Мења се „крвна слика“ и етнички састав целе Европе

Pešače-ka-Hrvatskoj

СВЕ СМО БЛИЖИ РАСПАДУ ЕУ И ПОДЕЛИ ЕВРОПСКИХ ДРЖАВА У ВИШЕ БЛОКОВА

  • Нестаје сигурно бела Европа. Настаје ли нека нова афричко-азијска Европа са другим циљевима?
  • ЕУ се све више дели, пуца по шавовима и назиру се три-четири круга земаља на које ће се распасти. Интерес да ЕУ постоји имају сада само преплаћени самоизабрани лидери ЕУ
  • Западни блок, или “стару Европу”, би чиниле Немачка, Француска, Аустрија, В. Британија, Шпанија, Португалија, Италија, Шведска, Норвешка и Финска
  • Другоразредни блок или неку лабаву заједницу источоевропских држава чиниле би Летонија, Литванија, Естонија, Пољска, Мађарска, Чешка, Словачка, Словенија, Хрватска
  • У групу трећеразредних, маргиналних земаља по значају у Европи нашле би се Србија, заједно са другим балканским земљама: БиХ, Црном Гором, Македонијом и Албанијом -савезу коме би припадале и Грчка, Бугарска и Румунија
  • САД, НАТО и Сорош и друге моћне мултинационалне НВО са богатим фондовима „гурају“ и даље масовни долазак муслиманских миграната које виде као нове војнике НАТО
  • Зашто настаје нагло пражњење простора Југоисточне Европе
  • Србија је све мање добро место чак и за пристојан живот

Пише: Јово Вукелић

Увелико бирократизована Европска унија се пред нашим очима драстично урушава и поред велике жеље оних који од ње профитирају, а то је њен огромни административни апарат (десетине хиљада) са функционерима (неколико хиљада)  које нико никада није изабрао и који на функцијама остају деценијама са платама од 10 до 35 хиљада евра месечно.

Неслагања око тога како треба да функционише и делује Европска Унија у области спољне политике и посебно у области одбране и безбедности, треба ли да има своју војску, своју јединствену миграциону политику (јер је долазак милиона емиграната увелико посвађао европске земље) ,треба ли ЕУ даље да се шири и прима нове државе-чланице… само су неке од важних тема којима се земље ЕУ дуго баве и које не могу да реше.

Крупна неслагања око ових питања између 28 држава чланица довела су ЕУ до слабљења јединства унутар заједнице, а потом и до кризе у односима која траје већ скоро целу деценију. Формирало се тако „уже језгро“ састављено од Немачке и Француске које углавном намеће осталим чланицама политику ЕУ у многим областима.

ЕУ се све више дели, пуца по шавовима и назиру се три-четири круга земаља на које ће се распасти.  Интерес да ЕУ постоји имају сада само преплаћени самоизабрани лидери ЕУ, које грађани Европе непотребно скупо плаћају као и све прескупе  и неефикасне институције ЕУ од Брисела до европског парламента у Стразбуру.

Према истраживањима и анализама Института Стратфор и агенције ЦИА тај Западни блок, или “стару Европу”,  би чиниле Немачка, Француска, Аустрија, В. Британија, Шпанија, Португалија, Италија, Шведска, Норвешка и Финска. Ове земље католичке Европе биле би, по прогнозама империјалиста из САД, под контролом Америке. Америци тај сценарио распада и одговора јер лакше успоставља чвршћу контролу над мањим групама земаља.

А већина осталих земаља садашње ЕУ чиниле би, по распаду ЕУ, тај другоразредни блок или неку лабаву заједницу држава у којима би биле Летонија, Литванија, Естонија, Пољска, Мађарска, Чешка, Словачка, Словенија, Хрватска, с тим што би ове земље ЕУ (некада највећим делом чланице Варшавског пакта) постале други главни амерички војни ослонац у Европи.

Вирус „Брегзита“ се шири Европом

Велика Британија је у свој тој дугогодишњој кризи донела одлуку на референдуму 2016. да напусти ЕУ што је додатно ослабило заједницу европских држава  и довело у питање њен даљи опстанак и смисао. Одлазак „Гордог Албиона“ ових дана се и формално финализује потписаним споразумима са ЕУ, а и неке друге земље почињу да размишљају о опстанку у ЕУ, тачније о изласку из ње. Фама „Брегзита“ се као вирус грипа шири Европом.

