Алкохол, демон из чаше

УВОД
Под алкохолизмом се подразумевају сва стања дуготрајне и прекомерене употребе алкохолних пића, која појединца чине зависним од алкохола, односно ремете његово социјално понашање и разарају породицу и угрожавају телесно и психичко здравље и економско благостање. Те је стога проблем алкохолизма у друштву вишедимензионалан и као такав улази у подручје истраживања многих наука, у првом реду социјалне патологије, епидемиологије, социологије, психијатрије, права итд.

Аутори који се баве алкохолизмом указују да је алкохолизам једна од најтежих болести зависности која се не може посматрати само кроз идивидуални ниво, већ се у обзир мора узети шири друштвени контекст. Бројна истраживања показују да алкохолизам поприма епидемијске размере и да је трећи по стопи смртности, чак испред кардиоваскуларних и малигних обољења. Подаци до којих долазимо најбоље илуструју штетност алкохола, не само по човека као појединца и његову околину већ негативно делују и на његов друштвено економски положај. Сходно томе, према подацима Светске здравствене организације у 2005. години, близу 2 милијарде људи, конзумира алкохол а 76, 3 милиона је са дијакностификованим поремећајем и проблемима са алкохолизмом. Исти подаци показују да стопа смртности проузрокована злоупотребом алкохола износи 3, 2 % или око 1, 8 милиона људи.

Управо су ови подаци Светске здравствене организације натерали Владе многих држава да почну са истраживањем узрока алкохолизма али и штетним последицама које он може да изазове нарушавајући не само здравствено стање човека већ и његов положај који је заузео у друштву, а сасвим сигурно и његов економски статус. Због такве слике настојаћу да прикажем алкохолизам као болест епидемијских размера осврћући се првенствено на каузалну везу између алкохолизма и друштвено – економског проблема, које ова болест зависности изазива. У ту сврху почећу приказом историјске генезе развоја алкохолизма кроз различите периоде, оквире решавања овог проблема кроз правне акте, дефиницијама алкохолизма из перпспективе различитих наука, а онда и разматрањем друштвено економских проблема које ова болест изазива.

ИСТОРИЈАТ

Алкохол је људски пратилац од давнина. Постоје антрополошки и археолошки подаци да је алкохол био присутан у свим културама и епохама цивилизације. Први описи алкохола датирају још из античких времена, алкохолна пића коришћена су у разним приликама: као храна, као лек, као део религиозних светковина, као средство за разбибригу. У том контексту људи су били свесни последица које носи испијање алкохола, у прилог таквом ставу иде и Хипократова тврдња да је ”пијанство смишљено, самовољно лудило’’. У јеку развоја Римска држава на челу са императорима забрањивала је употребу алкохолних пића младим особама, поготову оним млађим од 30 година због потомства. Спартанци су ту били много суровији. Наиме, према наредби краља, пијанцима су одсецане ноге. Када је у питању Србија и њен однос према појави алкохолизма, могу се разликовати две фазе. Прва, која датира у времену пре доласка Турака а за коју је карактеристична проширена употреба вина и пива. И друга фаза која настаје доласком Турака на ове просторе а карактерише је масовна производња и употреба ракије. Да је то тако најбоље се може видети када се етимолошки прикажу кључне речи а то су казан и ракија којих у опште није било у старом српском језику. Да је алкохолизам порпимио већ тада епидемијске размере показују статистички подаци: ”тако се у периоду од 1891 до 1895. године трошило 39 литара алкохолног пића по глави становника, док је та потрошња у Аустроугарској износила 13 литара, Холандији 10 литара, Белгији око 9 литара”.

Да се још пре тога на алкохол није гледало благонаклоно илуструје и члан 166. Душановог законика у коме се децидирано каже: ”Пијаница откуда иде и озледи кога, или посече или окрвави, а не убије, таквоме пијаници да се око ископа и рука отсече; ако ли у пијанству што подере, или капу скине, или другу срамоту учини, а не окрвави, да га бију са сто штапова и да се баци у тамноцу, потом да се изведе из тамнице и да се бије и пусти” . Овим се показује значај нивоа свести о опасности алкохолизма у тадашњој држави Србији, можда много више него у другим развијенијим земљама које долазе из корпуса Западне хемисфере.

