ДЕТИЊСТВО, ПРОЂИ ПОРЕД МЕНЕ, ЈА ИМАМ ТЕЛЕФОН

ДЕТИЊСТВО, ПРОЂИ ПОРЕД МЕНЕ, ЈА ИМАМ ТЕЛЕФОН

Ако би дете стално желело да иде у коцкарницу сви родитељи би се забринули, али када деца нон-стоп траже и желе телефон или цртани, родитељи не схватају да је то слична зависност. Родитељи на миру ручају, пију кафу, друже се, раде, распремају, кувају, читају новине или такође гледају у телефон… Не би било страшно да родитељи “купе” себи пола сата мира по некад, али ситуација је много гора. Сваки конфликт, свака непријатност, сваки залогај… сервира се уз полунесвесно стање детета, јер ту је шарени телефон. То је чиста превара детета , ако мене питате.

Пуно родитеља дало је бебама и старијој деци телефоне и тиме притисло “стоп” на развој своје деце, на стварање незаборавних успомена, стицање нових искустава и преселило њихов ум у виртуелни свет где су деца неми посматрачи.

Када се окренем уназад, недвосмислено схватам да ми је ка остварењу свих жеља мост била моћ комуникације и схватања међуљудских односа.

Друга мајка мудрости коју уочавам је стрпљење. Ништа без стрпљења. Била је то тешка лекција за мене.

Трећа, без које се не може ни у једно друштво је компромис. Без компромиса нема брака, кумства, нити пословне сарадње.

Кажу старији: “Да су ми твоје године, а ово искуство, знао бих како живот да искористим”, али сваки подмладак има своје искуство и на њему гради будућност. Питам се, шта ће се десити са децом која немају искуство без телефона као места окупљања вршњака, па се може рећи да “године пролазе, а искуства нема”.

Четврта и пета краљица успеха су воља и упорност. Чак и ако си био први у реду за неки таленат, без воље и упорности, “можеш да се сликаш”. Исто је и са школовањем, започињањем бизниса… А упорност и воља се неприметно граде кроз детињство. Или се површним уживањима, која пружа модерна технологија скоро потпуно блокирају.

Да ли су та деца спремна на коришћење слободног времена без стимуланса са стране? Да ли могу да поднесу непријатност досаде? Познато је да досада деци доноси креативност и машту. Управо то су шеста и седма блокада на мојој листи.

Фото: Thinkstock

Зависност од телефона

Проблем су вид, кичма, виртуелни свет и виртуелни идентитет… али највећи проблем, по мом мишљењу, је што детињство пролази поред тих непокретних, мирних, ћутљивих особа у развоју. Проблем је у пропуштњу. Пропуштању детињства и живота, који нема репризу.

Питам се, шта би се десило да одједном деца остану без телефона? Да ли су оспособљени да пристојно седе и вечерају са 7 година (или су пропустили те лекције)? Да ли умеју да се играју дуже од пола сата? Да ли познају себе? А познајете ли ви своју децу у реалном свету? Да ли су осетили живот или само вешачки свет стимулација??

И питам сада родитеље гласно: Да ли бисте им дали лекове, који их исто тако умирују, да вам не сметају, да ћуте и несвесно гутају храну, да ништа не траже и да им никада није досадно, да им не треба друштво, контакт са вама… ништа да им не треба сем тих чаробних лекића??? Надам се да вам звучи страшно и да је одговор “не”. Али можда сте врло сличну ствар урадили. Стопирали сте живот и развој својим малишана, зарад само тренутног мира.

Уместо да буду главни и најактивнији јунаци сопствених живота, деца су постала непомични и ћутљиви посматрачи, без икаквих додатних жеља.

Хеееј, шта све пропушају ти клинци!! Нису они криви и баш ми их је жао.

Пише: Снежана Голић, педагог

Ево зашто не треба да умирујете дете уз помоћ телефона

Уколико припадате родитељима друге деценије 20. века, сигурно сте барем једном покушали да анимирате дете уз помоћ телефона. Ипак, већини родитеља данас је ово „кец у рукаву“ када дете треба да се умири. За то време, док је дете фокусирано на шарене покретне слике или на играње игрица, ви можете свашта да обавите- да средите кућу, скувате ручак или попијете кафу са пријатељима. Ипак, стручњаци саветују да анимирате своју децу на други начин.

