Српска културна башта усред америчког града Кливленда

Кливленд, други по величини град у америчкој савезној држави Охајо, познат и по томе што у њему живи 112 нација из целог света, потврђује присуство српског народа на необичан начин – постављањем биста својих истакнутих сународника у Српској културној башти.

Поштујући националну мешовитост, град рокенрола, како Американци називају Кливленд, још 1910. године је формирао Културну башту, у којој је свака нација подигла свој врт. Башта је настала у Рокфелеровом парку, на површини од 12 хектара. Идеју је осмислио Лео Веидентал, а дизајнирао је архитекта Ернест Бовдич.

Једна од првих нација која је “садила” башту била је Краљевина Југославија, која је 1930. године у свом врту подигла бисту Петра II Петровића Његоша.

А после славног песника, 88 година касније, у част обележавања победе у Великом рату, кливлендски Срби су у Српској културној башти поставили бисту најзначајније наше сликарке Надежде Петровић, велике хероине српске војске која је у три рата лечила тешке болеснике и умрла 1915. од тифуса.

– Поред Милеве Марић, Надежда Петровић, велика уметница и добровољац у три рата, оба балканска и Великом, друга је дама којој смо подигли скулптуру – рекао нам је Вукман Кривокућа, из Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова.

Кривокућа и Алекс Мачески, почасни конзул Републике Србије у Охају, иницијатори су постављања бисте Надежде Петровић, шесте од укупно девет које су до сада подигнуте у овом познатом парковском комплексу.

Ту, под крошњама буковог и храстовог дрвећа, тренутно се налазе скулптуре Николе Тесле, Петра I Карађорђевића, Стевана Мокрањца, Петра II Петровића Његоша, Михајла Пупина, Вука Стефановића Караџића, Милеве Марић и Милутина Миланковића, као и лик патријарха Павла.

– Скулптуре су обликовале веште руке Ивана Фелкера, нишког академског вајара, лауреата многих домаћих и међународних награда – каже Кривокућа.

Културна башта Кливленда је настала као потреба да досељене нације сачувају свој идентитет, али и као израз противљења американизацији по сваку цену. Кливленд није само амерички град, он је, захваљујући својим житељима, пре свега, део Европе, али у скорије време и део руског простора и Далеког истока. Историјске промене и распад СФРЈ учинили су да је Југословенска башта нестала, али је српска заједница у Кливленду успела да на парчету тог парка, плац број 32, подигне нову, Српску културну башту.

– Под девизом “Само слога Србина спасава”, ујединио сам Србе из Кливленда око идеје да подигнемо наш врт. А потом сам приложио велику донацију, да бисмо у септембру 2008. године свечано отворили Српску културну башту. Поред 300 гостију, свечаности су присуствовале и високе званице, владика Митрофан, митрополит Христофор, конзул Владимир Петровић и Деско Никитовић, градоначелник Кливленда, и сенатор САД, наш земљак Џорџ Војнович – присећа се данас Алекс Мачески, власник дневног листа “Плен дилер”, који је још 2006. године почео да ради на уређењу Српске културне баште.

У најави статуе Св. Николаја и Десанке Максимовић

Како нам откривају наши саговорници Мачески и Кривокућа, наредне године требало би да се у Српској културној башти поставе статуе Светог Николаја Велимировића, који је учествовао у оснивању Српске православне цркве почетком 20. века у САД и наше велике песникиње Десанке Максимовић.

Извор:
МАГАЦИН