Гадафи се није држао довољно дуго да дочека помоћ, Асад – јесте, хоће ли и Мадуро?

ВАШИНГТОН БЛОКИРАО 7 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА НАФТНОЈ КОМПАНИЈИ ВЕНЕЦУЕЛЕ,
ОТЕЋЕ ЈОЈ ЈОШ 11

* Трампов помоћник за националну безбедност Џон БОЛТОН позвао армију Венецуеле да пређе на страну опозиције и да омогући „мирну, демократску и уставну предају власти“. Није ни покушао, наравно, да објасни шта је уопште у ономе што САД раде Венецуели мирно, демократско и уставно. И он је – као и сви претходни амерички хегемонисти-милитаристи – потпуно уверен да његова земља не мора никоме ништа да објашњава

* Вођа побуне – амерички лауфер Хуан Гуаидо – крије се у амбасади Колумбије у Каракасу. Мадуров проблем је што га не сме силом истерати њега из те `рупе`. Јер, тиме би само испровоцирао америчку војну агресију која би највероватније почела вишедневним непрекидним бомбардовањима и ракетирањима. А и да ухапси Гуаида, Вашингтон би му преко ноћи нашао замену и прогласио да и њега признаје за „председника Венецуеле“, док би се његова саопштења писала негде у Вашингтону или Лондону

* По процени московског геополитичара Ростисла ИШЋЕНКА, пузећи преврат у Венецуели може зауставити само сила довољна да „парализује оно што чине западне земље“. Кључну улогу у томе имаће армија Венецуеле којој хипотетички војну помоћ могу пружити само Русија и Кина, али њен географски положај унапред искључује понављање „сиријског сценарија“

__________________________________________________________________________

БРАНЕЋИ се од својих послитичких противника, Доналд Трамп опет повлачи потезе које би вукла Хилари Клинтон да је она 20. јануара 2017-те ушла у Белу кућу.

Његов помоћник за националну безбедност – Џон Болтон – саопштио је да су САД увеле нове санкције против Венецуеле. Не кријући да је мета удара њена државна нафтна компанија PDVSA.

Открио је да је Вашингтон блокирао њене активе у вредности 7 милијарди долара и да ће јој – преко онемогућених испорука нафте – нанети штету од додатних 11 милијарди $.

Болтон је прецизирао да је Министарство финансија САД ставило шапу на све активе PDVSA који су јој били на дохвату и забранило све послове с њом.

Да све буде баш амерички, Болтон је позвао армију Венецуеле да пређе на страну опозиције и да омогући „мирну, демократску и уставну предају власти“.

Није ни покушао, наравно, да објасни шта је уопште у ономе што САД раде Венецуели мирно, демократско и уставно.

И он је – као и сви претходни амерички хегемонисти-милитаристи – потпуно уверен да његова земља не мора никоме ништа да објашњава.

Претходно је Енглеска банка одбила да влади Венецуеле врати златне полуге вредне 1,2 милијарде долара.

Ово значи да су Вашингтон и Лондон венецуели отели 8,2 милијарде долара. Не треба сумњати да ће управо тим новцем финансирати побуну, односно – рушење Мадурове власти.

Вођа побуне – амерички лауфер Хуан Гуаидо – крије се у амбасади Колумбије у Каракасу. Мадуров проблем је што га не сме силом истерати њега из те `рупе` нити присилити америчке дипломате (и `дипломате) да напусте његову земљу. Јер, тиме би само испровоцирао америчку војну агресију која би највероватније почела вишедневним непрекидним бомбардовањима и ракетирањима.

А и да ухапси Гуаида, Вашингтон би му преко ноћи нашао замену и прогласио да и њега признаје за „председника Венецуеле“. А његова саопштења би се писала негде у Вашингтону или Лондону.

Са оних 8,2 милијарде долара САД могу годинама плаћати банде најамника, тачније – целе војске.

По процени московског геополитичара Ростисла Ишћенка,  пузећи преврат у Венецуели може зауставити само сила довољна да „парализује оно што чине западне земље“.

Кључну улогу у томе имаће армија Венецуеле којој хипотетички војну помоћ могу пружити само Русија и Кина, али њен географски положај унапред искључује понављање „сиријског сценарија“.

Поготово што је цела Венецуела под контролом америчке ратне морнарице, а Пентагон може лако засвести и ваздушну блокаду те земље.

Ишћенко зато наглашава: „Могућ је, наравно, и пробој те блокаде, али би то створило ситуацију сличну познатој карипској кризи. Две суперсиле нашле би се на ивици директног војног судара. Зато спољна војна подршка мадуру мора бити ограничена, а САД са територије Колумбије могу у Венецуелу убацивати неограничени број најамника“.

Зато ће све пресудно зависити од спремности венецуеланске армије и држања већине народа.

Ишћенко је уверен да ће Москва и Пекинг наћи начина да индиректно одговоре на агресију Запада против Венецуеле.

По његовој процени, то ће Русија и Кина морати да раде „у ходу“, а Американци су своју игру против венецуеле спремили унапред.

Ишћенко закључује: „Геополитички одговор Вашингтону неће изостати. Али, питање је: хоће ли се мадурова влада одржати. Асад се одржао и дочекао помоћ, а Гадафи – није“.

Извор:
ФАКТИ