Република Српска слави 27. рођендан

Република Српска је основана 9. јануара 1992. године под називом Српска Република Босна и Херцеговина као реакција српског народа на одлуке муслиманских и хрватских политичара за расписивањем и одржавањем референдума о независности бивше СР БиХ, а који је српски народ бојкотовао. Референдум према тадашњим законским одредбама није успео, али је „независност“ бивше БиХ проглашена.

Српска Република Босна и Херцеговина је проглашена за федералну јединицу Југославије.

Током политичке кризе након отцепљења Хрватске и Словеније од Југославије, 25. јуна 1991. године, Срби су створили посебну скупштину 24. октобра под називом Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини. Дана 21. новембра 1991. године скупштина је објавила да све општине, месне заједнице и насељена места где је више од 50% становника гласало да бивша СР Босна и Херцеговина остане у Југославији, постају делом „српских аутономних територија“.

Дана 9. јануара 1992. године, ова скупштина је прогласила Републику Српску Босну и Херцеговину, док је 28. фебруара донесен Устав Републике Српске Босне и Херцеговине, у којем је писало да територија ове Републике обухвата српске аутономне области, општине и друге српске етничке ентитете у бившој СР Босни и Херцеговини. Република Српска Босна и Херцеговина је проглашена делом Југословенске федералне државе.

Дана 5. априла 1992. године, крња Влада бивше СР Босне и Херцеговине је прогласила независност, а након три дана промену имена у Република Босна и Херцеговина. Европска заједница је признала независност бивше СР Босне и Херцеговине 6. априла 1992. године. Дана 7. априла, Српска Република Босна и Херцеговина проглашава независност од Босне и Херцеговине и останак у Југославији. Ипак, када су Србија и Црна Гора као једине de facto преостале југословенске републике, 27. априла 1992. године прогласиле Савезну Републику Југославију, Република Српска и Република Српска Крајина су саме по себи издвојене из граница Федерације, иако све до 1995. године то нису признале.

Дана 12. маја 1992. године, током седнице скупштине Срба, председник Републике Српске Радован Караџић је објавио шест „стратегијских циљева“ српског народа у бившој Босни и Херцеговини.

Током исте седнице, скупштина Срба је успоставила Војску Републике Српске (ВРС) и изабрала Ратка Младића да буде командандт друге војне области Југословенске Народне Армије. Пред крај маја 1992. године и повлачења југословенских снага са простора бивше СР Босне и Херцеговине, други војна област је постала Главни штаб Војске Републике Српске. 12. августа 1992. године назив Српска Република Босна и Херцеговина је промењен у Република Српска.

Рат у бившој Босни и Херцеговини је трајао од 1992. до 1995. године. Дана 30. августа 1995. године НАТО пакт покреће бомбардовање Републике Српске („Операција Намерна сила“). Рат је окончан потписивањем Дејтонског мировног споразума, 21. новембра 1995. године. Република Српска је међународно призната као један од два ентитета који чине Босну и Херцеговину (други ентитет је Муслиманско-хрватска Федерација, сада Федерација БиХ). Република Српска обухвата 49% територије Босне и Херцеговине, а Федерација Босне и Херцеговине 51%.

Арбитражном одлуком о статусу Брчког, те успостављањем Дистрикта Брчко БиХ 2000. године, посед територије оба ентитета је смањен за отприлике 0,5 — 1,0%. Брчко дистрикт је по Арбитражној одлуци стављен под међународну управу супервизора који de facto има законодавну, извршну и судску власт у дистрикту. Он издаје налоге којима доноси законе и уредбе, и именује и разрешава службенике и функционере Брчко дистрикта.

Током година након Дејтонског споразума, неке ингеренције Републике Српске које су Дејтонским мировним уговором и његовим анексима биле дефинисане као надлежности ентитета пренесене су на ниво БиХ (царинска и гранична служба, војска, правосуђе – оснивањем Суда БиХ и Високог судског и тужилачког савјета БиХ итд). Високи представник за Босну и Херцеговину је наметнуо велики број амандмана на Устав Републике Српске.

Границе Републике Српске су одређене међународно признатом границом према Србији, Црној Гори и Републици Хрватској и међународно признатом међуентитетском границом према Муслиманско-хрватској Федерацији (сада Федерацији Босне и Херцеговине).

Република Српска наставља свој пут као веома важан геополитички фактор на Балкану упркос разним међународним притисцима са Запада и покушајима ка унитаризацији БиХ и њеним потпуним институционално-политичким слабљењем.

Извор:
ВОСТОК