Разговор анђела и Бога: Упутство за живот чисте савести и мирне душе!

Једном се анђео обратио Богу са молбом:

– Оче, имам проблема.

– Шта те брине, анђеле мој? – добронамерно се осмехну Господ.

– Видиш, Творче, постало ми је тешко да обављам анђеоске дужности, јер сам почео некако теже да разумем људе… Чини ми се да не прође пуно времена, а они почну да ме нервирају! А мени је управо наређено да изражавам анђеоско стрпљење!

– Шта ти смета код људи? – упита Бог.

– Они су увек незадовољни оним што имају, а често ни не знају што желе. Стално се на нешто жале. Ратују један с другим и уништавају природну околину. Мрзе оне који нису као они. Зависе од мишљења других људи, а често више не верују мудрацима, већ сплеткарошима и демагозима. Моле се у цркви да би одмах поново згрешили. И то ме оптерећује!

– Да, сине мој, то је озбиљна ствар – замишљено протрља седу браду Господ и додаде:

– У праву си, с тим се мора нешто урадити. И то брзо! Код тебе се појавило осуђивање, а то је знак да си престао да будеш анђео… Вероватно си се заразио од људи!

– И ја тако мислим – обореног погледа рече анђео. – Мислим да ми треба професионални раст. Чуо сам да неке анђеле шаљу на курсеве Повишене Квалификације. Могу ли да замолим да се пошаљем у школу?

– Можеш, сине мој. Ти течајеви су заиста веома ефикасни! Они који добро уче, по правилу, постижу одличне резултате.

– А који предмети се тамо уче? – упита знатижељни анђео.

– Разни. Најразличитији предмети! Ја бих рекао, широко образовање! Дословно, то је Универзитет за анђеле. Сигурно ћеш тамо наћи своје другове и истомишљенике, и неће ти бити досадно.

– Какав је облик школовања? Предавања? Семинари?

– Већином интерактивни. Све кроз лично искуство, осећања и доживљаје. Па, и теорије ће бити мало, при том с различитих тачки гледишта. То је због повећања плурализма и због слободе избора.

– Да, Творче, то је управо оно што ми треба! Ја стварно желим да присуствујем таквим курсевима. Шта ми је потребно за то?

– Шта ти треба? Само да се упознаш са условима пријема, сине… Прво, добићеш тело, оно је једном дато и заувек, нема замене. Може ти се свиђати или не, али оно је једино које ће ти бити на располагању до краја учења. Све остало ћеш добијати на привремену употребу, на један или други рок. Је ли јасно?

– Јасно. Ништа није моје, осим тела. Њега треба чувати јер је током целог времена учења само једно.

– Даље… – настави Господ: – Мораш учити и дању и ноћу, онолико дуго колико је потребно да се заврши процес. Сваки човек и сваки догађај ће бити твоји учитељи, зато да се вређаш и љутиш на њих нема смисла.

– А ако они погреше? – упита анђео.

– Не постоје грешке, само лекције. И учитељи. Ти ћеш такође бити некоме учитељ, имај то на уму.

– Ја? Учитељ??? Али ја то не умем! А ако не успем?

– Па, и то може бити… Неуспех је саставни део успеха. Сваки неуспех може бити проанализиран и претворен у нови успех!

– А може ли се напустити лекција, ако ти не иде?

– Лекција се понавља у различитим облицима док не буде усвојена у потпуности. Ако не научиш лаке лекције, оне ће постати још теже. Када научиш – положиш испит и пређеш на следећу лекцију. Опрости, али такав је програм!

– Како ћу знати да сам научио лекцију?

– Знаћеш да си научио лекцију када се твоји поступци и схватања промене. Мудрост се достиже кроз праксу.

– Да, схватио сам. Ускоро ћу имати више мудрости!

– Не буди похлепан, анђеле! Понекад је мало нечега боље од много ничега. Добићеш шта год зажелиш. Вероватно ћеш подсвесно одредити колико ћеш енергије трошити, и какве ћеш људе себи привући. Погледај на то што имаш и знај да је управо то оно што желиш. Твоје „данас“ ће бити опредељено твојим „јуче“, а твоје „сутра“ ће зависити од твог „данас“.

– Ако не грешим, ја сам изабрао то, и то ми је створило проблеме?

– Како је споља, тако је и унутра. И обрнуто. Спољашњи проблеми тачно одражавају твоје унутрашње стање. Ако промениш нешто унутра , и споља се постепено све мења. Живот ће ти рећи!

– А како? Како ћу га чути?

– Бол – то је начин који Универзум користи да би привукао твоју пажњу. Ако је телу или души болно, то је сигнал да се мора нешто мењати!

– Хоће ли ми остали анђели, који похађају курсеве, наносити бол, Оче?

– Не заборави да сте сви ви ученици, и сви имате исте услове. Други су само твој одраз у огледалу. Не можеш волети или мрзети нешто што је у другима, ако то не одражава твоје особине. Запамти: тамо су само анђели, баш као и ти, других бића једноставно нема. Тако да, свака бол ће бити само игра, процена, реакција твог ума.

– Треба ли још нешто да знам, Господе?

– Вероватно, да. Желим да покушаш да схватиш: Тамо где идеш нема бољег места него „овде“. „Тамо“ није боље него „овде“. Прошлост тамо треба одмах заборавити, будућност не можеш предвидети, за тебе ће истински бити важан само тај тренутак у којем си „сада“.

– Тешко ми је да схватим то о чему причаш. Али потрудићу се. Мислим да ће ми учитељи све објаснити, зар не?

– Не треба пребацивати одговорност на учитеља или неког другог. Учитељи ће ти дати само програм, али учиш само ти! Колико желиш да усвојиш – толико ће и остати с тобом.

– Трудићу се да научим што је више могуће!

– Да, анђеле мој! Ради најбоље што можеш, и нећеш погрешити.

– А ти, Господе, хоћеш ли као и до сада наставити да ме водиш? Или морам да учим из књига и белешки?

– Нећу те напустити ни на тренутак, сине мој! Ја ћу бити с тобом и у теби. Али, ћемо бити далеко један од другог, и мораћеш поново да научиш да ме чујеш. Могу да те утешим: сви одговори се налазе у теби. Знаш више него што је написано у књигама или белешкама. Све што треба да учиниш је следеће: Гледај у себе, слушај себе и веруј себи. Дакле, ако се ниси предомислио, изволи, сада ћу те послати тамо, на место учења!

– Добро, Оче! Спреман сам. Само да не заборавим све ове мудрости!

– Е, овде те чека изненађење, малишане – насмејао се Бог. – Видиш, суштина поновног учења анђела је у томе да они поново крећу од нуле, пролазе цео програм. Тако да ћеш заборавити све ово што сам изговорио овде. Сетићеш се тога тек кад будеш спреман… Па, идемо ли?

– Идемо!

Анђео је одлучно замахнуо крилима и угледао пред собом отворени тунел, затворио је очи, заронио, као у бездан, у тоталну неизвесност. Али, веровао је Богу и стога се није двоумио. Међутим, лет није био дуг… Разлегао се крик!

Негде на Земљи родио се још један човек.

Ирина Константинова Семинова, „Бајке Ељфике“
Извор: Духовна оаза