Опело и сахрана новопрестављене монахиње Агрипине

категорија ЕРП у егзилу / дана 04/01/2019 у 15:02 часова /
Дана 1. јануара, 2019. године, на гробљу манастира Светог Николаја Мирликијског у Лозници код Чачка, сахрањени су земни остаци новопрестављене слушкиње Божије монахиње Агрипине, сестре поменутог манастира (уснула је у Господу 31. децембра).

Заупокојену Литургију и опело монахињи Агрипини служио је Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај уз саслужење Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума и више свештенослужитеља Eпархије у егзилу. У опелу су молитвено учешће узели многобројни монаси и монахиње Eпархије, родитељи и сродници, бројни верници и познаници покојнице.

Након одслуженог опела Преосвештени Владика Николај изговорио је погребно слово.

Монахиња Агрипина је рођена 18. маја 1972. у Краљеву, од родитеља Радивоја и Мирославке. На крштењу је добила име Звездана. Увек је говорила да је благодарна Богу што ју је одмах упутио на Црну Реку и оца Николаја, који ју је духовно руководио све до доласка у манастир Кончул, 2009. године, у коме је провела као гост око годину дана. Из Кончула је због настале ситуације и смутње због екуменизма и прогона отишла кући. Када су сестре прогнане она је са својом мајком прихватила пар сестара. Придружила се поново сестринству у Лежимиру, где је и званично постала искушеница, а на Божић 2010. године обучена у ризу Пресвете Богородице. Замонашена је 2013. године уочи Успења Пресвете Богородице у манастиру Светог Николе у Лозници.

Трудила се на послушањима по својим моћима, волела је мир и тишину. Углавном је обављала послушања гостопримца и црквењака. Волела је да плете бројанице и друге да учи да плету бројанице и читају црквенословенски.

Последње послушање јој је било у епархијском магацину где ју је затекла тешка болест рака.

Од 2015. године се борила са овом тешком болешћу. Трпељиво је носила крст болести и подвизавала се у посту и молитви.

Трудила се да живи монашки, да благодари Господу на свему. Ревносно се поучавала поукама светих отаца и саветима свог духовника владике Артемија и владике Николаја.

Последња три месеца болест је нагло напредовала. Три дана пре упокојења позвала је владику Николаја да јој чита молитве за исход душе. У својој болести сестра Агрипина није роптала већ је вапила Господу: „Господи, помилуј!“, „Господе, прими душу моју!“, „Господе, у Твоје руке предајем дух мој!“

У задњим тренуцима свог живота имала је поред себе владику Николаја, игуманију Сару и сестре. Мати Сара је читала Акатисте Пресветој Богородици, и завршивши последње речи акатиста благовештењског, сестра Агрипина је у миру испустила душу.

Отишла је из ове долине плача, што се земља зове, са чистом Вером Православном у срцу и са надом да ће је Господ населити у рајским насељима где више нема болести, туге и уздисаја.

Нека би Господ примио њену веру као чисту жртву и оправдао њену наду. Амин. Боже дај.

Вечнаја памјат!

Инфо служба (монахиња Миропија)