Врло често постављамо питања како употреба мобилних телефона утиче на психички, ментални, физички, па и сваки други развој деце. Магистар психологије и председник управног одбора Удружења психолошких саветника Србије Небојша Јовановић каже да употреба телефона најпре рађа зависност и да је највећи проблем то што родитељи користе мобилне телефоне да умире децу и да се код њих на тај начин рађа зависност.

„Друго, не тражи се никакав напор од њега, ни физички ни интелектуални, као што је раније игра тражила од њега овладавање неким вештинама које су потребне у животу. Јер, чему је служила игра? Дете се прво игра нечега што ће после да буде. Игра се кувања кафе, кухиње, лекара, школице, нечега што би кроз игру требало да га припрема за живот. Са друге стране, овако се питамо за шта, осим за неки виртуелни живот. Једног дана, кад то дете тако порасте, утонуће у тај свет и постаће тинејџер којег не можеш да одвојиш од компјутера, који се не дружи са друговима и другарицама, јер му ово је лакше. Тамо може да уради све што му падне на памет. Може да буде борац, може да путује и у свемир, може да ради шта хоће без икаквог труда. Не мора да иде на спорт и тренира да би победио у некој игри јер му је довољно да то ради помоћу миша и тастатуре. Тако да, то јесте нека припрема за отуђеност и лако задовољење потреба. Где је лако задовољење потреба, ту нема развоја. Зато мислим да је утицај тог претераног давања телефона деци катастрофалан. То је ометање у развоју“, објашњава Јовановић.

Када је у питању решење овог проблема код деце Јовановић каже да је главни лек ограничавање.

„Исто је као и са другим садржајима. Нећемо му ставити десет чоколада на сто, па да он узме кад он хоће, него контролишемо време које је провео на интернету“, закључује наш саговорник.

Ипак, ствара се утисак да се данашња деца „рађају са таблетима и телефонима у рукама“. Др Ранко Рајовић раније је рекао за Б92 да су нове технологије корисне, али да родитељи морају да знају да могу бити штетне ако их дете много користи.

„Штетност је у томе што дете губи осећај времена, па може да игра и по 20-30 минута. Има случајева да дете игра игрице и по два или три сата. Уз губитак осећаја за време ии недостатка досаде, дете прима стотине импулса и сваки успешно урађен задатак у видео-игрици испуњава га срећом. Онда наставља даље са игром пуно узбуђења и ишчекивања, па опет пређе нови ниво и опет је срећно. То прелази у навику и нико више не може да замени видео-игрицу. Тада родитељи покушавају да извуку дете из тог зачараног круга. Зато је важно да се у старту дефнишу границе и да се држи тог договора“, истакао је он.

Доктор Ранко Рајовић рекао једа децу чак и не треба увек анимирати. Управо је, како каже он, досада важан фактор развоја детета.

„Досада је непријатно стање и дете тражи да му родитељи помогну. Пре 20 и више година дете је само решавало проблем досаде тако што иде на игралиште или у парк, проналази вршњаке и игра се. Данас су ту родитељи који помажу детету да савлада проблем досаде тако што их анимирају, купују видео-игрице или играчке које дете пожели, или му организују пет различитих активности. Тако дете нема времена да завири у свој свет, да истражује, да решава проблем досаде“, објаснио је Др Рајовић.

Колико год да сте, на пример, уморни након осмочасовног радног времена, одласком у парк или на игралиште уместо давања телефона детету у руке, учинићете велику ствар у његовом развоју, саветује Др Рајовић.

Нови Закон о електронским комуникацијама

У скупштинску процедуру ускоро улази Нови Закон о електронским комуникацијама који би требало да буде усвојен до краја године. Између осталог, једна од мера овог закона била би родитељска контрола. Наиме, родитељи ће моћи да забране деци одређене бројеве телефона или да их ограниче само на одређене бројеве телефона, као и да им ограниче потрошњу саобраћаја на одређени износ. За нешто старију децу ова мера могла би да буде веома значајна за контролу понашања детета на интернету када је ван куће, с обзиром на то да ће родитељи моћи да му ограниче интернет саобраћај.

