Руска бајка – Лисица и ждрал

Лисица и ждрал

Спријатељила се лисица са ждралом, чак су и кумови постали. Једном лија наумила да почасти ждрала, и позва га у госте: „Дођи, драги мој куме, дођи! Желим да те угостим!“
Ждрал дође на заказану гозбу, а лија накувала каше од гриза и размазала је по тањиру. Нуди га и гости: „Пробај, куме, пробај, голубићу мој! Сама сам је спремила.“
Ждрал хлоп, хлоп, поче да лупа кљуном, лупао је, лупао, али ништа није успео да поједе. А Лија за то време кашу лиже ли, лиже и тако је све сама и појела.
Кад сва каша би поједена, лија рече: „Не замери, драги куме! Немам те чиме другим почастити.“
„Хвала ти, кумо, и на овоме! Дођи и ти код мене у госте.“
Другог дана долази лисица, а ждрал спремио чорбу окрошку, насуо у бокал са
уским грлићем, ставио на сто и каже: „Једи, кумице! Немам чиме другим да те угостим.“
Лија је почела да се врти око бокала, проба овако, онако, па ништа, лизнула га, оњушила, али ништа није дохватила! Не може да увуче главу у бокал. А ждрал за то време кљује ли, кљује, док није све појео.
„Не замери, кумо! Немам те чиме другим почастити.“
Наљутила се лисица, а надала се да ће се за целу недељу најести, па оде кући празна желуца. Како си урадио, тако ће ти се и вратити! Отада је и пријатељство лисице и ждрала престало.

Руска бајка

Извор: Духовити