Потврђено: Крмчија Светог Саве у Загребу

Кад већ често помињемо покрадена и опљачкана српска национална добра расута на свим странама света, никако не смемо заобићи и најстарији сачувани препис Законоправила Светог Саве (или Номоканона или Крмчије) који се налази ни мање ни више него у Загребу!!!

Шта је Законоправило или Номоканон или Крмчија?

У питању је први српски устав, збир закона и правила које је пре тачно 800 година приредио и превео Свети Сава. На грчком ”номос” — грађански закон и ”канон” — црквени закон, је зборник грађанских и црквених прописа ромејске државе још из 5. века и заснива се на богатој традицији римског права и одлукама Васељенских сабора Православне Цркве.

Законоправило Светог Саве је први српски правни акт и писан је на разумљивом српском народном језику. Тај документ Светог Саве је камен темељац српског законодавства на коме се темељио и чувени Душанов законик из 1349. године. Штавише, прота Матeја Ненадовић је у моменту обнављања модерне српске државе, као правни основ за прве писане законе Карађорђеве устаничке Србије у мају 1804. узео управо Законоправило Светог Саве.

Најстарији сачувани препис Законоправила је Иловички препис из 1262. године. Настао је по наруџби зетског епископа СПЦ Неофита. Сачинио га је извесни Богдан за седиште зетских епископа које се тада налазило у цркви Светих Арханђела у месту Иловици, на Превлаци (Тумби) при источној обали Тиватског залива у Боки Которској.

Откуд овакав прворазредни документ српске културе у Загребу?

Одговор је прост. Хрвати су једноставно украли Иловички рукопис током Другог светског рата из Боке и однели га у Загреб. Од тада до данас се чува у Загребу, у библиотеци Хрватске академије знаности и умјетности (ХАЗУ), заведен у инвентару кодекса Архива ХАЗУ под ознаком ”III ц 9 Крчмија иловичка из год. 1262, срп.редакција, лист.399 у 4. Запис из 1262“.

Пошто су се појавиле тврдње да је Иловички препис Законоправила однесен у Ватикан 1995. године као хрватски поклон римском папи Јовану Павлу II, хрватски званичници тврде да се овај први српски правни акт још увек налази у Архиву Хрватске академије знаности и уметности, иако нам га још нико није показао.

Шта први српски правни акт тражи у другој држави и зашто и даље тамо лежи затурен у ко зна каквом архивском депоу скупљајући прашину? Питамо се шта ради наша држава тим поводом и зашто га не тражи назад?

Ајмо соколови да притиснемо нашу власт да врати у Србију Иловички препис првог српског правног акта писаног српском ћирилицом и српским штокавским народним језиком.

Крмчија иловичка, најстарији препис Номоканона Светог Саве из 1262. године, први српски правни акт налази се у Архиву Хрватске академије знаности и уметности (ХАЗУ), потврдила је Ивана Бурнаћ из Архива ХАЗУ.

У одговору Танјугу да ли је најстарији препис и даље у њиховом архиву, Бурнаћeва је навела да је важан средњевековни документ заведен у инвентару кодекса Архива ХАЗУ под ознаком „III ц 9 Крчмија иловичка из год. 1262, срп.редакција, лист.399 у 4. Запис из 1262“.

Покрет обнове Краљевине Србије недавно је изнео тврдње да се Иловичка крмчија, зборник грађанских и црквених прописа византијске државе, које је одабрао и превео Свети Сава почетком 13. века од 1995. налази у Ватикану.

Тада је, како тврди председник ПОКС-а Жике Гојковица, однета као поклон тадашње Хрватске власти папи Јовану Павлу Другом.

Бурнаћева у допису наводи да у Архиву ХАЗУ нема података о преносу вредног артефакта у Ватикан, а и Министарство културе потврдило је да је овај вредан артефакт у Загребу.

Историчар Дејана Ристић такође каже да се никада није сумњало где се налази Крмчија.

„Познато је да се тај вредни правни споменик пре само две године и даље налазио у Архиву ХАЗУ будући да је ученицима Српске православне гимназије, ’Кантакузина Катарина Бранковић‘ у Загребу, било омогућено да виде и да прелистају тај спис. Замислите какав би скандал избио када би наша земља од Ватикана званично тражила да нам врати спис који Света столица и не поседује и који се налази у сасвим другој држави“, каже Ристићева.

Он подсећа да је драгоцени препис настао је 1262. године у манастиру Светих Архангела у Иловици на Превлаци код данашњег Тивта и ту је био чуван вековима све док, током Другог светског рата, није украден и однет у Архив Хрватске академије знаности и умјетности.

Историчар напомиње да је Матија Ненадовић у моменту обнављања модерне српске државе, Кнежевине, касније Краљевине Србије, као правни основ за први писани закон устаничке Србије у мају 1804. имао између осталог и Крмчију.

Извор: Искра, агенције