ПОНИЖЕЊЕ У ТРИ БОЈЕ

Ко је и зашто законом забранио грађанима употребу државне заставе Србије са грбом

У сред националне, државне и уставне драме коју Србија преживљава, ових дана је случајно откривено „слово закона“ у коме се крије сва дрскост властодржаца. Јавност овдашња, згажена менталним насиљем који над њим спроводи актуелни председник државе, није стигла да сазна ни то, да државну заставу са грбом не сме да употребљава „обичан грађанин“ и да је за кршење тог закона запрећена висока казна.

Никола Влаховић

Пред крај 2018. године, 20. децембра, на једном неугледном месту објављена је кратка вест да ће доћи до кажњавања свакога онога ко буде употребио државну заставу Србије са грбом на њој, осим државних институција које на њено истицање имају „монопол“, наводно по Закону о државним знамењима. Запрећена је и казна у висини од 400 хиљада динара! И све то у држави на чијој територији се вијоре разне стране заставе, попут албанске државне заставе коју у сред Србије истичу на Дан заставе Републике Албаније, сваког 28. новембра, уз обавезно обезбеђење српских државних органа!

У Србији, сваког 28. новембра, Албанци обележавају празник независности Албаније, који у општинама Прешево и Бујановац зову Дан заставе. Стотине припадника албанске омладине протекле, 2018. године, појавило се на тргу Илирија, где су носећи албанску државну заставу прославили тај празник. То је њима и „државна“ и „народна“ застава. Тамо је већ годинама истичу, против свих закона Републике Србије, у већ поменутим општинама, без икаквих санкција! У општинама Рашког округа, истичу заставу Босне и Херцеговине и Турске, па чак и заставу некакве непостојеће санџачке државе, креиране ко зна где, али је у свакодневној употреби, кад год има шта да се слави.

Коме је, дакле, у таквим околностима, пало на памет да законски спречи Србе и остале грађане Србије да истакну српску државну заставу у својој земљи, на дан кад се веселе, праве свадбе или крштења и друге прославе, или кад излазе на стадионе и навијају за своју државну репрезентацију? И како се десило да у Закону о државним знамењима стане и оваква реченица: „Државну заставу са грбом могу да употребљавају само државне институције, не и грађани“? Како тај закон мисли да наплати казну од 400 хиљада динара читавој интернет заједници, која већ годинама употребљава заставу Србије са грбом на њој, као легитимни симбол којим се ова земља препознаје у свету?

По свему судећи, и овде се неко поиграо са уставним устројством Србије, које подразумева да је овде реч о парламентарној демократији а не о монархији. Јер, да је друкчије, зашто би онда „разлику између државне и народне заставе“ објашњавао наводни стручњак за грбове (хералдичар) и оцвали ројалиста Драгомир Ацовић, који у вези с тим каже: „…Народна застава је тробојка без грба, а државна је кад на тробојци постоји и мали грб, то је основна разлика. Закон је предвидео да државну заставу користе све државне институције, али не и грађани. Кад се истакне државна застава, треба да буде извесно да се ради о некоме ко је по уставу и закону овлашћен да говори и представља државу, што обичан грађанин није. Државна застава је знак поноса и њеним специфичним и ексклузивним симболом желе да се послуже многи, али то не значи да од државне заставе треба направити навијачку или свадбену…“

Чудно да ову логику не прати ниједна од модерних европских држава, па чак ниједна од преживелих европских краљевина (Данска, Шведска, Норвешка, Уједињено Краљевство, Холандија, Белгија, Шпанија…). Заставе тих држава су јединствене и за народ и за круну. Изгледа да Србија има спремну законску „опцију“, за случај да нас неко од потомака Карађорђевића и званично поново зајаше. Јер овде није реч о питању изгледа заставе него о дрском монополу који је обезбеђен садашњој и свакој будућој власти. Реч о покушају законског удаљавања Срба и свих грађана Србије, од онога што му припада, од знамења под којима се током историје борио за опстанак своје државе. И за кршење тог закона запрећена је казна од 400 хиљада динара!

На жалост, ето још једног доказа да су црни дани пред Србијом и да се њеним комадањем, понижавањем и бацањем у блато, баве и властодршци и „претенденти на престо“ и корумпирана академска елита. Поред таквих „националних радника“, Србији не требају непријатељи.

Извор:
ПРАВДАИПРАВО