Десанка Максимовић: Божић-батини цртежи

Једног Бадњег дана девојчица легне рано да спава, у нади да ће можда ујутру наћи коју играчку под узглављем. И усни тад врло чудноват сан.

На крају вароши становала је та мала девојчица. Када би јој се родитељи вратили с рада, хукнули би уморни говорећи како им је кућа иза божјих леђа. А девојчици би говорили да и Божић-бата зато не може обично да доспе са својим играчкама до њихове кућице. Он раније све пораздаје и кад дође на крај вароши и погледа у своју торбу – види да је празна. Зато је девојчица увек пред Божић молила родитеље да се преселе мало ближе, како би и она могла добити играчака.

Једног Бадњег дана девојчица легне рано да спава, у нади да ће можда ујутру наћи коју играчку под узглављем. И усни тад врло чудноват сан. Као вири она кроз прозор, а улицом иде Божић-бата беле браде, у златној мантији, поштапа се као да је под великим теретом година. И таман је девојчица хтела да га викне, а он сам уђе у собу, и седе на постељу. Био је врло чудан Божић-бата. Уместо очију као да су му сијале звезде на лицу, и вејао је око њега мирис облака и неба. Он помилова девојчицу по златној коси и рече:

– Раздао сам већ све играчке. Има тако пуно деце у вашој вароши, па док сам стигао до твоје куће није ништа остало.

– А зашто мени ниси бар једну сакрио од друге деце и донео? Зашто ми никад ниси донео играчака? – питала је кроз плач девојчица.

А Божић-бата је опет помилова по глави, вадећи из торбе неку таблу пуну златних цртежа, и рече јој:

– Погледај, овде су насликане све могуће играчке, кола, аутомобили, дворци иједна царица.

-Ја хоћу праве играчке, – заплакала се девојчица.

А Божић-бата се само смешио својим очима као звезде и говорио:

– Немој плакати и добро ме слушај. Дар који сам теби донео бољи је од свих дарова, али само под условом да будеш добра. Ако прође година дана а ти никога не слажеш, све ове насликане играчке претвориће се у праве. Ако прођу три године, а ти не украдеш ни парче шећера, сви ови насликани дворци и аутомобили претвориће се у праве, и све ће то бити твоје. Ако у томе богатству не заборавиш сиромахе и будеш им увек помагала, постаћеш царица у најлепшој земљи на свету.

Рекавши то Божић-бата јој остави таблицу са златним цртежима и ишчезе.

Ујутру златокоса девојчица исприча свој сан родитељима, весела што ће кроз годину дана имати гомилу играчака, јер никада није лагала. Пролазили су дани, недеље и месеци и девојчица није ниједну лаж изустила. Међутим, било је толико много искушења. Понекад нешто разбије, и страх је буде да призна мами, али ипак не слаже. Више је волела да добије батине за грешку, него да сакрије истину. Тако је прошла година дана и дошао други Бадњи дан. Девојчица стави таблицу са златним сликама под главу, уверена да ће се преко ноћи насликане играчке претворити у праве.

И заиста тако је и било. Кад је на Божић ујутру радознало подигла узглавље, стојао је читав вашар играчака. И све онакве, какве су биле насликане на таблици. Дотрчаше и родитељи да виде, не верујући својим очима. Дотрчаше и деца из суседних кућа, и како Божић-бата обично није ни код њих свраћао, девојчица им раздаде половину својих играчака.

Кад мину прва радост због играчака, девојчица се сети шта јој је Божић-бата казао. И помисли с поносом да јој је и тај услов лако испунити, јер никад у животу није ништа украла.

Међутим, њени родитељи су били у то време још сувише сиромашни, и често није имала ни хлеба да једе, па је морала у школу гладна да иде. По неки пут би пружила руку да узме крадом румени хлепчић од чиче који је продавао деци ужину у школском дворишту, али би се одмах тргла сетивши се Божић-батиних речи. А у гладовању су године споро пролазиле, и девојчици се чинило да никад неће доћи дан кад ће бити богата и имати дворце и хлеба колико јој срце жели.

Ипак су и те три године прошле, а девојчица није ни корице хлеба украла. И на Бадњи дан увече она с неверицом погледа златне дворце на Божић-батиној табли, сумњајући да се и те слике могу претворити у стварност.

Али кад се ујутру пробуди, задивљено отвори очи не досећајући се онако буновна шта то може бити: лежала је у златном кревету, обучена у свилу; свуд око ње тако исто блистала се раскош. утом је ушла нека девојка и донела јој на послужавнику доручак. Она брзо, онако изгладнела, прогута један колач, и у том часу се сети у чему је ствар. Брзо скочи, обуче се, и изиђе да види шта све има око њеног дворца.

А около дворца су били вртови посути срменим ињем, и језера пуна беличасте, полуслеђене воде. И високо, преко највишег дрвећа, дизала се златна ограда. Девојчица се није могла надивити. Поново се врати у дворац да пробуди своје родитеље, али су већ и они били будни и доручковали. Тако су први пут у животу Божић провели сити и задовољни. Девојчица се није после ни у богатству погордила, помагала је сиромахе, и, како сам чула, Божић-бата ју је учинио царицом у најлепшој земљи на свету.

Извор: Детињарије