Истина о језивом закону о абортусу који је Њујорк усвојио

Абортус Фото: Профимедиа

Доношење новог закона у држави Њујорк, према којем је абортус у одређеним случајевима дозвољен до самог краја трудноће, подигао је пуно буке, и то не само у Америци, већ широм света, па и у Србији. Пре овог закона, у Њујорку је абортус могао да се изведе до 24. недеље трудноће, а након тога је био дозвољен само под условом да је живот мајке директно угрожен.

Нови Закон о репродуктивном здрављу, који је на снагу ступио 22. јануара ове године, унео је неколико измена, али она која је изазвала највише дискусије односи се на декриминализацију абортуса у трећем триместру. Претходни закон, који је на снази био последњих 50 година, дозвољавао је абортус до 24. недеље, ако наставак трудноће доводи у питање живот труднице. Нове одредбе је потписао гувернер ове америчке државе Ендру Комо, и то баш на 46. годишњицу случаја „Роу против Вејда“, који се сматра прекретницом легализације абортуса у читавим САД. Закон је пре свега донет како би, према речима демократа, заштитио права жена од свих потенцијалних одлука Врховног суда (у којем сада има више конзервативних судија него икада пре) и Трампове администрације, која увелико ради на криминализацији абортуса.

Једино питање које може да запуши уста свим противницима абортуса
Закон пре свега додатно утврђује права жена на абортус, који је сада дефинисан као „фундаметално право“ и штити их управо од Вашингтона, али доноси и битну промену по питању абортуса у каснијој трудноћи – ставка које је и подигла највише буке, добрим делом због тога што су је људи на друштвеним мрежама и поједини конзервативно натројени медији погрешно протумачили или пренели. Наиме, жена у Њујорку ће по новим правилима моћи да оконча трудноћу након 24. недеље, али само ако се процени да је развој детета толико угрожен да неће моћи да преживи након порођаја или да је здравље саме жене угрожено. Другим речима, није легализован абортус у поодмаклој трудоћи тек тако, него само ако постоје озбиљни разлози за то – сличан закон, на пример, имамо и у Србији, где је абортус могуће извршити у поодмаклој трудноћи, али под одређеним условима и уколико конзилијум или етички одбор то одобре. Још једна битна измена је и чињеница да абортус више, у очима закона, није злочин (као што је био по старом закону) већ се води као део здравствене неге.

Ове измене су, сасвим очекивано, довеле до бројних расправа у медијима и на друштвеним мрежама. Демократе и они који се боре за право жена да имају избор су, с једне стране, славили – буквално су славили уз аплауз усвајање закона – јер сматрају да су на овај начин жене Њујорка безбедне од потенцијалних „про-лифе“ мера које би Вашингтон могао да донесе.

„Са новим законом Њујорк коначно може да прерасте у прави модел тога како би брига о сексуалном и репродуктивном здрављу требало да изгледа, посебно сада када се суочавамо са нападима на наша права из Вашингтона“, каже Лаура Меквејд, генерална директорка непрофитне организације „Планнед Парентхоод“.

Жене из Њујорка које су се раније нашле у ситуацији да због старог закона морају да иду у неку од суседних држава како би окончале трудноћу у поодмаклој фази, наглашавају да је ово добра промена, јер ће женама које пролазе кроз пакао абортуса у том стадијуму макар олакшати тиме што ће све моћи да ураде у својој држави. Једна од њих је Ерика Кристенсен, мајка двоје деце, којој су 2016. године у 31. недељи трудноће лекари рекли да њена беба неће преживети након порођаја. Она и њен супруг су решили да окончају трудноћу како би, како кажу, скратили патњу нерођеног детета, али то нису могли да ураде у Њујорку. Ерика је позајмила од мајке 10.000 долара и отишла у Колорадо, где је обавила абортус.

„Знам да сам имала среће, јер сам из средње класе и имам приступ таквим средствима. Али је и поред тога искуство било ужасно. Закони у Њујорку су мој процес дуговања учинили још тежим, јер се јавља неки осећај стида кад мораш да напустиш државу како би ово урадио. Лошу ситуацију у којој сам била је учинило још гором“, каже она.

С друге стране, број оних који се противе овом закону нити је мали, нити су они тихи. Већина њих сматра да је абортус сам по себи „убиство“, али да је абортус у трећем триместру „клање беба“. Оштре критике стижу од конзервативаца и религијске деснице, који се углавном позивају на морал и веру.

„Када је Комо потписо тај папир, Зло се радовало јер је он заправо потписао смртну пресуду за небројене бебе које могу да буду абортиране у било ком тренутку, из било ког разлога, током девет месеци трудноће“, пише колумнисткиња Вашингтон поста Ребека Хагелин, која абортус назива „велики амерички Холокауст“.

С друге стране, чињеница да абортус званично више није злочин са собом доноси неке проблеме који можда на први поглед нису очигледни. Наиме, избацивање абортуса из кривичног закона може потенцијално да доведе до мање правне заштите трудница које су жртве насиља и које, као резултат тога, остану без бебе. Ливија Абру из Њујорка објашњава да ју је дечко напао када је била у 26. недељи трудноће, усред чега је изгубила бебу, што се води као абортус усред физичког насиља. Суђење њеном бившем дечку је у току, а једна од тачака за које му се суди је управо – абортус.

„Усвајање овог новог закона ће вероватно уклонити ту ставку са његове оптужнице, чиме ће му вероватно на крају бити и смањена казна. Он ће бити осуђен за злочин који је починио нада мном, али то што је моја ћерка умрла се уопште неће рачунати у очима закона јер још није била рођена“, истиче она и додаје да није ни на страни оних који се залажу за забрану абортуса, ни на страни оних који се боре да жене имају право избора, јер „већина ствари у животу није црно-бела“.

Извор: Noizz