Када су у питању Азија и Африка, тамошњи ставови су прожети исламском религијом која стркитно забрањује употребу алкохола. То се најбоље може видети у делу Али ел – Хадирија ”Пороци – Алкохол болест, а не лијек” у коме износи ставове који стриктно воде забрани алкохола, тврдећи да су ”вино и коцка (…) одвратне ствари, шејтаново дјело, зато се тога клоните да бисте постигли оно што желите.. .Све што опија забрањено је (харам), а оно што опија у мјери од једног ферка., забрањено је и у мјери од једне шаке…” . Будизам, као још једна религија настала у Азији, такође забрањује употребу алкохола у земљама у којима се простире. Отуда не чуди чињеница што не постоје емпиријски подаци који би нам показали степен и заступљеност алкохолних пића а самим тим и степен алкохолизма.

АЛКОХОЛИЗАМ

Да би се схватила права сложеност злоупотребе алкохолних пића и појава алкохолизма као једне од опаснијих патолошких појава ваља навести неколико одређења овог феномена, будући да је проблем сложен и не може се посматрати само са једног аспекта.

Етимолошки, сама реч алкохол изведена је из арапске речи «ал-кохл» значи врло фин. Свакако, то не значи да је употреба алкохола започета у арапском свет, напротив производња је зачета много раније, у Грчкој, Спарти, Кини итд. Да ствар буде сложенија алкохол се користио не само као опијат већ у магијско – религијске и медицинске сврхе. Све то усложњава покушаје дефинисања алкохолизма јер указује да није свако пијење алкохолних пића алкохолизам, те да алкохолизам има неколико фаза. Зато ваља дати дефиниције које на алкохол гледају са различитих аспеката. У том контексту медицинска наука, нарочито њена грана психијатрија, алкохолизам дефинишу као ”хроничну и прогредијентну болест која пролази кроз две фазе: претоксиманску и токсиманску” . Ова дефиница указује на повишење толеранције на алкохол и изазивање психичке зависности али и на здравствене последице (алкохолна епилепсија, алкохолна патолошка љубомора итд). Данас савремена психијатрија на алкохолизам, односно на појаву зависности од алкохолних пића, гледа као на коморбидитет, а не више на алкохолизам као болест пер се.

У социологији алкохолизам се дефинише у оквиру социјално патолошких болести и девијација. Алкохолизам се види као појава која нарушава друштвено биће човека, као ”болест која се јавља код лица која прекомерно узимају алкохолна пића” а чија је употреба праћена здравственим, психичким али пре свега социјалним последицама опијања. Социологија наводи и узроке алкохолизма, као и типове истичући у први план друштвене чиниоце као и утицај друштвене структуре на настанак алкохлизма.

Наиме, социолози тврде да се узрок алкохолизма крије у:

1) у домену личног,
2) породичног;
3) унутар заједнице и шире социјалне средине; а у случају младих и у
4) школском окружењу;
5) те квалитету односа између младих.

Аутори попут Массигнана, као главне социјално-културне узроке алкохолизма наводе:

1. прерано заснивање породице
2. непознавање учинка алкохола
3. снага традиције
б) обичаји
е) услови посла
д) услови становања
е) ритуал аперитива
ф) подношење алкохола као знак мушкости
г) толерантност околине
х) јавне рекламе
и) мањак других интереса
ј) тип особе превладавајући у популацији, и
к) слаба контрола

Да је утицај друшва и културе значајан показује Питтман који је у једном истраживању извршио поделу култура користећи као критеријум те поделе управо однос према пићу. Тако је Питтман дошао до подела културе у четири групе:

1. апстиненцијске културе: културни став је негативан и забрањује било који тип конзумирања алкохолних пића;
2) амбивалентне културе: културни став је позитиван у неким а негативан у другим слојевима друштва;
3) допустљиве културе: дозвољено је пити алкохолна пића, али показује се негативан став према пијанству и другим патолошким променама везаним уз пиће;
4) превише попустљиве културе: културни став је допуштање – и пића и његових патолошких последица”.

