РЕПРЕСИЈА: По тужби заговорника обавезне вакцинације, осуђена др Јована Стојковић
Председник Покрета Живим за Србију, др Јована Стојковић, јуче је пред Основним судом у Зрењанину осуђена због кривичног дела “увреде”.
Наиме, присилна вакцинација потире основна људска права, незаконита је, противуставна и представља озбиљну претњу по здравље деце која су мета такве вакцинације.
Подсећамо да је држава одбила да пружи увид у састав инекција које корпорације путем корумпираног Здрваственог система убацују у вашу децу. Док они који на инекцијама зарађују имају то право да састав задрже као „државну тајну“ дотле се заговорницима суди и за вербални деликт уколико се само успротиве таквој кампањи.
Чак се не ради ни само о новцу већ су у више наврата моћници који спроводе капмању присилне, односно макар масовне вакцинације отворено говорили о томе да вакцинација у ствари представља спровођење у дело идеје о „смањењу броја становника на планети“. Дословце – врши се масовно убијање што земље у окупираном положају попут Србије, још и плаћају новцем грађанама из државног буџета. Много је доказа и упозорења савесних стручњака из области медицине, попут др Јоване Стојковић, који пружају материјалне доказе о негативним последицама вакцинације: дечијој парализи, цеебралним болестима, стерилитету, паду имунитета услед чега долази до аутоимуних болести и тако даље…
Важно је напоменути да обавезној вакцинацији не подлежу децу миграната из исламских земаља која преко Србије путују ка ЕУ, иако се Србија обавезала да им редовно пружа хуманитарну помоћ и обезбеди егзистенцију, укључујући давање држављанства, кућа и тако даље.
Наш нестанак неће бити ни брз ни безболан јер заборављамо да је Србија једна од ретких држава која је дигитализовала све службе надлежне за обраду личних података и да је створена централна база путем које се врло лако може користити или забранити свака активност и укинути свако грађанско право и слобода које сада сматрамо природним. А у ствари, путем наших дигитализованих здравствених картона, ми смо се нашли у позицији изложбених експоната у светској месари у којој сваког тренутка, ако им затреба, могу извадити било који витални орган нама или неком од наших најближих.
То представља отворену опцију контролисаног крвопролића и убијања сваког од нас пјединачно без права да се институционално бранимо и штитимо. Ако то већ не можемо на тај начин, наша је дужност да пронађемо онај начин који ће бити успешан. Не заборавите, др Јована Стојковић није због себе изабрала да не плати већ да одлежи у затвору, него због нас да би смо схватили у каквој смо ситуацији и да би се коначно пробудили из овог мртвог сна.
Извор:
ЦАРСА