Матеи: Мило и Душка добро да размисле о свему

Писмо за које ме је Ђанкарло Сирони молио да га објавим на свом блогу. „Госпођа у црвеном“ Душанка Јекнић и премијер Мило Ђукановић треба да га прочитају веома пажљиво и размисле… размисле… размисле добро о свему, поручио је Ориано Матеи још 2015. године пишући на свом блогу о дешавањима о којима је црногорски режим у незнању држао своје грађане

Италијански брокер Ориано Матеи обратио се на свом блогу поводом екслузивног видео снимка који је објавио ИН4С, на којем се види како бивши градоначелник Подгорице Славољуб Стијеповић узима 97500 евра од предсједника Атлас групе Душка Кнежевића.

Он је између осталог написао да када је он писао о Милу Ђукановићу, нико на то није обраћао пажњу, и сада му је драго да једна тако важна личност као што је Душко Кнежевић износи сличне оптужбе.

Његово обраћање, објавили смо јуче на нашем порталу, а данас вам преносимо писмо адвоката Ђанкарла Сиронија „Госпођа у црвеном“ које је такође објавио Ориано Матеи.

„Госпођа у црвеном“ Душанка Јекнић и премијер Мило Ђукановић треба да га прочитају веома пажљиво и размисле… размисле… размисле добро о свему, поручио је Ориано Матеи још 2015. године пишући на свом блогу о дешавањима о којима је црногорски режим у незнању држао своје грађане.

Сирони у писму говори о „пословима у Швацарској“ те изражава сумњу да је смрт Јанка Јекнић била изрежирана.

Истиче да му је Јекнић у ноћи када је погинуо јавио телефоном да ће следеће ноћи доћи у Милано и започети са исплатама, прије свега италијанском брокеру којем је, за заступање послова „Владе Црне Горе“ у Швајцарској, Ориану Метеиу, требало бити исплаћено 10 милиона долара, а које он никада није добио. Сирони наводи да је Душанка Јекнић била главна у шверцу дувана.

Послови којима су Сирони и Метеи требали да се баве у заступањима Црне Горе односили су се званично на финансије у циљу економског развоја Црне Горе.

Писмо Сиронија Матеију преносимо у цјелости (писмо у оригиналу)

Драги Ориано,

Након 19 година од нашег првог сусрета у канцеларијама које сам имао у Милану, јуче си био гост у мојој кући и на радост како моје супруге тако и мене.

Мотив је једноставан… Ја већ годинама причам својој породици о теби и времену које смо провели заједно све од нашег првог сусрета у марту 1996. године. Прошлост у којој смо радили заједно а када сам ја био једини представник Републике Црне Горе. Можда јесам а можда и нисам…

Када говорим о теби у оном периоду мислим прије свега, на једну способну особу на финансијском тржишту. Молио сам те и молио да даш шансу једној малој Републици која је у то вријеме заједницу са Србијом, тј. Савезну Републику Југославију, те да пронађеш финансирање за економски и друштвени развој Црне Горе.

У том периоду, са стварним документима који то доказују, мој драги пријатељ Јанко Јекнић, који је те 1996. године био министар спољних послова Републике Црне Горе, у пратњи тадашњег министра финансија Предрага Горановића дошао је у моју канцеларију у Милану како би ми повјерио горепоменути мандат са потписом истих министара спољних послова и финансија.

Ову прилику омогућила ми је директно чувена „госпођа у црвеном“ Душанка Пешић Јекнић, жена министра спољних послова Јанка Јекнића, који је ступио у контакт са мојом фирмом Мадисон АД и са мном лично.

Прво захтјев који ми је упутила Душанка Јекнић био је да креирам позитиван имиџ Црне Горе, што сам ја веома цијенио и убрзо јој ставио на располагање цијели свој креативни одјел.

Госпођа Јекнић је веома добро познавала моју породицу јер је заједно са својим покојним мужем Јанком Јекнићем била често наш гост.

Више пута су брачни пар Јекнић били моји гости и у ресторану Герета у Ерби, а моји су гости били и актуелни премијер Мило Ђукановић и његов тим, у ресторану у Милану.

Са Душанком Јекнић увијек је био присутан и неки Дадо Асимов, познат као Дадо, Хрват који је побјегао у Италију током првог рата на Балкану (вјероватно мисли на рат у Хрватској 1991) уз помоћ свог ујака Јанка Јекнића, који је некада имао јаке везе у Београду.

Драги Ориано, питаћеш се зашто сад говорим о овим догађајима из 1996, и одмах ћу ти одговорити.
Од многих разговора које је ДИА у Барију објавила (Direzione Investigativa Antimafia /Директорат за борбу против мафије при италијанском Министарству унутрашњих послова) један је посебно интересантан, онај у којем се госпођа Душанка Јекнић у разговору са Милом Ђукановићем прави да ме не познаје, и како само Јанко Јекнић име везе са доље потписаним.

