Вапај мајке из Лебана: Узеће ми и нерођено дете

Родитељске љубави и превише, али пара премало… То је сиже приче 23-годишње Миљане Марковић из Лебана којој је Центар за социјални рад одузео малене ћерке, трогодишњу Теодору и бебу Дуњу од 12 месеци и одвео у хранитељску породицу у Ниш. Мајка не спори да она и супруг Стефан Крстић (23) немају довољно новца да среде стару кућу у којој живе, али како истиче у разговору за „Вести“, љубави за девојчице има и на претек.

Пошто је трудна, у страху је због претњи да ће јој из наручја однети и бебу коју ће родити за мање од пола године.

– Рекли су, не секирај се и то што родиш ћемо да узмемо – препричава нам.

Ова млада жена је парадигма невероватне појаве у Србији да у надлежним институцијама нико не размишља о дечјој психи у тренутку када их, тако рећи, отима од родитеља који су лошег материјалног стања и даје на чување хранитељима који месечно инкасирају солидне паре.

Очајна мајка је објаснила како су само једног дана дошли људи из центра са осам полицајаца, позвали је да пође у њихове канцеларије и док је била тамо одвели њене девојчице. Било је то 18. јула прошле године.

– Када смо дошли у Центар за социјални рад, сместили су ме у канцеларију са два полицајца и радницом центра, а они су одвели децу. Тада су ми саопштили да ћерке узимају због лоших материјалних услова и куће која је пропала. Јесте стара, у лошем је стању, требало би да се исправе зидови, да се окречи и да се купи нешто од намештаја, али смо ми у веома лошем материјалном стању. Они су уз то написали и да немамо довољно хигијенске услове да их чувамо. Немамо новца за реновирање, али смо о деци бринули како то чине прави родитељи – каже ова млада жена и тврди да не постоји ниједан други проблем осим те куће.

Сусрет са девојчицама

Девојчице су, како каже Миљана, сада у породици која баш и не жели да она и супруг децу виђају често.

– Када смо недавно ишли да их видимо и да им однесемо пакетиће, старија ћерка је желела да пође са нама, али људи из Центра за социјални рад то нису дозволили. Ја само желим кћерке назад. Истина је да је много тешко, јер новца нема, па молим све који то могу да нам помогну да вратимо девојчице кући – прича ова жена.

Двоструки аршин

Миљана и Стефан живе од његове породичне пензије која је 9.000 динара и социјалне помоћи од свега 2.500 динара, што је непуних 100 евра. И док је њима држава дала око 20 евра помоћи, хранитељ по детету добија накнаду од 24.861 динар за подмирење потреба детета, што је за двоје деце скоро 400 евра плус накнаду за рад која за двоје деце износи 9.378 динара по детету, што је укупно 18.756 или близу 160 евра.

– Социјална помоћ је износила првобитно 14.000 динара, али су је смањивали зато што муж прима породичну пензију на 10.000, па 7.000, и сада је 2.500 динара – прича нам Миљана Марковић.

Извор:
ВЕСТИОНЛИНЕ