Духовна прича – Дела Божија

У некој далекој земљи живео је цар, који се под старост забрину и запита: Ето – рече он – ја сам се у своме веку свачим задовољио,и није било ствари у домашају човечијем коју нисам видео. Једно пак не познадох у животу. Нисам видео Бога. Хоћу да га видим! Позове своје великаше, мудраце и свештенике и рече им:- ако ми не покажете Бога, све ћу вас лишити чина и љуто казнити.

И даде им рока три дана. Овлада брига у двору,оборише главе дворjани и снуждени премишљају. Трећег дана, о року, тачно у подне, зовне их цар. Умукли мудраци, свештеници и великаши а страшне речи грмљаху из царевих уста. У том часу наиђе један пастир и рече цару: Допусти мени да испуним твоју жељу! – Добро – одговори цар – само пази, глава ти игра у твом одговору!
Тада пастир изведе цара у двориште, показа сјајно сунце и рече: Гледај! Подиже цар главу, хтеде гледати, но светли зрак сунца удари му у очи, а он сави главу и заклопи очи.- Шта хоћеш? Зар да ослепим?! – Викну цар пастиру. Господару – рече тада пастир – па то је само једно од дела Господњих. Само незнатни зрак величине његове,сићушно огњиште пламтеће ватре Божје. Како ћеш ти прићи њему и видети га слабим сузним очима? Допадне се то цару и он рече пастиру: – Видим да си паметан и разуман,и ценим твоје објашњење. Одговори ми још на питање: Шта је било пре Бога?Размисли пастир па одговори: – Молим те, господару, не срди се, него број! Цар поче: – Један, два, три… – Не, не – прекиде га пастир немој тако почни бројати пре један! – Како се то може? Пре један нема ништа – Ето,видиш и сам, господару! Тако и пре Бога није било ништа.
Ово се још више свиди цару те рече пастиру: Обдарићу те богато само ми одговори и на треће питање: Шта чини Бог? Види пастир да је омекшало срце царево, и рече: Добро, ја ћу и на то одговорити. Али испуни ти најпре моју молбу. Да променимо за часак одело! И цар скиде своју одећу коју обуче пастир, а сам обуче пастиреву одећу.
Пастир се успе на престо, узе скиптар у руку и показавши на збуњеног цара доле рече: Ето, шта чини Господ! Једне диже на престо, а друге обара и скида доле! Затим обуче своју пастирску одећу.
Замисли се цар,дубоко му се у душу урезаше ове речи, и усхићен радосно повика:- ЕТО САД ВИДИМ БОГА!