У САД ЗАПОЧЕЛИ СПАСАВАЊЕ ДЕЦЕ ОД ДИГИТАЛНИХ ТЕХНОЛОГИЈА: Директори из Силицујумске долине забрањују својој деци било какве дигиталне уређаје!

• Креатори модерних дигиталних технологија из Силиконске долине дају све од себе да заштите СВОЈУ децу од екрана паметних телефона, таблета и рачунара
• Дадиље (бебиситерке) које чувају децу директорима у Силиконскиј долини добиле су инструкције да деци одузимају дигиталне уређаје и да их укључе у старе дечје игре.
• “Њујорк тајмс” наводи мишљење педијатра из Канзас Ситија, Наташе Бургер, која каже: «Сви смо били преварени, ове компаније су слагале школе, лажу и родитеље. Наша деца, моја деца постала су предмет највећег друштвеног експеримента. Шта ће бити са мојом ћерком, ако не може да комуницира са људима, како ће пронаћи себи мужа, како ће проћи интервју приликом запошљавања?»
• Више од 200 водећих америчких психолога недавно је објавило петицију којом осуђују колеге који помажу компанијама да направе програме који ће ученике учинити зависним од њихових брендова и технолошких платформи

ПИШЕ: Николај Иванов

Креатори модерних дигиталних технологија из Силиконске долине дају све од себе да заштите своју децу од екрана паметних телефона, таблета и рачунара.

Претпоставља се да имају информације о опасностима дигиталних технологија, недоступних обичним корисницима.

Дадиље (бебиситерке) које чувају децу директорима у Силиконскиј долини добиле су инструкције да деци одузму дигиталне уређаје и да их укључе у старе дечје игре. «Њујорк тајмс» цитира једну од дадиља која каже да у свим породицама у којима је радила, посебно у последње две године, родитељи забрањују давање деци дигитланих уређаја и играчака.

Дадиље говоре да родитељи који раде у Силиконској  долини приликом склапања уговора о ангажовању траже од њих да се обавежу «да ће сакрити чак и телевизију од деце», као и да ће се придржавати строге забране кориштења мобилних телефона. Примећено је чак да је страх од дигиталних екрана достигао панични ниво код шефова из Силиконске долине.  На пример, дадиља може бити отпуштена, само зато ако покуша да укључи свој паметни телефон поред детета.

Стручњаци за бригу о деци одобравају ове мере, подсећајући да су се у прошлости, пре него што се појавила електронска забава, деца боље понашала и знала да играју у дворишту са својим вршњацима. Примећено је да су најгорљиви противници електронских уређаја постали богати менаџери који раде у овој индустрији. У градовима САД су се појавили чак и телефонски шпијуни који прате дадиље и уколико узме телефон током чувања деце видео запис о томе се шаље на друштвену мрежу са питањем да ли је то ваша дадиља?

Џордин Алтман, која се бави чувањем деце у Сан Хосеу, новинарима је пренела своје искуство са родитељима, наводећи да су се у последње две године ставови према свим врстама дигиталних уређаја, односно паметним телефонима, значајно променили. Сада готово сви родитељи, приликом ангажовања, инсистирају на томе да дадиља не показује свој телефон деци.

Раније, Американци су били забринути да ће деца из богатијих породица имати технолошку предност над сиромашним вршњацима, те су своју децу раније упознавали са интернетом, и могли се да користе најскупље паметне телефоне. Сада је потпуно друга ситуација. У елитним школама дигитални уређаји су забрањени, јер су се родитељи супротставили  тзв. “дигиталним школама”, које сада покушавају да се уведу у Москви.

Док руско Министарство образовања и науке заговара стварање “модерног дигиталног образовног окружења”, дотле породице које раде у Силиконској долину се противе дигитализацији образовања, због негативног утицаја екрана на њихову децу. И опет се поставља питање неједнакости. Наиме, док родитељи који раде у Силиконској долини штите децу од дигитланих уређаја усмеравајући их на дрвене играчке и играње са другом децом, дотле васпитачи деце из сиромашних породица или средње класе заговарају дигитализацију образовања и увођење електронских уређаја у сферу игре.

Тренутно деца америчких сиромашних родитеља проводе, у просеку, осам сати дневно испред екрана дигиталних уређаја и телевизора, док деца родитеља са високим приходима на ову забаву у просјеку троше пет сати и 42 минута.

Делује невероватно, али је истинито да деца пореклом углавном из афроамеричких и латиноамеричких породица могу да користе дигиталне уређаје, али зато у приватној елитној школи «Валдорф», у којој уче деца директора из Силицијске долине, избегавају укључивање било каквих дигиталних уређаја током наставе, дотле у јавним (државним) школама искључиво користе таблет за учење.

Запослени у Силиконској долини знају како компјутерски програми које стварају, користећи знања психолога, привлаче пажњу деце и утичу на њихово понашање, те због тога не желе ову технологију користе њихова деца.

“Њујорк тајмс” наводи мишљење педијатра из Канзас Ситија, Наташу Бургер, која каже: «Сви смо били преварени, ове компаније су слагале школе, лажу и родитеље. Наша деца, моја деца постала су предмет највећег друштвеног експеримента. Шта ће бити са мојом ћерком, ако не може да комуницира са људима, како ће пронаћи себи мужа, како ће проћи интервју приликом запошљавања?»

Неке богате породице у САД у потпуности забрањују употребу паметних телефона и одбијају да користе интернет. Кирстин Стехер и њен супруг, који ради као инжењер на Фејсбуку, подижу децу у средини без икаквих екрана. “Ми превише знамо о овим екранима и зато их нема”, каже она.

Људи из ове индустрије савршено добро знају како се «Аппл» и «Гугл» међусобно такмиче како би своје сумњиве производе уградили у школе широм света и већ су у основним школама задобили умове ученика, привезавши их за своје брендове за цели живот. Посматрајући развој школске деце, лекари са разочарењем говоре о томе да деца из компјутеризованих јавних школа заостају иза онима која уче у елитним школама, где је коришћење дигиталних уређаја веома ограничено, при чему су деца још укључена и у разне ваннаставне активности које им дају додатне вештине и знања.

Више од 200 водећих америчких психолога недавно је објавило петицију којом осуђују колеге који помажу компанијама да направе програме који ће ученике учинити зависним од њихових брендова и технолошких платформи.

Са руског превео Зоран Милошевић

Извор:
ЦАРСА