Дан кад је Македонија постала власништво Албанаца

Уставни амандмани које би требало да усвоји Собрање, што би омогућило промену имена Македоније и одблокирало пут те земље ка ЕУ, али и НАТО-у, у рукама су — Албанаца. Македонски премијер Зоран Заев за те измене нема потребну већину од 80 посланика од укупно 120 колико их има у Парламенту Македоније, због чега је приморан на компромисе са Албанцима. Седница на којој је требало да се гласа о мандманима је поново одложена је и данас и заказана сутра за 12 сати, јер Заев није успео да убеди посланике албанске опозиционе странке „Беса“, да одустану од својих захтева.

Да ли то дефинитвно значи да су Албанци у Македонији постигли свој циљ и постали равноправни са Македонцима? Куда све то може да одведе Македонију?

Аналитичар из Македоније Александар Даштевски каже за Спутњик да што се тиче захтева албанске опозиционе партије Бесе, он се нада да они неће бити прихваћени јер траже да се из Устава избаци све што асоцира на македонско. Уколико се то деси, Даштевски каже да ће се Заев опет наћи у слепој улици, јер на то неће пристати македонски посланици.

„Албанци не да су равноправни, него имају више права него било која мањина у свету и више права од самих Македонаца. Они су сада у ситуацији да уцењују“, наглашава Даштевски.

Он тврди да буквално све у Македонији зависи од Албанаца, као и да ће свака влада зависити од њих.

„Тешко је замислити било какву владу без албанских партија. Они увек могу да намећу своје услове. Притом, кад се ради о њиховим интересима они су удружени, а кад се ради о македонским интересима они су увек против“, објашњава наш саговорник.

Даштевски није сигуран да ли ће се и када завршити „сага о амандманима“, али подсећа да сутра истиче рок за изгласавање тих амандмана које је поставио НАТО.

Према његовим речима, треба очекивати да у преговоре са Бесом умеша страни фактор као што су Американци, који ће предложити неко „средње решење“ које би било прихватљиво за све.

Иако је јуче постигао договор са лидером албанске опозиције у тој земљи Зијадином Селом, председником Алијансе за Албанце, о подршци за уставне промене, то му није успело са такође опозиционим албанским покретом Беса.

Према нашим сазнањима, Заев је пристати и на мало ревидиране захтеве Бесе, јер жели да Собрање изгласа уставне промене како би се на процес промене имена Македоније ставила тачка и кренуло ка евроатлантским интеграцијама, али су послници Бесе, остали при својим захтевима.

Албански лидери имају низ захтева за Заева, почевши од тога да се из Устава избрише формулација „македонски грађани“ и да пише само „грађани“, чиме се изједначавају Албанци и већинско македонско становништво, па до тога да се из Преамбуле Устава избрише реченица „грађани који живе у границама“, чиме бројна албанска дијаспора добија иста права као и Македонци који живе у Македонији. Заев је пристао и на захтев да такозвано Косово буде додато у Устав као суседна држава, као и на још један амандман којим се дефинише да македонско држављанство, односно појам „грађанин Северне Македоније“ не одређује етничку припадност грађанина.

Ако се не нађе срдње решење, Заев ће морати да прихвати или захтеве Бесе — да албански језик буде други службени језик у Македонији и да се признају посебна социјална права бораца из Другог светског рата и свих народноослободилачких ратова Македоније, у које се укључују и права бораца ОВК, или да призна пораз.

Извор:
СПУТЊИК