Свеобухватна истрага о извештају Дика Мартија

Специјализовано тужилаштво за ратне злочине на Косову спроводи у сваком погледу свеобухватну истрагу у вези с наводима садржаним у извештају известиоца Савета Европе Дика Мартија, у складу са својим мандатом који покрива трогодишњи период од 1. јануара 1998. до 31. децембра 2000. године.

– Циљ тужиоца је да приведе правди лица која се сматрају одговорним за кривична дела из његовог мандата, а која су доказана ван сваке разумне сумње путем доказа сакупљених на општеприхваћене правичне и поуздане начине. Специјализовано тужилаштво је упознато с медијским извештајима о вођеним разговорима, али не коментарише своју истрагу, осим изјављивања да је овлашћено да затражи присуство и да испитује сведоке, жртве и осумњичене – кратак је одговор Кристофера Бенета, портпарола Специјалног тужилаштва за ратне злочине на Косову, на више питања Данаса у вези са сведочењима бивших команданата ОВК, пре свих председника Косова Хашима Тачија и Сулејмана Сељимија, недавно именованог политичког саветника косовског премијера Рамуша Харадинаја.

Наш лист је тражио одговор на питања у ком је својству – као сведок или осумњичени и због чега бивши командант Главног штаба ОВК Сулејман Сељими, који се „због здравственог стања“ 9. јануара није појавио у Хагу, почетком недеље саслушан у Приштини. Наш лист је занимало и да ли на Сељимијев статус пред Тужилаштвом утиче његово недавно именовање за политичког саветника премијера Косова и привремено ослобађање из притвора у косовским затворима због обнове процеса за ратне злочине над цивилима.

Специјално тужилаштво избегло је да се изјасни и да ли је Хашим Тачи током недавног „одмора“, кад су сви косовски медији на албанском језику спекулисали да у тајности „потписује споразум са Србијом“, заправо тајно сведочио у Хагу, како тврде западни дипломатски извори. Такође, нисмо добили ни коментар на упозорења појединих америчких судија да се САД ломе између подршке раду Специјалног суда за ратне злочине на Косову и политичког капитала уложеног у Тачија, који се у извештају специјалног известиоца Савета Европе Дика Мартија помиње као „најопаснији од криминалних босова ОВК“.

Из Бенетовог одговора може се закључити да се истрага Специјалног тужилаштва са Извештаја Дика Мартија за сада неће проширити и на случај Клечка и друге злочине над Србина на КиМ, као и на сукобе између „оружаних снага републике Косова“ – ФАРК и ОВК, како су незванично најављивали поједини дипломатски кругови.

Неодговорено

Бенет је недавно за Радио Дојче веле објаснио да је за подизање оптужнице пред Специјалним судом за ратне злочине на Косову потребно испунити пет услова – „да докази буду прихватљиви за Специјални суд, да резултат суђења буду казне које ће издржати проверу Апелационог суда, да докази буду на располагању за време суђења, да буду довољни да докажу свако кривично дело оптужене особе и да предмет преживи „интелигентну и добро информисану одбрану“. За Данас није одговорио на питање да ли су ти критеријуми оствариви, имајући у виду проблем уништених и несталих доказа на терену и у Хашком трибуналу и шта је одговор на скептицизам Срба кад је реч о раду Тужилаштва и Суда за ратне злочине на КиМ. Од оснивања Тужилаштва 2016, као дела косовског правосудног система, до сада није подигнута ниједна оптужница.

Бенет није коментарисао ни дилему да ли би у било којој варијанти убиство Оливера Ивановића, председника Грађанске иницијативе „Србија, демократија, правда“, могло да дође у било какву везу са делокругом рада Тужилаштва.

Информације

Према речима Кристофера Бенета, „било која особа која сматра да има информације релевантне за истрагу може да контактира Специјализовано тужилаштво путем следећих безбедних линкова: хттпс://www.сцп-кс.орг/ср/специјализовано-тузиластво/ступање-у-контакт-с-тузиоцем на српском језику и хттпс://www.сцп-кс.орг/сq/зпс/контактони-ње-прокурор на албанском језику.

Извор: Данас