За незаборав

Пренос рањеника, Јагодина аутор: Иван В. Громан

Ово је истинита прича о херојству, части, племенитости, жртвовању, или, боље речено: прича о војсци Краљевине Србије

За време српско–бугарског рата 1884/85. године, у жестоким окршајима свакодневно је страдало много војника. Српска Влада је организовала санитетску службу која је све своје рањенике збрињавала.

Превијалиште у порти Вазнесенске цркве, Београд аутор: Иван В. Громан

Бугарска није имала војни санитет, па су њихови рањеници, препуштени сами себи, остајали су на месту рањавања. Због тога је у Европи покренута велика акција прикупљања помоћи и конвоји са санитетским материјалом су кренули за Бугарску.
Између европских конвоја и Бугарске, испречио се фронт са српском војском. Тада се догодило нешто што никада до тада није забележено у историји ратовања, а ни касније: на захтев лекара аустријског Црвеног крста, Влада Србије је одобрила Војној команди да за један дан прекине рат, отвори линију фронта и пропусти санитетски транспорт који је из Беча упућен у Софију.

Војна болница, Београд аутор: Риста Марјановић

И не само то Србија се придружила апелу из Европе, отворила своје војне магацине и дала лекове, ћебад, кревете и све оно што је неопходно за отварање једне пољске болнице у Бугарској. Тако је Србија приложила своју помоћ и залихе земљи са којом је била у рату. За овај догађај, јединствен у светској историји ратовања, Међународни Црвени крст у Женеви доделио је специјално признање Црвеном крсту Србије, а у холу зграде Међународног Црвеног крста у Женеви постављена је табла на којој је писало:
„… Буди тако хуман као што је била хумана Србија 1885. године…”.

Фотографије смо добили из Војног музеја у Београду, на чему им се топло захваљујемо

Извор: Светосавско звонце