Забрана телефона у основним школама?

У Србији постоји велики проблем употребе телефона у школама. Тако 87 посто родитеља сматра да треба увести забрану мобилних уређаја у школама, резултат је истраживања Министарства за туризам, трговину и телекомуникације. Злоупотребе попут преписивања на часу, снимања наставника, исмејавања вршњака на друштвеним мрежама, па чак и промене садржаја на паметним таблама, нису новост, пише РТС.

ОШ „Јосиф Панчић“ у Београду већ две године спроводи забрану коришћења мобилних телефона.

„Ми смо имали огроман проблем око мобилних телефона који су постали проблем у свакодневном раду. Морали смо да реагујемо, да направимо један договор са родитељима који ће они потписати, где смо обавестили да се мобилни телефон користи само на одмору, односно после наставе“, рекао је директор школе Милан Бајић за РТС.

У случају кршења забране, наставник има право да детету одузме телефон који завршава код директора. У ОШ „Дринка Павловић“, то није довољно, па директор предлаже конкретне мере.

„У закону пише да се мобилни не може користити на часу, ако те ствари не дају резултате какве смо очекивали, а то је да уведемо оно што је нормално у свим другим земљама – то су ометачи за сигнале“, рекао је Јоле Булатовић, директор ОШ „Дринка Павловић“.

Татјана Матић, државна секретарка у Министарству трговине, туризма и телекомуникација каже да они нису ни за какве ригорозне мере и да уколико треба уводити неке забране, пре свега морамо испитати све предности али и неке мане евентуалних забрана.

„Оно што напомињемо као важно јесте да мобилни телефони и други дигитални уређаји не треба ни на који начин да ометају процес наставе, напротив, они треба да буду саставни део образовног процеса“, рекла је Матићева.

О овој забрани се посебно говори након тога што су француски основци у нову школску годину кренули без мобилних телефона.

Да ли се ваше дете често игра са лаптопом, таблетом или смарт телефоном?

Истраживање показује да излагати малу децу технологијама заправо штети јер су изложени критичним факторима за развој, понашање и учење. Шта још треба да нас забрињава?

Таблет утиче на раст мозга

Између рођења и првог рођендана, мозак се утростручи у величини и наставља убрзано да се развија док не напуне 21 годину. Ово захтева широк спектар стимулације које не обухватају излагање поменутим технологијама. У неким случајевима, ове технологије ће изазвати когнитивна кашњења, ослабљено учење и повец́ану импулсивност.

Одлаже друштвени развој

Малишани који користе ствари као што је Ипод, често одлаже развој социјалне вештине за разговор и академска достигнуц́а.

Гојазност

Једно од четворо канадске деце и једно од троје америчке деце су гојазни. Ови уређаји често чине да наша деца више живе неактивни стил живота. То је једнако гојењу.

Недостатак сна

Такође не изненађује. Није неуобичајено да деца остану до касно играјући компјутерске игре.

“Дигитална деменција.”

Брз медијски садржаји доприноси да пажња буде у дефициту и смањује концентрацију. Ово је узроковано “одливањем знања” неуроналних путева у фронталном кортексу.

Повећан ризик од зависности

Ове технологије често одвоје децу од родитеља. То је доказано да када је родитељска везаност одсутна, шансе за болести зависности расте, посебно за ону технологију која им је доступна.

Излагање радијацији

СЗО је класификовао мобилне телефоне као могуц́и канцероген због зрачења које емитују. У 2013, др Ентони Милер из Универзитета у Торонту школе за јавно здравље, препоручује да на основу истраживања, да излагање радио фреквенцијама треба да буде рекласификована као вероватно канцерогено.

Напрезање очију

Трошења превише времена испред екрана може бити притисак на очи било кога. На децу посебно. Деца могу развити Computer vision синдром, што је врста напрезања очију. Ако ваша деца користите ове технологије, ограничите их на 30 минута одједном.

Извор: Православна породица