Истинита прича о догађају на Косову и Метохији, у време епископа рашко-призренског Павла, потоњег Патријарха СПЦ
***
Тешки економски и животни услови натерали су Српкињу из Пећи, мајку двоје деце, да се одлучи да треће, тек зачето, абортира. У чекаоници, пошто су врата ординације била одшкринута, а она одлично знала албански језик, чула је разговор лекара и жене која је била на гинеколошкој столици. Најпре ју је питао колико деце има, а затим зашто је дошла. Одговорила је да их има већ шесторо, и ово, седмо, жели да абортира.
– Јеси ли ти полудела? Ово ћу испричати хоџи… Имаш да родиш још једног Скендербега, ми стварамо Велику Албанију! – викао је гинеколог.
Жена је без речи устала са столице и напустила ординацију.
А онда је ушла Српкиња..
Доктор се обратио сестри да припреми потребне инструменте за абортус.
– Докторе, зашто и мене не питате колико имам деце?
– То се мене не тиче – хладно јој је одговорио.
– А зашто мене не покушате убедити да од абортуса одустанем?
– Дошла си својом вољом. Дакле, немам ја с тим ништа.
У том тренутку, Богу хвала, жени се отвориле очи, и она се с пркосом обрати лекару:
– Е, нећеш га убити!!! Ја ћу родити још једног Милоша Обилића да спасемо свето српско Косово!!! – С тим речима, она изађе из ординације.
За овај случај чуо је тадашњи епископ Павле па је замолио да му пронађу ту жену и доведу њему.
– Роди то дете, ја ћу га крстити. Ако буде мушко, зваће се Милош.
Тако и би.
Данас тај Милош има осам синова!
Слава Богу за све!