Такви гласови јављају се све чешће и снажније и у Италији, а однедавно и у Француској. Чак и без једне од ове две државе  јасно је да би се ЕУ одмах распала и нестала. Та могућност је све реалнија.

С треће стране, све веће незадовољство својим неравноправним, положајем у ЕУ исказују и Мађарска, али и Пољска, Словачка, Чешка и друге земље из Источног дела Европе: Хрватска, Румунија, Бугарска и Грчка. Свака од ових земаља из својих разлога (углавном се мало питају и не одлучују)  ЕУ доживљава све мање као своју кућу.

Сензационално откриће у 21. веку да кључне велике компаније у Француској, Немачкој, Британији, Белгији, Холандији, Данској… у земљама „старе-западне, уже“ Европе , годинама производе неквалитетну, лошију робу за остале земље- чланице ЕУ и све друге државе утицала је на снажан пад ентузијазма и оптимизма за ЕУ и донела дубоко разочарање у фер односе не само код становништва, већ и код власти ових земаља. Јавности и власти Словачке, Чешке, Хрватске и Мађарска биле су ужаснуте сазнањем да су третиране као земље „другог реда“, којима следи шкарт роба.

Балканске земље у „савезу православних земаља“

У групу трећеразредних, маргиналних земаља по значају у Европи спадају балканске земље које неће моћи да стигну до чланства у ЕУ. Тако ће се Србија, заједно са другим балканским земљама: БиХ, Црном Гором, Македонијом и Албанијом наћи у овој групи-савезу коме би припадале и Грчка, Бугарска и Румунија, прогнозирају аналитичари Страфорда и ЦИА. Настала би нова заједница „православних“ земаља, премда није јасно како би се у ту „складну“ заједницу  уклопила Албанија и БиХ.

Уз то, ужа Западна Европа нагло стари, популација је све старија и недостаје јој и младих и с друге стране нема довољно радне снаге. У питању се потребе за милионима нових радника свих струка, од најпростијих радника за физичке послове до средњеобразованих медицинских кадорова за негу све већег броја старих и изнемоглих по старачким домовима и болницама (али и кућне неге)  па до високо-образованих профила свих струка. Само Немачкој, по сопственим анализама и проценама недостаје око милион радника у наредних неколико година, а слично је и у Француској, Данској, Холандији…

И поред  милион неконтролисано примљених углавном врло младих избеглица са Блиског и Средњег Истока и из Азије и Африке у последњих три године Немачка и даље вапи за радном снагом! С друге стране, САД, НАТО и Сорош и још неке моћне мултинационалне НВО са богатим фондовима  „гурају“ масовни долазак муслиманских миграната које они виде пре свега као нове војнике НАТО за коју годину у планираном походу на Русију.

Од милион и 200.000 хиљада избеглих у Европу од рата у Сирији, Ираку и Авганистану, али и миграната из сиромашног Пакистана, Ирана  и афричких земаља Туниса, Еритреје, Конга, Либије, Малија, Марока  до сада се око пола милиона обучило или обучава за неки посао и научило или учи немачки, француски, холандски, италијански, шпански, норвешки, шведски… Стручњаци оцењују да је изненађујуће велики број интегрисаних и оних који већ раде… Али, увезени су и озбиљни проблеми:  порастао је криминал свих врста, пљачке и посебно силовања жена. Број терористичких акција у којима су од стране  неких емиграната, припадника џихадиста масовно убијани невини грађани на улицама европских градова је запањио грађане Европе у унео страх и несигурност у свакодневни живот.

Ти напади допринели су стварању снажног антиемигрантског расположења у целој Европи, од Норвешке, преко Немачке, Француске,  Италије и Шпаније  до Аустрије, Мађарске, Словеније и Хрватске… Али избеглице из Африке и Азије и даље надиру…настаје нека нова Европа.

На таквом таласу расположења и љутње, беса грађана ојачале су десничарске партије у већини европских земаља. Реакција је била да су на изборима велики број гласова добијали и добијају они који заговарају престанак стихијског доласка емиграната у њихове државе.

