Шта би било од Православне Цркве без екуменског патријарха?

Аутор: о. Ангелос Агелакопулос

1 октобар, 2018

Шта би било од Православне Цркве без екуменског патријарха?

Аутор: о. Емануел Хацидакис

1 октобар, 2018

Истицање  „екуменског“ патријарха као „источног папе“ не представља новину. Такав став је недавно заузео митрополит Јован Зиузулас од Пергама, и он је добио нови замах на лажном Критском синоду (2016) О. Ангелос Агелакопулос, протопрезвитер митрополита Пиреја, се осврће на тему овог текста, коментаришући изјаве двоје митрополита „првог престола“ у Константинопољу.

У недавном интервјуу, екуменистички архиепископ Телмесоса Јов је изјавио следеће:

„Васељенски патријарх није само један међу патријарсима у Православној Цркви. Он није само ‘први међу једнакима’. Узгред, латинску формулу ‘primusinterpares’ не налазимо нигде у православном црквеном праву где се, напротив, помиње првенство по части(presveiatimês),што указује на извесну хијерархију или барем поредак одређене врсте. Будући први по части по светим канонима, као глава или протос (први) у Православној Цркви, васељенски патријарх обезбеђује јединство помесних цркава и усклађује њихово деловање. То се јасно показало током двадесетог века током припрема за Свети и Велики Сабор Православне Цркве као и у усмеравању, заједно са помесним црквама, међухришћанског дијалога на светском плану.“

Један други екумениста, адрианопољски митрополит високопреосвећени Амфилохије у једном недавном тексту је изнео овакав став:

„Шта би било од Православне Цркве да нема васељенског патријарха? Још један вид протестанизма, али опаснији пошто би био заогрнут плаштом истине.“

На другом месту у истом тексту он пише:

„Коме год буде пошло за руком да разори крајеугаони камен православног здања који се зове васељенски патријарх деловаће самоубилачки. Тиме би се пренебрегла наша вера, са несагледивим и неповратним последицама.“

Према томе, са становишта оба ова екуменистичка јерарха, који настављају са разграђивањем Православља тако што васељенског патријарха намећу као првог без себи равног, попут источног папе унутар Православне Цркве, што је став који потиче од дугогодишњег екуменисте, пергамског митрополита Јована Зизиуласа, а који су наставили да шире Елпидофоро, митрополит Прусе, и селибријски митрополит Максим, екуменистички васељенски патријарх Вартоломеј је ‘глава’ и ‘први’ у Православној Цркви, дакле ‘крајеугаони камен’ православног здања.

Напред наведени ставови представљају увреду и светогрђе према Богочовеку, Господу нашем Исусу Христу. Они искривљују, нетачно приказују и заправо уништавају и разводњавају Православну Цркву. Они на такав начин у њу уносе ватикански и папски образац. Они, као код јеретика, папе римског, уводе примат власти у Православну Цркву. Они смењују Богочовека и на његово место постављају – човека. Они избацују богоцентричност Православне Цркве и наместо тога уносе у њу вирус хуманистичког духа. На такав начин, они деградирају, умањују и претварају у религију нашу откривену, свету православну веру и благочешће. Све то се затим претвара у култ личности, што води у идолопоклонство, безбожништво и атеизам, јер наместо Творца они обожавају и клањају се створењу, наместо Богочовека Христа уздижу обичног, смртног, грешног, острашћеног, јеретичког и екуменистичког човека – патријарха. У суштини, они на такав начин испољавају одсуство вере и поштовања према истинитом Богу.

Вршилац дужности првог секретара Московске патријаршије, митрополит Санкт-Петербурга и Лагоде, Варсануфије, био је апсолутно у правукада је приликом недавног ходочашћа у Свету земљу рекао: „Ми не желимо источног папу. Све помесне православне цркве су једнаке, као што су сви патријарси једнаки по својој власти.“

Сувишно је истицати темељни и надвременски став православног учења, поновљен хиљадама пута, да је Православна Црква Тело Христово и да је наш Господ Исус Христос – глава свога Тела. Он је први без једнаких, а крајеугаони камен православног здања је Он.

