Пријети ли и гробу Попа Мила (ко)ректоризација?

Након скандала када је ректор Универзитета Црне Горе Данило Николић „преправио“ надгробну плочу свог прадједа превевши га из Србина у Црногорца, уклонивши епитаф који је сам Станиша Николић одредио да му стоји на гробу, остаје отворено питање да ли иста опасност пријети и гробу чувеног попа Мила Јововића.

Ради се о специфичној техници, популарној међу потомцима-конвертитима којим се споменици са одређеним идентитетским садржајима прилагођавају новим партијско-идеолошким стандардима.

О четовању попа Мила зна већина грађана, макар из епске поезије. Био је цијењен као рјечит човјек и изузетан гуслар, а његово јунаштво опјевали су његови савременици у народним пјесмама.

Учествовао је у свим већим борбама у Херцеговачком устанку, 1875. године: на касаби Невесињској, на Пољицу, Плани и Глувој смокви. Учествовао је у борбама на Вучјем долу, Дуги, Острогу и другим ратним поприштима, за вријеме црногорско-османског рата (1876-1878).

На гробу попа Мила стоји кратки епитаф посвећен овом чиувеном српском јунаку:

„Чије име не умире док на гусле траје длака, и у српство докле буде добрих људи и јунака“.

Но, Црна Гора, последњих година, не личи на постојбину својих предака. Као што је недавно рекао за ИН4С српски писац Матија Бећковић „Црногорци су прва нација без ђеда“.

Пријети ли стога и гробу попа Мила „ректоризација“? Хоће ли држави засметати помен српства на епитафу, у чије је име Мило четовао?

Извор:
ИН4С