Празник Сретења Господњег у манастиру Свих српских Светитеља у Гринбаху

категорија Православље / дана 22/02/2019 у 11:14 часова /

Празник Сретења Господњег нас „подсећа на онај сусрет пре 2000 и нешто година када је Господа Христа као младенца од 40 дана сусрео праведни Симеон у јерусалимском храму, примио га у своје наручје и изговорио ону дивну молитву Сада отпушташ слугу Твога, Господе, у миру, по речи Својој, коју ми православни хришћани понављамо ево већ 2000 година сваког дана на вечерњој служби. Данас је велики празник, браћо и сестре. Велики је празник зато што је праведни Симеон први објавио скупљеном народу у храму да је то очекивани Месија, да је Он тај Кога су чекали стотинама и хиљадама година наши пророци. И ево, он се удостојио да Га прими на своје старачке руке и да објави: Данас видеше очи моје спасење Твоје, које си припремио пред лицем свих народа, Светлост да обасја незнабошце и славу народа Твога Израиља. Заиста, он је видео да ће то мало детенце у његовим рукама бити Светлост свету, што се и потврдило у ових 2000 година. Поред тога Свети Симеон је изрекао и још нека пророштва прорекавши Светој Богородици страдање Господа Исуса Христа. Прво је рекао овај лежи, младенац на рукама његовим, да многе подигне и обори у Израиљу. Предвидео је он како ће многи у јеврејском народу прихватити Њега као Месију и то ће бити они које је Он подигао Својим доласком. А биће и многи који Га нису прихватили и они су оборени у пропаст вечну. Затим је рекао Светој Богородици: И теби самој нож ће пробости душу, предсказујући тиме страдање Господа Христа на крсту, кад је она, Мајка Његова, под крстом стајала и доживљавала Његове муке на крсту као пробадање свога срца ножем.“

Овим речима се на празник Сретења Господњег на Светој архијерејској литургији у Манастиру Свих Српских Светитеља у Гринбаху у Аустрији обратио Епископ рашко-призренски у егзилу Артемије окупљеном народу. Сретење Господње је својеврсан рођендан ове катакомбе, јер је приликом свог првог архијерејског служења у овој светињи, на Сретење 2015. године, Преосвећени свечано отворио овај катакомбни манастир и од тада се трудио да га у ово време редовно посећује и на овај велики празник у њему богослужи. Изузетак је била прошла година када је због својих обавеза био спречен да дође из Србије и уместо њега је богослужио Хорепископ Максим (Новаковић). Ове године наш архијереј је са својом пратњом, архимандритом Варнавом (Димитријевићем) и јерођаконом Паладијем (Матићем), стигао у аустријску катакомбу уочи празника Сретења. Овај пут је са владиком из Лелића у посету братији у Гринбаху дошао и његов унук, брат Драган Радосављевић са својом супругом и децом. На сам празник на архијерејској литургији епископу Артемију су саслуживали архимандрит Варнава, протосинђел Димитрије (Ђоковић), јереј Јарослав Кадило и јерођакон Паладије. У току литургије владика је произвео у чин протојереја досадашњег јереја Јарослава из Пољске који је на испомоћи протосинђелу Димитрију у аустријској парохији. На литургији је одговарала певница коју сачињава мешовити хор који воде сестре Дрина Јовановић из Беча и Доротеја Пантић из Граца. Било је присутно око 60 верника из Аустрије, Словеније, Словачке и Немачке.

У литургијској беседи епископ Артемије је, и поред великих проблема које је тренутно имао са гласним жицама, због чега је заиста са великим трудом и напором богослужио, ипак још поучио да „сви ми треба да доживимо своје сретење, свој сусрет са Господом Христом у молитви, у Светој тајни Крштења, у Светој тајни Причешћа, у целом нашем хришћанском животу, и не само да Га сретнемо него да будемо са Њим и Он да буде са нама“.

После литургије уприличена је трпеза љубави, на којој је владичина праунука, Наталија Радосављевић из Лелића, обучена у традиционалну српску народну ношњу, рецитовала родољубиве стихове. Окупљени народ се потом са својим пастиром и монасима фотографисао на предивном алпском сунцу, које је у ове, иначе хладне и снежне, фебруарске дане изненада изгрејало и обасјало падине Алпа на којима се налази гринбашка катакомба, као да је тиме хтело да учествује у овом духовном пролећу које доживљавају верујуће душе из парохије Манастира Свих Српских Светитеља кадгод их посећује њихов добри пастир, предстојатељ Епархије рашко-призренске у егзилу.

Протосинђел Димитрије (Ђоковић)

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.