Руски цртани филм посвећен св. Василију

Свети Блажени Василије Московски, Христа ради јуродиви, којем је посвећен дивни храм на Црвеном тргу у Москви- неки одломци из житија:

…Једва покривен рубљем ходао је улицама Москве. Ако је љута зима, рај је сладак, говорио је указујући на четрдесет мученика из Севастијског језера. Ноћи је проводио у молитви.
1521. године ноћу се молио пред северним дверима Успењског храма са неким побожним људима за избављење руског царства од Татара. У храму се чуо страшан шум, узнео се пламен, а од иконе Владимирске Богородице разлегао се глас који је обличавао безакоње житеља Москве: топла молитва и сузе блаженог потекоше још јаче. Чудан огањ и шум нестадоше. Татари су рушили град за градом. Поља Москве била су спаљена, али Татари преплашени виђењем небројеног мноштва страшних ратника око Москве напустише Русију.
Свети Митрополит Макарије и цар дивљаху се Василију и хвалише Бога што у њихово време даде таквог мужа. Тако је једном и Василије позван у двор код цара, где му сви одаше достојну хвалу. И кад му сви дадоше да пије, он пиће трипут изли кроз прозор, говорећи: не љути се, царе, јер ја тиме угасих пожар који бесни у Новгороду. И брзо се удаљи из палате. Цар запамтивши дан и час посла гласника у Новгород. Житељи Новгорода посведочили су да су у тај час и дан видели нагог човека који је угасио пожар.
Дошло је на памет Ивану Грозном да сазида дворац на Врапчијем брду, и дошао је цар у храм мислећи о окончању свог дела. Дошао је и Василије сакривши се од цара. После Литургије упита цар блаженога: где си био? Тамо где и ти, на светој Литургији. Како те нисам видео? А ја сам тебе видео у храму светом и на неком другом месту. Нигде нисам био, рече цар, осим у храму. Није истина, рече блажени, видео сам те како луташ мишљу по Врапчијем брду и градиш двор. Замислио се цар и рекао: истину говориш, тако је било; и заволео још јаче блаженог.
Блажени је идући улицама целивао углове неких домова, а на друге се бацао камењем. Када се у неком дому читало Свето Писмо, молило или неко друго побожно дело чинило, он је бацао камење одгонећи демоне, да ни на углу не би имали станишта. Када је пролазио поред домова у којим се пило вино, певале безобразне песме, са сузама је на углу љубио отераног анђела чувара да би он умолио Господа за њихово спасење.