Богатство, отац и син

Један човек је сакупио велико богатство. Он никада није показао жељу ни да се исповеди, ни да пружи милостињу. Имао је десетогодишњег сина. Једног дана се богаташ разболи и његова родбина поче да га саветује да се исповеди и уради нешто за спас своје душе. Но, он им је одговорио:

– Да ми је здрав син, он ће урадити све за спас моје душе.

Богаташ је био у замци ђавола и ништа није могло да утиче на промену његовог мишљења.

У тој области живео је један благочестиви старац. Обријавши браду и преобукавши се у мирску одећу, он оде у кућу богаташа.

– Шта хоћеш? – упиташе га кад се појави на вратима.

– Ја сам странац. Кад се случајем затекох у вашем селу, сазнадох да је ваш домаћин болестан. Дошао сам да га видим, јер сам ја лекар.

Одмах га уведоше. Сви болесникови рођаци окружише духовника.

– Како се осећаш? – упита болесника.

– Лоше ми је – одговори овај.

– А шта су ти рекли доктори из вашег села?

– Рекли су да сам смртно болестан.

Лекар-духовник га узе за руку и рече:

– Да, тачно је, ти заиста умиреш. Али ако би се нашао потребан лек, ти не би умро.

– Какав је то лек који треба пронаћи?

Духовник као пречу његово питање, те сам упита:

– Имаш ли деце?

– Само једног малишу.

– Не брини, твој лек је пронађен. Обећавам ти да нећеш умрети.

Он затражи чашу воде и мало брашна, помеша их, те претварајући се да још један састојак недостаје, рече:

– Лек је скоро готов, још само да дође твој син и да му боцнемо иглом мали прст како бисмо у лек додали три капи његове крви, па ћу ти дати да попијеш и одмах ћеш оздравити.

У то време богаташев син се играо у дворишту. Хитро му приђоше и рекоше:

– Хајде, сине, пођи лекару који ће да излечи твог тату!

Малишан је хтео да настави са игром, па су га силом одвели код оца.

Угледавши га, лекар рече:

– Чедо моје, дај ми твој мали прст да га боцнем како би искапало три капи крви неопходне да се зготови лек, који ћу дати твом оцу да попије, па да оздрави.

– Нисам с ума сишао да повредим свој прст!

Лекар подвикну:

– Синко, од тебе зависи хоће ли твој отац живети или умрети. Зар не видиш колико је накупио богатства које ће ти оставити?

– Живео он или не, ја своју руку не дам! – рече момчић и оде.

Тада лекар рече домаћину:

– Као духовник ове области, учинио сам ово да бих ти показао како се не треба поуздати у то да ће дете бринути о твојој души.

Тада болесник устаде и рече:

– Ја изгубих душу ради свог сина, да бих му оставио велико наследство. А он није могао ради мог спасења да жртвује три капи своје крви. У праву си, оче.

Истог трена он поцепа свој тестамент, разда све своје имање сиротињи, а сину не остави ништа, остављајући га у немаштини. И нађе Рај и радује се вечно.

Тако и ви, који имате децу, не полажите наду на њих, говорећи како су добри и да ће се побринути за ваше душе. Шта човек сам уради за свога живота, то ће и наћи у другом животу.

Причу Равноапостолног Козме Етолског са руског је, за блог и причољупце, у слободном преводу превела причалица.