Ештон: Не тражи се признање Косова већ признање Републике Косово?

Лондон — Кертин Ештон каже да се нада да ће ЕУ донети одлуку да Србији одреди датум за почетак преговора и истакла да Брисел од Србије није тражио да призна Косово

„Ми имамо пет чланица ЕУ које не признају Косово. Ми смо рекли да и људи који живе у Србији и они који живе на Косову треба да постану део ЕУ, а кад се приближимо тој тачки, биће јасније како ће се то одвијати, али нисмо тражили признање Косова“, рекла је висока представница ЕУ у интервјуу за Би-Би-Си.

Ештонова је похвалила лидере Србије и Косова за постизање споразума о нормализацији односа напомињући да је за то „била потребна храброст“.

На питање колико ће бити тешко применити споразум, с обзиром на неповерење које постоји између српске и албанске заједнице, она је рекла да се неке ствари већ примењују, а да ће детаљи о томе како да се договорено спроведе бити разрађени у наредном периоду на разговорима представника две стране у Бриселу.

ЕУ ће у томе имати улогу, али на крају биће на двема странама да разраде како ће се то одвијати, додала је она.

„Циљ овог споразума је да побољша живот људи на северу Косова да им пружи безбедност и будућност, а не да им одузме идентитет и осећање ко су“, рекла је она.

Разговори у Бриселу су, како је истакла, били усредсређени на то како ће бити организована полиција, како ће се подносити жалбе суду, како ће функционисати образовање и здравство и како да се обезбеди да Београд може да финансира образовање на транспарентан начин. Осврћући се на став СПЦ да је ово предаја Косова она је рекла да жали због таквих речи.

„Ми смо се трудили да обезбедимо да сви историјски и верски споменици буду заштићени, то је био део првог договора. И то се примењује. Имамо тим у коме 50 одсто чине представници српске, а 50 одсто албанске заједнице са командантом који обезбеђује заштиту културних и верских објеката“, навела је она.

За Ештонову је значајно то да је косовски парламент с огромном већином гласао за споразум, а српска влада једногласно, а сада остаје да се увере народ и значајни верски лидери да је то добро за њих.

„То се не може једноставно саопштити људима као нешто што им се намеће, већ им треба објаснити да је то нешто што се ради за њих“, закључила је Ештонова.

Б92