је по опредељењу делом учешћа личним средствима решено доношењем решења о додели припадајућег стана Уп – 1 бр 15166-39/98 од 14.10.2005. године, које решење је прошло ожалбени и отужбени рок што потврђују пресуде УСЦГ 1885/06 од 19.6.2008. и УСЦГ 1869/06 од 3.12.2008. године, чиме решење постаје коначно и правоснажно, што потврђује и стамбени орган својим актом Уп 1 бр 15166-46/98 од 13.2.2008. године уз који акт доставља и решење о додељеном стану именованом.

Међутим, упозорена на проблем незаконитог лишавања права на рад-службу и ометања учешћа личним средствима кредитирањем, тужена страна не само да не признаје, већ ни не урачунава као део учешћа личним средствима уплаћени износ наведен у потврди Војно-рачуноводственог центра Београд пов.бр. 85-6282 од 21.2.1992. у којој је поред уплаћеног износа наведена и намена средстава ( регулисање прибављања стана у личу својину ), а учешће личним средствима није ништа друго него прибављање стана, што је накнадним прерачунавањем на дан уплате учешћа износило 1.100.000 динара.

Поред наведеног додељени стан уз учешће личним средствима није усељив (потврда Војно-грађевинског центра „Београд“ ИНТ бр 5813-2 од 18.7.2007. по којој наводи да је рок усељивости известан децембра 2007). “На дан доделе стана вредност 1% учешћа била је 1 бод, што значи 58% – 58 бодова. Пошто учешће није решавано даном доделе, већ даном усељења, онда су се услови учешћа променили у моју корист јер је правилник 38/05 пружао могућност услова вредности 1% – 2 бода, што значи да је 29% износило 58 бодова, што је далеко повољнија околност на коју Војно-грађевински центар није обратио пажњу – исту није уважио. Дакле, ако се неприхватању уплаћеног дела учешћа дода и чињеница неприхватања повољнијих услова учешћа на дан усељивости, онда је поступак Војно-грађевинског центра Београд око покушаја поништавања решења о додељеном стану и принудног исељења из предметног стана неуставан, незаконит, неправичан”, истиче пук. Лаловић.

Дана 22.12.2015. године у 11:55х због наведених неуставних и незаконских радњи и поступака Мнистарства одбране због нерешавања статусног и стамбеног питања, пук. Лаловић је са наведеним аргументима и доказима ступио у јавни протест изласком на улицу у тихом скретању пажње на незаконитости и гладовању названом „Тихоглад“.

Протест је трајао до 26.2.2016. године, а принудно је прекинут због знатно погоршаног здравственог стања, које је резултирало двема хируршким интервенцијама на ВМА. Уз дневни распоред локација објеката пред којима је изводио штрајк – Председништво Србије, Влада Р. Србије, Управни суд, Министарство правде и Министарство одбране, доставио је и писане захтеве о проблемима због којих је у штрајку и предлозима за пријем на разговор одговорних из објеката пред којима је штрајковао, како би се поред захтева и у разговору указало на пропусте који су према пуковнику учињени и пронашле могућности за решавање проблема.

Међутим, ни поред 46 проведених дана напољу, у зимском периоду, испред објеката, нити је пуковника неко приметио, нити нашао за сходно да га прими и саслуша, а камоли да реши проблеме.

Поред наведеног штрајка, пуковник је покушао да скрене пажњу јавности на нерешене проблеме у вези са незаконитим лишавањем права на рад – службу,а тиме и решавања стамбеног питања, где је на свој 61,62. и 63. рођендан на локацији Бранков мост у времену од 8-14х био на располагају средствима јавног информисања да им лично и чињенично укаже на наведене незаконитости и порпусте. Поред медијске испраћености, поново нико од надлежних није реаговао како би се наведени проблеми решили, а незаконитости исправиле.

Из свега наведеног просто је несхватљиво да 14 уважавајућих „У име народа“ и обавезујућих пресуда надлежних судова, које Устав чланом 145. третира једнако – буду мање важне, небитне у односу на пресуду Трећег основног суда бр. 5 П 4908/2015 од 23.9.2016. године, којом по предлогу Министарства одбране – Војнограђевинског центра „Београд“ треба ангажовати принудно извршење исељења пуковника Гојка Лаловића из додељеног, припадајућег стана. Како је прво-прво, а друго-друго, то је прво – Министарство војно требало реалозовати предметне пресуде о незаконитом лишавању права на рад – службу,а тиме и решавање стамбеног питања – што по одредбама закона представља претходно питање, без чијег решавања нема ни решавања било којих других питања из наведене правне ствари, истиче Лаловић.

Пуковник Лаловић је у току службе за заслуге и допринос изградњи и борбеној готовости војске, као и одбрани земље, награђиван, похваљиван и одликован са неколико важних одликовања/ордења, а и поред свега у ситуацијама када је угроженост државе Србије долазила у питање, писаним актима давао је до знања надлежним органима државе Србије да је спреман и на располагању да помогне у сваком моменту.

У току поплава ставио се на располагање за помоћ угроженима, а посебно је председнику Србије упутио захтев за стављање на располагање у два наврата у току кризних момената у проблему решавања – службу,а тиме и решавање стамбеног питања – што по одредбама закона представља претходно питање, без чијег решавања нема ни решавања било којих других питања из наведене правне ствари”, истиче Лаловић.

Извор:
ЕСПРЕСО