Ипак, на крају наводим у свету широко прихваћену дефиницију Светске здравствене организације која у први план истиче дуготрајно, прекомерено пијење које прате проблеми, психофизичка зависност али и социјалне последице (у породици, у професији и у ширем друштвеном окружењу). Дефиниција Светске здравствене организације гласи: ”Алкохоличари су оне особе које екцесивно пију алкохолна пића, постајући постепено зависне од алкохола, при чему испољавају било отворене социјалне поремећаје, било манигестације које оштећују њихово телесно и душевно здравље, њихове односе са другим особама и њихово добро социјално и економско понашање, било да само испољавају предзнаке који наговештавају поремећаје таквог карактера. Због тога они заслужују лечење.”

АЛКОХОЛИЗАМ КАО БОЛЕСТ ЕПИДЕМИЈСКИХ РАЗМЕРА И ДРУШТВЕНО ЕКОНОМСКИ ПРОБЛЕМ

У ери глобализације увиђа се да је алкохолизам, болест која разара не само појединца већ, шире гледано и друштво. Најбољи доказ за то јесу статистички подаци који недвосмислено показују да је алкохолизам један од главних фактора повећања стопе смртности у свету.

Потрошња алкохола варира, она се креће од веома ниске (Данска, Финска, Француска) преко ниске (Румунија, Србија, Словачка итд) па до изразито високе потрошње алкохола (Белорусија, Русија, Украјина). Сада ћемо видети да ли постоји веза алкохолизма са расом, националним пореклом, економским положајем, са посебним освртом на младе.

Дакле, подаци које користимо изнети су у књизи ”Човек и алкохол у друштву” С.Д. Лабаш. Статистички подаци показују да данас у свету имамо у просеку од 9% до 15% мушкараца који су зависни од алкохола док је стопа жена зависница нешто мања и износи око 6 5.% Овакву слику имамо у Сад и Великој Британији (14, 1 % мушкараца и 5,3% жена). Према подацима које добијамо о истраживању алкохола у Америци, алкохолизам је прилично распрострањен јер 44% популације старије од 18 г пије, а преко 700. 000 је лечних од алкохолизма или су у процесу лечење. Такво стање ствари доприноси великом броју саобраћанијх несрећа али урушавању економског статуса грађана било у погледу осиромашења због губитка посла, било у виду економског проблема јер држава мора да улаже новац у формирање центра за лечење. Колико су ови центри важни показује чињеница да је број алкохоличара различит у Калифорнији, и да међу алкохличарима предњаче Мексиканци. Накнадним проучавањем дошло се до закључка да су њима недоступни центри за лечење.

Насупрот земљама западне хемисфере, употреба алкохола у најмногољуднијој земљи света Кини варира, и углавном је на ниском ступњу а ”истраживање рађено 1998 године, указује да се у Кини пије 22 л алкохолних пића по становнику, у односу на 100 л у Немачкој, затим 73л у САД, 60л у Канади и 53л у Јапану” . Према овом истраживању, очигледна је мања употребна алкохолних пића, што показује да је контрола државе над производњом и уотребом алкохолних пића далеко боља и ефикаснија него у другим државама света. Ово говоримо на основу сазнања о односу Кинеске државе према другим болестима зависности (пре свега о наркоманији где је реакција државе прилично оштра, неретко се дешава да трговци наркотицима бивају осуђени на смртну казну).

Када је у питању једна од најмоћнијих земаља света Русија слика је прилично тамна. Заправо, од 1989г и пада комунизма па до 2008 г дошло је до огромног повећања потрошње алкохола по глави становника, оно се креће у распону од 1, 4 л (1989) па све до 15 л (2008) чистог алкохола. Ово није чудно ако се има у виду да је Русија држава која је у последњих 30 година доживела највише промена како на унутрашњем тако на глобалном плану, промењен је систем вредности, дошло је до промене политичког система, земља се нашла у кризи, све је то утицало да грађани потраже ”спас” у алкохолу. Након изласка из кризе, обзиром да је Русија прешла са комунистичког на капиталистички систем, а руководећи се профитом производља алкохолних пића показала се као профитабилна па је држава тј. влада подстицала и охрабривала производљу алкохолних пића. Последице по становништво су несагледиве: насиље у породици, сиромаштво, суицид само су неке од рефлексија оваквог свеопштег стања ствари.