Могао бих дати једно нелогично објашњење, да је Душка у разговору са Ђукановићем из мотива које искрено не разумијем, сматрала да јој одговора да се прави да мене познаје, али је најчудније то што је више пута, када је Ђукановић долазио у Милано од мене позајмљивала кола, а најчуднија од свих ствари је што сам ја кад је почео други рат на Балкану, био позван у Црну Гору, прецизније на Свети Стефан, и да сам између осталог, био једини гост, како бих разговарао са тројицом црногорских адвоката у присуству Душанке Јекнић која је представљала преводиоца како би се дала објашњења у корист познате операције која се догодила у јуну 1996. године у Швајцарској, операцији гдје је протагониста и представник Владе Црне Горе био познати малтешки адвокат Ентони Апап Болоња.

Шта даље рећи, када за урађен посао, који је одрадио мој тим како би припремио презентацију која је одрађена у Милану у присуству предсједника Булатовића, Влада Црне Горе никада није рефундирала новац.

Шта рећи и о ономе што је услиједило након мистериозне смрти мог пријатеља Јанка Јекнића. Булатовић је остао вјеран влади Милошевића, док је Ђукановић, до тада вјеран Милошевићу, стао уз Американце, а који су све до дог тренутка имали контакт само и ексклузивно са Јанком Јекнићем. Јекнић је био једини црногорски политичар који је тежио да створи озбиљне међународне односе.

Јекнић је по мом савјету, указао да је потребно прво међународно заштитно лице, бренд Црне Горе. Ја сам савјетовао Клаудију Шифер која је у то вријеме била једна од најплаћенијих модела у свијету.

За ово последње заслужан је Ратко Кнежевић, тада представник Црне Горе у Вашингтону, особа коју је више пута осуђивао исти Јанко, једна мрачна особа која је само имала среће да буде пријатељ Ђукановића. У наставку, преносим ти Јанкове ријечи ће се односити на стварност

„Лично, 1997. године сусрео сам се код хотела Принц од Савоје у Милану са Ратком Кнежевићем у присуству тадашњег министра Предрага Горановића, и сјећам се да је Кнежевић оставио гуме за своје теренско возило у хотелу, које је касније укрцао на приватни авион и послао у Црну Гору.“

За кратко вријеме пријатељ Ђукановића, а затим јавни непријатељ број један Мила Ђукановића… ах, Јанкове ријечи када је описивао Ратка Кнежевића како су биле свете и истините…

Однос који је Ратко Кнежевић имао са Милом Ђукановићем био је базиран на личним интересима трговине… Новац је долазио од шверца цигарета а свим је управљала „госпођа у црвеном“ тј. Душанка Јекнић, коју су пријатељи звали Баба.
Последње на шта бих се у овом писму осврнуо је мој велики пријатељ Јанко Јекнић.

Нико се никада није запитао како се догодио удес који је узроковао његову смрт.
Како то, да ме је те ноћу, уочи погибије, тј. 16. јануара 1997. године Јанко Јенкић назвао телефоном. Он је био у Црној Гори, и потврдио ми је потврдио да је цијела операција одрађена у Швајцарској и да је све добро прошло, те да ће следеће недјеље доћи у Италију и да ћемо заједно отићи до канцеларије адвоката Ентонија Апап Болоње како бисмо започели да одрађујемо све исплате укључујући и твоју исплату Ориано.

Јанко ми је управо овим ријечима саопштио преко телефона: „Следеће недјеље долазим у Милано, и прво што ћемо урадити је да исплатимо 10 милиона долара надокнаде за Ориана Матеиа. Буди увјерен да ћеш добити свој новац како сам ти на почетку обећао“.

Сјећам се да ми је те вечери Јанко рекао да се налазио у ресторану са Ђукановићем и Горановићем, и да су заједно славили завршетак операције у Швајцарској.
Неколико минута након што је Ђукановић напустио ресторан, одлази и Јанко Јекнић и иде истим путем, истом цестом којим је прошао Ђукановић али случајно налијеће на аутобус заустављен због квара и дешава се неизбјежно…

Чудно ми је да 15 минута раније тог аутобуса није било… али…. судбина или ко зна шта се догодило…
Подсјетио бих оне који га нису познавали да је Јанко Јекнић био шампион у ауто тркама… и није ли стога чудно…
И са овом мојом последњом изјавом, завршавам ову моју исповијест, коју је требало рећи за добро истине, и више од свега за мог великог пријатеља којег сам изгубио… Јанка Јекнића.

Извор:
ИН4С