Амерички центар за контролу и превенцију болести упозорио је да, иако је пушење цигарета достигло најнижи ниво у историји, нацију вреба нова опасност, и то од – наргиле. Према проценама овог центра, 2017. године око 2,6 милиона одраслих, или један проценат Американаца, интензивно је пушио наргилу. Још веће главобоље ствара им чињеница да су је најчешће користили млади узраста од 18 до 24 године, као и деца.
Док све више Американаца не може без шише, код нас у Специјалној болници за болести зависности званично није забележен ниједан случај зависности од пушења наргиле. Међутим, истраживање Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” из 2017. године показало је да дан када ће неко закуцати на врата института из Драјзерове улице можда и није тако далеко. Опасна забава или бар не примерена основцима рекло би се, али бројке говоре да чак девет одсто деце узраста од 13 до 15 година, одговорило је у анкети да пуши шишу, док је 14,5 процената младих бар једном користило наргилу.
Иако је законом забрањено продавање дуванских производа малолетницима, у пракси се ова одредба не поштује када је реч о наргилама. Да ли и колико често инспекцијске службе улазе како би казниле угоститеље који наргиле изнајмљују малолетницима није познато, јер у току јучерашњег дана из ресорног министарства нисмо добили те податке.
Ипак, и домаћи и страни стручњаци упозоравају на штетност коју доноси ова блискоисточна направа, јер она уосталом некад давно није ни била замишљена да забави дечурлију. Изгледа да мирис дувана, другачији од оног који се осети у близини пушача класичних цигарета, један је од главних разлога због којих млади наргилу доживљавају као забаву. Институт „Батут” у свом истраживању наводи да је заблуда да је пушење наргила мање штетно од пушења цигарета. Сасвим супротно дим из наргиле садржи веће концентрације арсена, олова и никла, 36 пута већу концентрацију катрана и 15 пута већу концентрацију угљен-моноксида него једна цигарета.
– Пушење наргиле у трајању од 45 до 60 минута излаже организам пушача истој количини катрана и угљен-моноксида као пушење целе кутије цигарета – наводи се у истраживању Института „Батут”.
Том приликом лекари су скренули пажњу и да је организам током сат времена коришћења шише изложен 100 до 200 пута већој количини дима од оне која се удахне приликом пушења једне цигарете. Болести које изазива пушење наргиле исте су као и код цигарета – малигне болести, обољења срца и крвних судова, болести плућа, смањење плодности. А ту је и ризик од инфективних болести које се могу зарадити услед дељења шише са другим људима.
Није препоручљиво, чак је врло штетно. Али, пушачи наргила, како за „Политику” упозорава др Дејан Жујовић из Завода за плућне болести и туберкулозу, често и не знају садржај онога што удишу, нити колики је проценат никотина садржи. Наш саговорник додаје да највећа опасност заправо удисања дима.
Али млађарија је отишла и корак даље. Да не падају превише у очи а и да им дружење уз дим наргиле буде доступније и без икакве контроле и забране они имају и решење. Купују апаратуру, чак и као рођендански поклон, сазнајемо у једној од радњи на Врачару. Али и ту постоји проблемчић.
Да би неко купио наргилу у специјализованој продавници неопходно је да продавцу покаже личну карту и потпише изјаву да је пунолетан. Ипак и ту се нађе неко меко срце мајчинско или очево, па уђу у локал и купе „забаву за дете” мада тешко да би се наргила могла назвати наивном разонодом, поготово за најмлађе. У зависности од врсте израде и материјала за лулу и пратећу опрему ваља избројати између 2.500 и 90.000 динара. У кафићу је довољно имати око 400 динара, колико кошта да се потегне који дим. Може се догодити да уз то добију бесплатно пиће и – гратис херпес.
Стање је такво какво јесте и остаће док год наргила барови буду имали статус угоститељских објеката. У којима је дозвољено пушење а гостима у крштеницу нико не гледа.