Када су у питању земље бивше СФРЈ нема егзактних, епидемиолошких, података који би нам показали стање нације. Претпоставља се да у Србији егзистира између 10 и 15 % популације који се могу дефинисати као зависници од алкохола, а стопа смртности није утврђена али се претпоставља да је 2003 г од последица прекомерене употребе алкохола у 2003 год у Србији преминуло 532 људи ( 410 мушкараца и 122 жене).

У Хрватској постоје спорадична истраживања алкохола попут истраживања које је спровео М. Штефанић, а чији подаци се не разликују битно од Србије. Наиме, у Хрватској је 15 % одраслих мушкараца у доби преко 35 год регистровано као особе које имају проблема са алкохолом. Сем тога у Хрватској су дати подаци из којих слојева долазе алкохоличари. На пример у граду ”Ријеци има 12 до 14 тисућа алкохоличара, а у радничкој популацији овог града 11 до 15 посто њих су алкохоличари.”

Овако фрапантни подаци о злоупотреби алкохола и регистрација великог броја зависника од алкохола укључили су аларм у многим земљама света да се озбиљније приступи овом проблему, у првом реду да се утврди економска штета коју алкохол доноси а затим и да се у складу са политичким стратегијама, понуди решење које ће покушати да делимично реши овај проблем. Ово је битно јер истраживања показују да поред појединаца и шире друштво трпи велике губитке.

Због тога у САД бива инаугурисано неколико модела према злуопотреби алкохола. Проблем алкохолизма, према овим моделима је следећи:

1. Јавно здравствени (приступа проблему са аспекта многих наука настојећи да открије узроке и да понуди решења овог проблема);
2. Медицински модел (приступа алкохолу као болести која захтева медицинско лечење);
3. Морално криминални (приступа решавању проблема алкохола кроз примену закона, ту су присутне разне санкције за оне који изврше злодела употребом алкохола);
4. Модел да ово и није проблем (овај модела заступају аутори који припадају тзв грани анти-псигхијатрије, а који сматрају да је употреба алкохола ствар личног избора).

Економске последице злоупотребе алкохола као епидемијске болести су разорне. Према проценама еминентних аутора (Леви ет ал. 1999) годишње се плаћа ”148 милијарди долара за економске и друштвене губитке настале злоупотребом и употребом алкохола, и 19 милијарди за трошкове здравствених услуга” Према истом аутору само злоупотреба алкохола малолетника кошта државу 58 милијарди долара. Какви и колики су губици може се видети у следећој табели.

Таква ситуација изазвана прекомереном злоупотребом алкохола позвала је друштво и друштвене институције да реагују како би сузбиле епидемију. Након објаве ових података крећу прва истраживања о економским губицима због алкохола на глобалном нивоу, тако Бамберг истиче да су само у 2002 години трошкови износили од 210 до 665 милијарди долара. Наравно, овај податак теба узети са резервом, јер нису обухваће све земље већ само оне које спадају у круг средње развијениј и развијених држава.

Без обзира на то све студије показују да су економски губици које трпи друштво изузетно велики, па су као последица тога настала два приступа у процени трошкова. Први, који обухвата процену инциденце тј. трошкове настале због појаве нових алкохоличара, трошкове који настају због потребе лечења као и трошкове које ће друштво имати у будућности због броја оних који пију. И, други приступ који обухвата процену преваленце тј. трошкове потрошених средстава као и трошкове који потпадају под једну календарску годину.

Губици који су изазвани употребом алкохола натерали су ауторе да прецизније искажу постојеће стање. На том трагу истичу се три врсте трошкова, директне, индиректне и нематеријалне. Директни трошкови обухватају ”трошкове за здравствену заштиту, за истраживање и превенцију, судске због криминогеног понашања, оштећење имовине, социјалну помоћ и социјални рад, као и трошкове за куповину алкохолних пића и друге. Индиректни трошкови обухватају ”трошкове превремене смртности, смањену продуктивност и апстенизам, губитак запослења, преверемени одлазак у пензију, трошкове повезане са криминалом.”

