Царска цена

Једном реши цар да направи гозбу за све своје поданике. Спремање потраја неколико дана како би сви могли да процене величину његовог царства и небројено богатство у њему. Сам цар је седео на златном трону под балдахином од најфиније свиле. Најскупља вина точена су у неизмерним количинама у најскупље судове, а било је толико хране која се ни у једном царству није видела у том обиљу и раскоши.

Кад се цар развеселио од вина, он рече својим племићима:

– Желим да ми кажете колика би ми била цена са свим мојим богатством.

Тишина завлада у дворани. Сви су помишљали да ни анђели не би могли да процене вредност цара. И наједном тих и миран глас једног старог мудраца изговори:

– Ти, царе, не вредиш ни тридесет сребрњака.

Цар се страшно разгневи. Јарост га целог обузе и он повиче:

– Како се усуђујеш да говориш тако?! Јеси ли с ума сишао? Једна златна нит на мојој порфири је скупља од тога!

Но продужи праведник спокојно:

– Бог, Творац земље, продан је за тридесет сребрњака. Да ли си ти вреднији од Њега?

Утихну гнев царски, постиде се владар свог поноса и таштине. Сиромашни старац откри пред њим непревазиђену истину: сва блага света су прах. Само Бог има право да оцени вредност сваког човека кад куцне његов час.

Причу са руског је, за блог и причољупце, у слободном преводу превела причалица.