Монах и губавац

категорија Деца и млади / дана 01/02/2019 у 15:16 часова /
Живели су у стара времена старци – пустињаци који су често зарађивали за храну рукодељем. Плели су за продају корпе од палмових грана, правили су конопце, израђивали су глинено посуђе, а од новца који су
зарађивали куповали су хлеб и поврће.
Једном је неки старац отишао у град да продаје глинене посуде. Он је био већ у позним годинама и могао је да понесе на пијац само три крчага која је носио у џаку пребаченом преко рамена.
Тог дана је у пустињи било тако страшно вруће да су се чак и гуштери и змије посакривали у јазбине. Зато се старац јако зачудио кад је видео како на путу седи губавац.
„Куда идеш, свети старче?“ упита губавац, навикнутим покретом кријући рукама лице које је болест унаказила.
Глас му је био груб, више је личио на рику дивље животиње.
„Идем у град да продајем посуде,“ одговори старац.
„Учини милост, однеси ме у град,“ замолио је болесник.
Старац се сажалио над несрећником, натоварио га је на рамена и с молитвом га је понео у град. Код градске капије губавац се завио у асуру да би стражари помислили како пустињак на продају вуче два џака.
„Однеси ме на пијацу, ава, и стави тамо где будеш продавао по суде,“ замолио је болесник кад су ушли у град.
Ава га је однео тамо, где је обично, не ценкајући се, продавао своје производе и пажљиво их је ставио на земљу.
„За колико си продао свој крчаг?“ упитао је губавац чим се од старца удаљио први купац.
„За један новчић.“
„Купи ми слатки колач за тај новчић,“ замолио је болесник.
Старац је купио губавцу колач и убрзо после тога срећно је продао други крчаг.
„Кажи ми, колико ти је плаћено за овај крчаг?“ одмах се зачуо глас губавца испод асуре.
„Два новчића,“ одговори старац.
„Купи ми за тај новац још један колач, умрећу од глади,“ поново је зарикао несрећник.
А чим је добио оно за шта је молио почео је да се смеје:
„Ниси имао среће што си ме срео успут! Од овог новца си могао да купиш себи гомилу двопека, а сад у твојој келији опет неће бити ни мрвице.“monahiangel
„Није страшно,“ мирно одговори старац. „Целог свог живота сам само шио, плео и месио глину зарађујући
за двопек. Али да ме рука Божија није хранила, свеједно не бих могао да се прехраним.“
Напокон, старац је продао последњи крчаг и спремио се за повратак.
„Купи ми још један колач, а онда ме однеси назад у пустињу и остави ме тамо где си ме нашао. Не смем да останем у граду,“ рече губавац.
Старац је тако и поступио. Али чим је ставио губавца на земљу и окренуо се да иде, одједном је чуо иза леђа глас неизрециве лепоте:
„Благословен си ти, оче, од Господа на Небу и на земљи!“
Свети отац се окренуо и видео је како с оног места где је малочас седео губавац, неко полеће на небо машући блиставим крилима.
То је био Анђео Господњи који је био послат на земљу у обличју губавца како би испитао велико смирење старца. Зар Бог не шаље Анђеле и нама?