Подаци до којих се стигло алармирали су државе, пре свега политичке елите које су кренуле са израдом националних стратегија у борби против алкохолизма јер су закључили да је алкохолизам попримио епидемијске размере, обзиром не само на здравствене проблеме које изазива већ и на економске трошкове. У том контексту у Калифорнији и Орегону су рађене студије које су довеле до закључака како су ”ниско школско постигнуће, већи степен образовања код родитеља, адолесценција и дружење са вршњацима повезани са већом вероватноћом започињања пушења” Ови подаци могу се применити и на употребу алкохола. Штавише социо – економски статус доводи се у везу са почетком и/или престанком испијања алкохолних пића. Због тога је енглеска влада припремила извештај који даје смернице како ће се трошити средства Националног здравственог фонда у борби за смањење штетног утицаја алкохолаа. Трошкови би обухватили читав дијапазон услуга, од посете блесницима до специјализованим третманима у болницама. Претпоставља се да су трошкови лечења зависника од алкохола у Енглеској, 2007 и 2008 г износили око 600.000 фунти или 197 фунти по сваком болесном. Да се у Енглеској држава озбиљније него било где другде посветила проблему алкохолизма, а пре свега његовим негативним последица,а по еконоију и друштво, најбоље показује израда Националне стратегије за борбу против алкохолизма, финансирана од фондова владе, а значајан допринос је обезбедило Министарство правде (385 милиона фунти, за особе које имају проблема са болестима зависности од дроге и алкохола).

Посебан третман задобила су истраживања која се односе на истраживање употребе алкохола у популацији адолесцената и младих одраслих студената. Оваква врста истраживања је неопходна јер омогућава превенцију и заштиту младих. Овај проблем се прво препознаје у САД-а где је утврђено да до осмог разреда почиње да пије до 40 % деце. Тај аларманти податак подстакао је истраживаче да истраже везу између пијења и повреда, поремећаја понашања, академских, економских и социјалних последица. Они су показали да деца у САД-у са употребом алкохола почињу са 14 година а да је само пијење повезано са полом, узрастом, образовањем. Тако су аутори попут Хјуменског дошли до закључка да деца која долазе из породица са нижим социо – економским статусом више пију од оних са вишим. Постојање такве корелације наводи да је друштвени положај, улога и статус у друштво битан фактор учесталости узимања алкохола. Али времена се мењају а токови глобализације доприносе да сада и деца чији родитељи припадају вишем и вишем срењем слоју и која имају бољи економски статус испијају велике количине алкохола, а ”виши приходи родитеља су повезани са чешћим напијањем и ”лумповањем” у кафанама” . У том контексту ваља напоменути и истраживање Харвардске школе јавног здравља и употребе алкохола на колеџима која ”указује да 2 од 5 студената са четворогодишњих студија имају тешка опијања, и то 5 пута у 15 дана мушкарци, и 4 пута девојке”. Због тога су предузете превентивне мере, које су дале резултата а које карактерише низ ”оштрих” мера. Политичка стратегија обухватила је низ од осам мера:

1. продају алкохола на одређеним местима која се контролишу;
2. Захтев за најаву јавних догађаја на којима се служи алкохол;
3. Ограничавање поседовања алкохола;
4. Спровођење едукативних програма о алкохолу;
5. Успостављање процедура за примену закона у свим федералним државама, локалним заједницама и факултетима;
6. Захтев да колеџи имају контакт са градовима из окружења, да би се лакше спроводио закон;
7. Нове санкције, које укључују и избацивање са колеџа, уколико се мере не поштују;
8. Обавештење родитеља о свим приступима повезаним са пијењем.

Резултати који су после одређеног времена постигнути на терену показали су да предузете мере прилично ефикасно делују и да је та строгоћа једна од смерница у којој треба да се крећу колеџи како би смањили стопу алкохолизма међу адолесцентима. Са мерама се треба почети безусловно и одмах, док студенти похађају још прву годину.

