СВЕТИ САВА – ЖИТИЈЕ ЗА ДЕЦУ

Једном давно, живео је велики жупан Немања који је управљао српским земљама. Био је богобојажљив, храбар, честит и правдољубив. Са својом женом Аном, добио је неколико деце, а последњи рођен био је дечак коме дадоше име Растко.

Растко је био паметан дечак. Учили су га најбољи учитељи, а он је вредно упијао знања из свих области. Савладао је различите борбене вештине, али је његова нарав била блага, па се нерадо тукао са другом децом. Ишао је у лов, али није волео да убија животиње.

Немања је Растку наменио важан посао, да управља државом.

Када је навршио шеснаест година родитељи су почели да планирају његову женидбу.

Схватио је млади Растко да највише воли Бога. Пожелео је да се посвети тој љубави до краја па је са неким монасима кренуо пут Свете Горе. Побегао је од куће знајући да му се родитељи неће сагласити са његовом одлуком да живи у манастиру.

Кад је чуо шта се догодило, Немања се веома разљутио. Викао је по свом дворцу, а онда је послао добро наоружане војнике да пођу за принцом и да га што пре врате кући. Младић је стигао до Свете Горе и у манастиру Пантелејмону га је дочекао стари, искусни игуман. Одмах је замонашио принца, тако да се потера морала вратити празних руку. Растко је на монашењу добио име Сава, по Светом Сави Освећеном.

Млади монах је постио, много се молио и учио је срцем о Истини, Животу и Путу којим је кренуо.

Обилазио је Сава Свету Гору, пео се на планину Атос. Живео је неко време у манастиру Ватопед, а онда је сазнао за манастир који треба да се обнови.

Својим животом је показао родитељима колико је исправна његова одлука донета у младости, па су Немања и Ана одлучили да своје последње дане и године проведу замонашени у манастирима. Ана је отишла у женски манастир код Куршумлије, а Немања у Хиландар, на Светој Гори, код сина. Сада је син постао духовни отац свом родитељу.

Заједно су, Сава и Симеон, обнављали манастир Хиландар. Цркву посветише Ваведењу Пресвете Богородице. Симеон се упокоји у Хиландару, фебруара 1200. године.

Сава је стицао све веће смирење. Благочестиво живећи показао је како је велико кротко срце и како је лако себе кривити за све тешкоће, а Богу захваљивати за сва добра.

Мошти Савиног оца почеле су да точе миро. Сава је пожелео да своју завађену браћу измири, па је пренео мошти Светог Симеона у Србију, у његову задужбину, манастир Студеницу.

Путовао је Сава по свету. Ишао је у Никеју, код цара Теодора и васељенског патријарха Мануила. Они га прогласише за архиепископа српског. Сава измоли потпуну самосталност Цркве.

Свом рођеном брату, Стефану, ставио је круну на главу и прогласио га краљем.

Отворио је бројне школе, болнице, увео је законе који су омогућили да се живот у држави одвија по правилима.

Заједно са Стефаном, организовао је живот у земљи. Људе је приближавао Православљу. Обилазио је народ и подучавао га. Покајање је тражио од свих.

Када је био на самрти краљ Стефан је пожелео да се замонаши и то је јавио брату. Сава је кренуо у Србију али је на путу чуо да му је брат умро. Молећи Бога, Сава је васкрсао свог брата и замонашио га, дајући му име Симон.

Много је путовао Сава. Доносио је са пута важне реликвије, игумански штап Саве Освећеног, многе Свете мошти, одежде, као и иконе Пресвете Богородице.

Пожелео је да још једном обиђе света места, те је поново ишао стазама куда су ходили Господ и Пресвета мајка.

У Јерусалиму је одслужио Свету Литургију, а онда је са пратњом кренуо кући, у Србију. Носио је многа блага са тог пута. Застао је у Бугарској, код цара Асана, у Трнову. Било му је све лошије и осетио је да му се крај ближи. Упокојио се мирно, 13. јануара 1236. године. Сахранили су га у Трнову.

Краљ Владислав је отишао код свог таста, бугарског цара, молећи га да му да Свето тело његовог стрица. Свети Сава је испраћен уз високе почасти. Његове Свете мошти донете су у манастир Милешеву.

Многа чуда су се дешавала поред моштију Светога Саве. Турци су посматрали колико велику моћ има Свети Сава три ипо века после упокојења. Зато је Синан паша 27. априла 1594. године спалио тело Светога Саве, у Београду, на Врачару.

Тај чин није умањио Савину величину. Напротив. Опет је земљу са небом повезао Свети Сава. Постао је бесмртни отац свих Срба.

Свети Сава је много учинио за српски народ.