Вуковић: Споменик џелату

Слободан човјек је кажњен са спомеником Брозу

Пише: Бећир Вуковић

У Подгорици је осванула – срамота. Освануо је споменик Брозу.

Ако се истроши квантум разума, морала, озбиљности, онда подижете споменик убици, онда подижете споменик ономе ко је тај град преко шездесет пута бомбардовао, и убио хиљаде његових грађана. Какогод, ако се потроши квантум морала, онда градоначелник тога града подиже споменик џелату његових грађана.

Укупни морал, цијела историја, култура, сво сјећање и осјећање, само једним потезом могу доживјети катастрофу, и бивају лишени главне ствари – сврхе, ако почините какво непочинство попут овога које је освануло у Подгорици – споменик комунистичком диктатору Брозу.

Култура и држава су – не смију нас обмањивати црногорске политичке авети – антагонисти:“културна држава“ је само савремена идеја. Али, гдје. Овдје – никако. Једно живи од другог, и једно и друго просперира на рачун другог. Овдје је – давно загрмјело – и у државу, и у културу.

Све велике епохе културе су епохе политичке пропасти: оно што је велико у смислу културе, било је неполитичо, чак антиполитично, тако је говорио потоњи нихилиста Ниче. Како се Црна Гора, баш на пoчетку 21. вијека, идеално уклапа у овај сумрак идола – са спомеником Брозу, и рушењем правог и јединог културног обрасца који је усправио Црну Гору: срушени Ловћен наспрам споменика Брозу. Ту би могао да буде и крај. Крај икакве историје у нашој представи.

Споменик Брозу јесте ововремени црногорски дух: метафизика џелата. Нигдје се тако порочно не злоупотребљава балкански наркотик – биједа духа – као у Црној Гори. Колико је много креча, колико је бетончине, гњиладине, моке, у црногорској политичкој и уопште културној „интелигенцији„…

И без духа се може бити велики политичар. Али, овдје постоји и додатни проблем: изопаченост која постаје страшна болест. Заиста, градоначелник који отвара споменик убици града јесте изопачен, баш као и вајни министар војни.

Са спомеником Брозу, Црна Гора постаје проблемски квантум усађених и наслијеђених идеологија, који је само последично стање те идеологије. Искуство учи да су све последице – језиве. Сличну слику налазимо и у Украјини. Највеће зло које може наћи један народ, јесте кад више не постоје никакви морални факти.

Морални суд открива (имало упућеном човеку у историјску и сваку другу истину), највредније реалитете уопште културе, тадиције, наслеђа, и редом: и, он хоће (морал), и, (човек – морално биће), да знају о чему се ради. Слободани човек иште одговор. Слободан човјек је кажњен са спомеником Брозу. Међутим, шта хоће црногорски иморалисти са спомеником Брозу. Питање, које не смије преноћити, како би се Црна Гора једном – до краја историје – очистила од Броза.

Извор:
ИН4С