Прошло је 75 година од Башког конгреса

Прије 75 година у селу Ба у централној Србији одржан је Светосавски конгрес на којем је створена Југословенска демократска заједница, која је требало да спроведе одлуке конгреса, које се односе на монархистичко уређење и парламентарну демократију.

На конгресу су били присутни представници свих предрататних политичких странака, осим комунистичке, а припрема конгреса и услови за његово одржавање били су у рукама јединица Југословенске војске у отаџбини и њеног команданта генерала Драгољуба Михаиловића.

Башки конгрес заправо је одговор предратних странака, али и званичне Владе Краљевине Југословије, на нешто раније одржано засиједање Авноја у Јајцу. У том граду су комунистички представници представили своје виђење будуће Југославије, засноване на промјени власти, односно социјалистичко-коминтерновским и бољшевичким погледом на свијет.

Башким конгресом предсједавао је Живко Топаловић, предсједник Социјалдемократске странке. Само тај податак је довољан да свакоме разумном појасни колико је генерал Михаиловић и његова војска била осветнички расположена према социјалистичким идејама. Живко Топаловић је на конгресу заступао ставове Социјалдемокрске странке Димитрија Туцовића и Светозара Марковића, али у својим наступима Топаловић је јасно саопштавао антикомунистичке ставове и оштро се супростављао пракси комунистичких јединица. Дакле, може се бити и љевичар, а не бити комуниста, што је својим примјером показао Топаловић.

Башки конгрес је усвојио декларацију која је осмислила државни предлог странака које су учествовале у овом догађају. Они су сматрали да се након рата обнови Краљевина Југославија са династијом Карађорђевића, да се Југославија формира као федерација са јасно одређеним границама српске федералне јединице. Политички систем заснивао би се на парламентарној демократији, европским традиционалним вриједностима, приватној својини и осталим познатим опредјељењима тадашњих европских држава.

Конгрес је поздравио и генерал Михаиловић. Он је је пожелио добар рад представницима странака нагласивши да он као војник не жели да се мијеша у политичка опредјељења и да ће као војник поштовати оно што се договоре политичари.

О Башком конгресу постоји обимна литаратура, која је након рата у комунистичкој Југославији била забрањена. Захваљујући емиграцији подаци и дешавања са конгреса су добро сачувани, а и Живко Топаловић је након рата о томе објавио неколико књига.

Нажалост, игра великих сила однијела је за собом и одлуке башког конгреса, као и генерала Михаиловића и већину делегата на том скупу. Захваљујући британском премијеру Винстону Черчилу и Стаљину изиграни су сви усмјени договори око слободног уређења будуће велике државе на Балкану. Черчил и Стаљин предали су Југославију Титу и комунистима, док су остаци ЈВуО и њен командант сурово ликвидирани.

Ваља се запитати гдје би нам данас био крај да је којим случајем у Другом свјетском рату побиједио Башки конгрес, а не Авној. Југославија би вјероватно припала западном систему и била би штит од Варшавског пакта и развијала би се као и све остале западне демократије. Овако, балканске државе тек у наше вријеме враћају се на идеје Светосавског и Башког конгреса, а они који нијесу идеолошки заслијепљени признају да данашњи лидери причају и залажу се за теме о којима је ријечи било 27. јануара 1944. године у селу Ба. Таквих идеја није било на засијадању Авноја, па се ваља онда запитати чије су идеје издржале пробу времена и показале се као примјерене Србима и њиховом државном и националном осјећају.

Аутор: Иван Милошевић

Извор:
МАГАЦИН