Њујоркер о крвавим рукама приштинских лидера

Амерички магазин у тексту „Покажите тела“ описује албанску „страну“ догађаја из 1999. и крваву трговину органима затвореника.

Вођство бивше Ослободилачке војске Косова (ОВК), које се данас налази у врху политичких структура у Приштини, сумњичи се за бројне злочине над Србима, организовану трговину људским органима и повезаност са криминалним организацијама широм Европе, али за сада ништа није судски доказано, пише амерички магазин „Њујоркер“ у тексту „Покажите тела“.

Познати њујоршки недељник је на сајту објавио дужи текст, један од ретких који се у последњих неколико година у америчким медијима бави одговорношћу актуелних косовских вођа за најтеже злочине, и детаљно описује шта се све дешавало на Косову од 1999. године.

Новинар Николас Шмидл детаљно је пратио тему трговине људским органима, прецизно представивши америчкој јавности цео случај „Жуте куће“, убистава људи који су требали да сведоче на суђењу Рамушу Харадинају, али на крају поставља питање „да ли ће то моћи да се докаже“.

„Десетине Срба су осуђене за ратне злочине од краја сукоба, али нису само они одговорни за насиље. У Приштини круже гласине да су у лето 1999. године припадници паравојне ОВК на камионе превозили затворенике у тајне кампове у Албанији, где су мучени, а некада и убијани“, пише амерички новинар.

Међутим, аутор објашњава да је у вези са тим, ако се покрене јавна дебата међу Албанцима на Косову, створен, како каже косовоски новинар Вехби Кајтази, „табу“.

„Људи који су водили ОВК и даље су присутни на Косову и представљају опасност за свакога ко би се одлучио да проговори, при чему су Срби без икакве снаге, јер чине мање од два одсто популације. За разлику од Аргентине, Јужне Африке, Сијера Леона, Косово није створило сопствену комисију за истину и помирење“, наводи се у тексту.

Шмидл истиче да је зато посао откривања судбина несталих углавном остављен онима који живе ван Косова.

Један од њих је био и амерички радио новинар Мајкл Монтгомери, који је претходно писао о злочинима српских паравојних формација на Косову.

Више извора му је рекло да су у данима након пораза Слободана Милошевића на Косову, припадници ОВК пребацивали „оптужене издајнике“ у кампове у Албанији.

„Један бивши припадник ОВК се сећа да је чувао седам затвореника са лисицама на рукама у комбију. Када су одведени у Албанију, пребачени су у кућу у којој су били присутни доктори“, препричава Шмидл податке до којих је дошао његов колега.

Према речима тог очевица, од присутних је узета крв и проверено је њихово здравствено стање, а припадницима ОВК је било забрањено да им наносе повреде.

„Разлог за то је био злокобан – ОВК је користила затвореника за узимање органа које је касније продавала на црном тржишту“, наводи се у тексту угледног њујоршког магазина.

Када је новинар Монтгомери помислио да је цела прича можда пропаганда српских власти, још три бивша припадника ОВК су му потврдила да су водила притворенике у жуту кућу, у близини албанског града Бурела, али да се никада нису вратили по њих.

„Кућа у коју смо их одвели, имала је веома снажан мирис лекова. Чуо сам да су други возачи говорили о ‘органима, бубрезима и путовањима од куће до аеродрома'“, описује се време с краја деведесетих у тексту.

Шмидл истиче да је у то доба Истанбул био дестинација тог „туризма за пресађивање органа“.

Он је хронолошки описао и даље акције америчког новинара који је наставио истрагу, обавестивши о постигнутим резултатима и Хашко тужилаштво.

Тадашња главна тужитељка Карла дел Понте подигла је оптужницу против једног од бивших вођа ОВК Рамуша Харадинаја, у којој се помињала и отмица људи који су касније убијени.

Монтгомери је, према наводи „Њујоркера“, био сигуран да је Харадинај морао да зна за трговину органима, делимично и због тога што је његов брат био близак са некима који су били блиско укључени у целу причу.

„Њујоркер“ истиче да Дел Понте није била усамљена у свом виђењу ОВК, наводећи да је некадашњи изасланик председника САД Била Клинтона, Роберт Гелбард, називао ту групу „терористичком организацијом“.

Лист додаје да је један од челника Интерпола сведочећи пред америчким Конгесом 2000. године изјавио да је ОВК „прокријумчарила дрогу вредну две милијарде долара у Западну Европу“.

„Њујоркер“ није мимоишао ни убиства сведока који су били спремни да на суду говоре против косовских лидера.

„Сведок који се појавио на суђењу Дауту Харадинају (брату Рамуша Харадинаја) убијен је. Неки нису ни стигли да буду на листи за сведочење, јер су претходно убијени“, пише овај магазин.

Лист цитира и депешу немачке обавештајне службе из 2005. године, по којој су Харадинај и други косовски лидери себе обезбедили од било какве кривичне истраге тако што су покренули везе у војним и безбедносним агенцијама на Косову, као и у целокупном подземљу Балкана.

„Они нису хтели да ‘прљају руке’, али су њихови људи били укључени у наручена убиства и подмићивање званичника“, написао је Њујоркер.

Ипак, амерички недељник истиче да и поред података до којих је дошао известилац европског парламента, швајцарски посланик Дик Марти, до 2014. године не треба очекивати резултате истраге о трговини органима.

Мартијев извештај је на Косову доживљен као напад на ту земљу.

„То је напад на Косово, Албанце, мене, али и на САД, УН и НАТО“, рекао је тада актуелни косовски премијер Хашим Тачи.

„Њујоркер“ пише и да је тада запретио да ће открити сваког Албанца који је сарађивао у Мартијевој истрази.

„Приватно се Тачи много мање разметао храброшћу“, наводи се у тексту, уз речи тадашњег амбасадора Француске на Косову Жана Франсоса Фитуа који је рекао: „Био је потресен“.

И поред свега тога, „Њујоркер“ цитира тужиоца који се сада бави истрагом о трговини органима Клинта Вилијамсона и каже да је велики проблем то што је прошло много времена од злочина, при чему су тела уклоњена, видео касете уништене, а без физичких доказа све се ослања на сведочења.

„Једна ствар је разговарати са новинарима или Мартијем, а потпуно друга учествовати у истрази где ће те на крају морати да одете у судницу и упрете прсте у веома моћне људе“, закључио је амерички тужилац.

ТАНЈУГ