У Јеванђељу по Матији читамо: „Рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари, тај постаде глава од угла; то би од Господа и дивно је у очима нашим.“

Односно, Исус је рекао Јеврејима:Ја сам камен који сте ви, зидари, одбацили, а који постаде камен темељац у духовном здању Божијем, а то је Црква, која је од Бога и која је дивна у очима вашим.“

У Делима апостолским, апостол Петар каже:

„Ово је камен који ви зидари одбацисте, а постаде глава од угла.“

А то значи: То је камен који ви, духовне вође Израиљске, презресте али он постаде темељац новог духовног здања и за Израиљце и за незнабошце.

На другом месту, исти апостол каже:

          „Приступајући Њему, Камену живом, од људи одбаченом, али од Бога изабраном, драгоцјеном.“

А то значи: Природно је да осећате јаку жељу за духовном храном пошто сте је окусили и из личног искуства знате да је Господ увек дарежљив и добар. Приступите увек са жељом и надом Господу Исусу Христу, који је крајеугаони камен Цркве, живот и извор живота, који беше одбачен и презрен, што се показа распећем Његовим, међутим Који је пред Богом изабран и у части.

Мало даље, апостол Петар пише:

          „Ево полажем у Сиону Камен крајеугаони, изабрани, драгоцјени; и ко у њега вјерује неће се постидјети.“

          Чиме се жели рећи: У Писму налазимо овакве надахнуте речи: Ево, ја мећем у Сиону камен, камен изабран, камен од угла, скупоцен, темељ тврд; ко верује (у тај камен, одн. Христа) неће се плашити.

Апостол Павле каже такође, позивајући се на Ис. 28:16 и 8:14-15:

„Ево стављам у Сиону Камен спотицања и Стијену саблазни; и сваки који у њега вјерује неће се постидјети.“

Другим речима: Поставићу камен темељац у Јерусалиму, Исуса Христа, о кога ће се спотаћи и пасти они који не верују, као о камену спотицања. Напротив, свако ко поверује и ко стоји на Њему неће се постидети.

На другом месту, апостол народима каже:

„…Назидани на темељу апостола и пророка, гдје је камен од угла сам Исус Христос.“

Што ће рећи: Назидани сте на духовном темељу апостола и пророка у духовном здању које се зове Црква, чији је темељ сам Исус Христос.

Па исти апостол на другом месту каже:

„… и све покори под ноге његове, и њега даде за главу цркви, над свима.“

Што значи: Он учини нашега славног Учитеља главом Цркве, над свима другима. И та Црква је Тело Његово. А на другом месту апостол Павле каже:

„И он је глава тијелу цркве, који је почетак и прворођени из мртвијех, да буде он у свему први.“

А то значи: Он је глава и предводник тела, т.ј. Цркве; почетак и животна снага Цркве, први који је устао из мртвих да би и као човек постао први у свему.

Према томе, на питање екуменисте високопреосвећеног митрополита адријанопољског Амфилохија: „Шта би било од Православне Цркве да нема васељенског патријарха?“ ми одговарамо: После толико година са васељенским патријархом Вартоломејем и његовим ватиканизовањем Православне Цркве, коју претвара у копију папске, унијатске и екуменистичке цркве, без њега Црква би, наравно, једноставно била православна и слободна.

О. Ангелос Агелакопулос је протопрезвитер метрополите пирејског који служи у цркви св. Параскеве, Нови Калиполис, Пиреј. Он пише на разне теме и противник је екуменизма.На грчком се многи од његових бројних текстова могу наћи (овде).

http://www.orthodoxwitness.org/what-would-the-orthodox-church-be-without-the-ecumenical-patriarch/

Превод са енглеског језика за портал Срби на окуп:

Стефан Каргановић