Са друге стране, истраживања која испитују хипотезу да студенти који су запошљени више пију због стреса којем су изложени на послу показују да је ова хипотеза основана и да више радних сати доприноси употреби веће количине алкохола, док више школских обавеза доприносе смањењу уоптребе алкохолних пића. Ово је разумљиво ако се узме у обзир да рад и долазак на предавање за иста изискују двоструки стрес код младих људи. Индикативно је да су ова истраживања показала да висина зараде не утиче битно на повећање потрошње алкохола код адолесцената. Као одговор на ову врсту изазова предлаже да радне организације ”поведу рачуна о пијењу својих радника, посебно студената, и да се баве едукацијом да би се сачувало здравље и смањили трошкови због неефикасности условљене конзумацијом алкохола”. Занимљиво је да су аутори Сусман и Ејмес предложили низ мера које треба узети приликом подстицања превенције посебно при доношењу закона о порезима, где се морају узети специфичности употребе алкохола код адолесцената.

Поред ових мера ваља напоменути, у модерним друштвима посебно, утица масовних медија на употребу алкохола. Медији су ти који свакодневно делују на грађане и који на известан начин формирају позитивне ставове према конзумирању алкохолних пића, посебно у културама које благонаклоно гледају на то, а таква клима управо влада у Србији. Рекламирањем алкохолних пића повећава се фактор ризика за пијење код младих особа, а статистика такве бојазни потврђује. Због свега тога треба радити на сузбијању реклама које позитивно промовишу алкохол, Француска је пример где се строжије односи према рекламама које промовишу алкохол, посебно у спортским емисијама.

Продукти масовне културе, на првом месту серије, музика такође утичу на повећање броја оних који подлежу конзумирању алкохолних пића. У БиХ су рађена истраживања (Бећировић, Арнауталић) која потврђују позитивну корелацију између афирмативог и некритичког става према конзумирању алкохола и филмских серија (као пример се наводи популарна серија Луд, збуњен, нормалан). Текстови тзв. турбофолк музике, такође, промовишу употребу алкохолних пића, као илустрацију наводе текст песме ”вотка и џин то је сада ин, добра лова, скупа кола, рибе око стола”. Дакле, реч је о томе да се употреба алкохола и осталих супстанци приказује као једно крајње пожено и друштвено прихватљиво понашање које треба да усвоје млади.

ЗАКЉУЧАК

Алкохолизам је и даље изазов за истраживаче у оквиру бројних дисциплина, не само социологије и психијатрије, те су све значајнија изучавања алкохолизма у оквиру генетике, фармакологије, епидемиологије.

На основу до сада приказаног може се закључити да употреба и злоупотреба алкохола доприноси да се на алкохолизам гледа не само као на здравствени, психички, поремећај већ првенствено као на друштвени проблем који неповољно утиче на све аспекте човековог живота, посебно на његов социјално – економски статус. Видели смо да су економски губици велики, а да са друге стране не постоје релевантни одговори који би допринели сузбијању алкохолизма пре свега у погледу смањења економских губитака. Напротив, стиче се слика да је опијање друштвено пожељно па се алкохолни прозводи све више рекламирају и промовишу. Алкохолизам као економско друштвени проблем је одраз прилика у друштву, посебно у друштву запада одакле се проширује на остале делове континента, нарочито је веза видљива у земљама југоисточне Европе, оним земљама које се налазе у процесу транзиције.

На крају ваља поменути да је друштво позвано да стане на пут овом проблему спровођењем низа стратегија и превентивних мера које би спроводиле Националне агенције под покровитељством Влада својих држава. Искуства развијених држава у том погледу су врло значајна. Алкохол, демон из чаше

ЛИТЕРАТУРА:

• Група аутора, Психијатрија – уџбеник за студенте медицине, Мед. Факултет., Београд, 2014
• Група аутора, Социологија, завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2011
• З. Станковић, Д. Беговић, Алкохолизам, К. Центар, Београд, 2013
• М. Штефанић, Друштвена истраживања, Загреб, 1995
• Шебиб бин Али ел – Хадири, Пороци – Алкохол болест, а не лијек, Сарајево, 2001

ЕЛЕКТРОНСКИ МЕДИЈИ:
Душанов законик, стр 166 хттп://захрабреимудре.цом/пдф/душанов-законик.пдф