Свети Јован Шангајски – О малим стварима у животу

Нико не доживљава Божије присуство на неки чудесан начин остајући незаинтересован у земљаском животу према потребама за царство Божије и за вечност, нити ико може купити блага царства Божијег некаквим изузетним подвигом без обзира како он велик био. Па ипак, добра дела, света дела неопходна су за свакога који израста у духовном животу, чиста воља, добра жеља, небеска психологија, срце које је и чисто и верно…  “…И ако неко напоји једног од ових малих само чашом студене воде у име ученичко, заиста вам кажем, неће му плата пропасти“ (Мат. 10:42).
У овим речима Господњим исказан је највећи израз уситњености добра. “Чаша воде” – ово заиста није много… …У свакој комуникацији између људи неизоставно мора постојати добар дух. Тај дух је Христос, који се отворено огледа или скривено. “У име ученичко” – ово је први корак у комуникацији са другом особом у име самога Исуса Христа. Многи људи, још увек не познајући Господа и чудесно заједништво у име Његово, и даље међу собом имају несебично, чисто и људско заједништво које их приближава Духу Христовом… …Заправо, мање добро је потребније човечанству него веће. Људи могу живети своје животе без већег добра, али без мањег не би постојали
Човечанство неће нестати од недостатка великог добра, већ од недостатка ових мањих добара. Велико добро није ништа друго но кров подигнут на циглама мањих добара. Мање, лакше добро је остављено на земљи човеку од самог Творца, који је преузео на себе сва већа добра. Свако онај ко чини мање, подједнако ствара – јер кроз њега сам Творац ствара – велико добро.
Од нашег малог добра Творац ствара Његово велико добро. Јер, као што је наш Господ Творац који је све створио из ничега, тако Он може да створи веће добро из мањег… Кроз такво мање, лакше дело, учињено на најједноставнији начин, човјек се навикава на добро и почиње му служити цијелим својим срцем, искрено, и на тај начин улази у дух добра, пуштајући корене свог живота у нову земљу, земљу добра. Корен људског живота брзо се привикава на ову добру земљу и ускоро без ње не може живети…
Такав човек је спашен: од малог долази на велико. “Веран у малим стварима” преокреће се у “веран у великим стварима.” Оставите по страни сва теоријска разматрања којим је забрањено убијати милионе жена, деце и стараца; будите задовољни испољавањем вашег моралног начела тако што нећете убијати људско достојанство вашег ближњег, нити речју, нити знаком, нити гестом. Не гневите се због ситница „на брата свога ни за што“ (Мат. 5:22) и у свакодневним контактима не говорите неистину својим ближњима.
То су ситнице, мале промене, без рачуна; али само покушајте то чинити и видећете шта ће из тога произаћи. Тешко је молити се ноћу. Али покушајте ујутру. Ако не можете да се молите кући онда бар покушајте, док се возите према свом послу, разбистрити мисли са „Оче наш“ и пустите речи ове кратке молитве да одјекну у вашем срцу. А ноћу се, потпуно искрено, препустите у руке Небеског Оца. Ово је заиста веома лако. И дајте, дајте чашу воде свакоме коме је потребна.
Дајте чашу напуњену до врха једноставним људским заједништвом свима којима недостаје, најједноставније дружење… О чудесни путу малих ствари, химну ти певам! Предајте се, о људи, опасајте се чињењем малих добара – ланцем малих, једноставних, лаких и добрих осећања која нас ништа не коштају, ланцем добрих мисли, ријечи и дела. Напустимо велико и тешко. То је за оне који то воле, а не за нас који још увијек нисмо научили да волимо веће, и за које је Господ, својом неисказаном милошћу, свуда усуо љубав, бесплатну као ваздух и вода.