Последица је била и слабљење положаја ондашњих влада и власти у многим земљама , посебно најутицајније лидерке Ангеле Меркел, која великим делом управо због мигранствске кризе одлази ових дана са политичке сцене Немачке и ЕУ, где је имала доминантан политички утицај.

Лице Европе драматично мењају ове миграције, посебно из муслиманских земаља. Према статистичким прогнозама и анализама муслиманска популација у Европи до 2025. године ће се повећати са 22 до чак 37 процената, што би додатно могло да повећа тензије на Старом континенту. Сваке године само од емиграната, који су од половине 2015. до половине 2016, преплавили земље Европе и населили се, рађа се 40.000  беба, што је још 120.000 нових становника Старог континента за последње три године. Бела Европа се гаси, а рађа се нова афричко-азијска!

Нагло пражњење простора Југоисточне Европе

Слободнији услови у земљама ЕУ за усељење и долазак на рад, у „печалбу“  доводи до наглог пражњења простора из држава централне и југоисточне Европе, сликовитије речено до одласка великог броја младих стручњака, као и целих породица. Привучени повољним понудама и високим платама и позивима из Немачке, Француске, Данске, Белгије, Холандије, Луксембурга, а и скандинавских земаља млади школовани људи у најбољим годинама (у фертилном добу) одлазе из Хрватске, Румуније, Бугарске,Грчке а посебно из Македоније, Србије, Албаније, БиХ све више у земље Западне Европе.

Тако најбогатије земље уже Европе без динара дотација добијају готове стручњаке, високопрофилисане и школоване кадрове. А економски јаз између тих земаља и осталих земаља Европе расте, разлика у животном стандарду је све већа и већа. Шарена је лажа да има бољег живота после уласка у ЕУ, то осећају и Бугари, Румуни, али и Хрвати и други.

Зато се сада дешава да и неке земље Централне Европе, иначе чланице ЕУ, а посебно земље Источне Европе (међу њима и Србија) имају све крупнији проблем јер им све више недостају висококвалификовани радници свих струка, возачи, занатлије свих врста, медицински радници и лекари…чак и обични грађевински радници.

Уз то, опада наталитет у свим овим земљама и перспективе развоја друштва се смањују. Мигранти из Азије, са Блиског истока и Африке постаће пожељни и у Србији и земљама Балкана и Југоиосточне Европе. Нема ко да ради просте, грубе физичке послове, а и занатлија “мајстора“ је све мање…Генерално нема довољно младих људи у репродуктивном добу, а нема их ни у добу рада и стварања…

Зашто млади хрле из Србије у туђину

Перспективе за земље Балкана су суморне: у БиХ и Албанији око 32 одсто младе популације жели да напустити земљу, а следи Македонија са 30 одсто. УСрбији око 25 одсто школоване млађе популације жели да се исели.  Из Румуније 22 одсто школованих грађана жели да оде, Мађарске 16, Бугарске 12 одсто, а из Хрватске где је протеклих година био прави „стампедо“ младих у земље ЕУ – седам одсто жели да оде.  Са Косова и Метохије чак 42 одсто жели да оде, а већ је огроман број младих отишао и они су рекордери по незадовољству животом.

Мења се и мењаће се убрзано, све су прилике, „крвна слика“ , етнички састав целе Европе па и Балканског полуострва. ЕУ ће отићи у историју као неуспешан пројекат. Према прогнозама статистичара у наредним деценијама неке државе ће расти и јачати на тлу Европе , а друге са својим народима нестајати. Међу овим другима, угроженима је и Србија.

Колико и чиме она сама себи може помоћи у овакој реално лошој и врло неперспективној ситуацији све мање ће зависити од мера које ће власт предузимати на дужи рок да спречи национално понирање и физичко нестајање.

Непредузимање одговарајућих мера на време има сада дугорочно негативне последице по државу Србију и њен опстанак. Закаснила је владајућа елита да решава овај проблем и млади хрле више но икада у туђину, јер не виде економски бољитак ни перспективну каријеру ни на пушкомет.

Поразне су информације из истраживања да Србију у овом тренутку жели да напусти 25 одсто популације између 15 и 29 година (неки анализе тврде и знатно више), како би започели живот у некој другој држави, без намере о повратку у отаџбину.

Србија је све мање добро место чак и за пристојан живот.

Извор:
ИЗМЕЂУСНАИЈАВЕ