Украјина је досегла толики степен нетрпељивости да православне свештенике оптужују не само за издају, што би се теоретски и могло разумети ако се мисли на потенцијалну делатност подривања државног система, него су они под сумњом да шире и подстичу верску мржњу. Иако су и остале цркве које делују на територији Украјине – православне, а већинско становништво исте вере.
Откако је основана Украјинска православна црква средином децембра прошле године, упркос упозорењима да би то изазвало раскол међу верницима – почеле су невоље за „проруске свештенике”, како називају припаднике канонски признате православне Московске патријаршије.
Ипак, без обзира на велике притиске, тврди се да је мање од 100 од 12.000 парохија које припадају Московској патријаршији пришло новој украјинској цркви.
Претреси цркава спроводе се готово свакодневно. Ал Џазира је пренела речи оца Анатолија (Капљука) који је служио литургију у Овручу, на северу Украјине, када су украјински полицајци и безбедњаци прекинули службу и почели претрес.
„То није био претрес, то је било светогрђе”, рекао је он описујући ситуацију у којој су полицајци дошли с налогом за претрес тражећи „материјале који подстичу верску мржњу”.
Власт у Кијеву демонстрира силу како би испунила политичку намеру да проруско становништво у својој држави одвоји од верске подређености московском патријарху Кирилу, „идеолошком савезнику Кремља”. Украјински безбедњаци су завиривали у сваки ћошак, улазили и у олтар, и покупили неке брошуре и књиге. Отац Анатолиј је позван на испитивање у канцеларију Украјинске обавештајне службе, што је третман који је прошло још десетак „проруских” свештеника широм Украјине.
Неколико њих су објавили видео-записе с таквих претреса и навели да су спремни за испитивања, али да никада неће прекинути своје везе с Руском православном црквом (РПЦ). Сајт „Миротворац”, који има везе с безбедносним службама, објавио је црну листу „украјинских непријатеља”. Свештеници који су на тој листи рекли су да су поносни што су на списку заједно са Светим синодом РПЦ.
С друге стране, украјински медији блиски властима тврде да је заједница Украјинске православне цркве Московске патријаршије у југозападном региону Виниција „најактивнија” у преласку у аутокефалну Украјинску православну цркву. Слична ситуација, како се тврди, влада и у парохијама на западу и у централној Украјини насупрот отпору свештенства на северу, истоку и југоистоку. Медији редовно извештавају о томе да је одређеног датума „та и та парохија” пришла новооснованој православној цркви.
Митрополит Кијева и целе Украјине Епифаније је најавио да ће се прва седница синода новоформиране украјинске цркве одржати после његовог устоличења 3. фебруара. Он је поново позвао православне хришћане да се уједине око цркве у Кијеву. Митрополит ове цркве је познат по свом проевропском ставу, који намерава да утка у темеље нове украјинске цркве.
„Морамо се одвојити од руске конзервативне традиције – црква мора да ради на томе да украјински народ усвоји европске вредности”, рекао је у једном интервјуу по проглашењу аутокефалности и нагласио да новоформирана црква мора да ради на ублажавању свог става према ЛГБТ заједници и да подржи хомосексуалну заједницу у Украјини како би се разликовала од конзервативне Руске православне цркве.
Цариградски патријарх Вартоломеј је на Бадњи дан потписао декрет којим се даје аутокефалност новооснованој Украјинској цркви и на тај начин озваничава њено отцепљење од Руске православне цркве.
