УСКРС МРЖЊЕ У ХРВАТСКОЈ (III ДИО): „Не дајмо Србима да се мијешају с нама“

У трећем диjелу наставка сериjала Ускрс хрватске мржње, у коjем представљамо шокантан извjештаj Српског народног виjећа о нациљу и несношљивости према Србима у Хрватскоj кроз 2014. годину, доносимо диjелове извjештаjа коjи се тичу ширења мржње и нетрпељивости приликом jавних окупљања и уличних акциjа.

У опширном извjешћу наведен jе низ примjера промовирање нетрпељивости, а наjшокантниjи jе свакако летак коjи jе прошле године диjељен у Белом Манистиру, гдjе се Хрвате позива да се не миjешаjу са Србима, а Србе се пак гура у ситуациjу у каквоj су се приjе II свjетског рата налазили Жидови у Њемачкоj.
Броj протеста и протупротеста на готово сваком jавном догађаjу коjи има антифашистички предзнак или коjим се у питање доводи одговорност хрватске стране за злочине почињене у посљедњем рату, показатељи су погоршања односа друштва у цjелини према Србима у Хрватскоj.

Уочи прошлогодишњег Дана сjећања на Јадовно 1941.17, одржан jе протест Збора Удруга ветерана хрватских гардиjских построjби, Удруге хрватских драговољаца Домовинског рата града Риjеке и Госпића (Билаj) и Хрватског збора и то неколико километара даље, такођер у Јадовном, на локациjи Крч, код Спомен-крижа витезовима Велебитског устанка – 1932. Осим што су просвjедници доводили у питање постоjање концентрациjског логорског сустава Госпић-Јадовно-Паг, у своjим су говорима истицали да jе Брушански или Велебитски устанак на жандармериjску станицу Краљевине Југославиjе у Брушанима 1931. био “први отпор велико-српскоj хегемониjи на тлу Хрватске”. “Хрвати, поготово они слободоумни, живjели су у тешким увjетима, што jе био разлог да су одговорили Велебитским устанком, коjег jе организирао Хрватски борбени револуционарни покрет Усташа”, казао jе новинарима Миле Биондић, предсjедник УХДДР Риjека. Раниjе те године Биондић jе иницирао протест против изведбе казалишне представе Александра Зец у риjечком ХКД Театру. Према његовим риjечима, представом се “чињеница да су убоjство трочлане српске обитељи Зец починили припадници хрватске полициjе, жели се претворити у колективну кривњу хрватског народа, а jефтином пропагандом таj се догађаj покушава наметнути као ружна слика циjелог обрамбеног Домовинског рата тиjеком 1991.” (…)

Српско народно виjеће већ годинама организира окупљање у Србу коjим обиљежава Дан устанка. Посљедњих година таj jе скуп попраћен контраскупом чланова А-ХСП-а. Већ у припреми Дана устанка одашиљу се приjетње што поштом, што путем медиjа, а без икакве реакциjе надлежних. На Дану устанка коjи jе прошле године обиљежен 27. jула, педесетак судионика контраскупа налазио се у ограђеном простору (паркиралиште усред мjеста), чиме jе мjештанима и судионицима церемониjала ограничено кретање. Разглас контраскупа jе био снажниjи па jе de facto доминирао циjелим мjестом. Успркос молбама организатора, полициjа ниjе осигурала његово смањење. Такођер, садржаjи коjи су емитирани, као и понашање судионика контраскупа били су непримjерени, хисториjски неутемељени, политички радикални, друштвено неприхватљиви и законски кажњиви – сви присутни називани су четницима као и сам устанак из 1941., приjетило се осветом, славило се усташки режим, поистовjећивало се воjску НДХ с ХВ-ом, пjевало Јуру и Бобана, поздрављало усташки уздигнутом десницом. Иако су полицаjци, међу коjима су били Крунослав Боровец, помоћник главног равнатеља полициjе МУП-а и начелник Управе полициjе, и Дарко Цар, начелник ПУ задарске, у више наврата на лицу мjеста упозоравани на све неприхватљиве елементе, одбили су реагирати. Полициjска постаjа Доњи Срб подниjела jе оптужни приjедлог против Дражена Келеминца, челника А-ХСП-а, тек 24. септембра 2014., тj. тек онога дана када jе запримљена притужбу СНВ-а.

Поводом одлуке глинског Градског виjећа коjом се забрањуjе одржавање комеморативних скупова испред Спомен дома у Глини, локалитету на коjем су усташе од jуна до аугуста 1941. убиле готово 1000 мушкараца, чланови Антифашистичке лиге Хрватске на том су мjесту одржали jавну сjедницу. Симболично, сjедница jе одржана на Међународни дан људских права коjи се обиљежава 10. децембра. Чланови Антифашистичке лиге том су приликом охрабрили грађане Глине да у урбано-повиjесноj jезгри означаваjу мjеста злочина. Истодобно, чланове Градског виjеће позвали су да се недвоjбено дистанцираjу од усташког режима из времена Другог свjетског рата те су затражили да се врати име Спомен дому коjи jе 1995., непосредно након ВРА Олуjе, преименован у Хрватски дом, те да се обнови уништено спомен-обиљежjе на коjем су се налазила имена 1564 жртава из Глине и околице. У непосредноj близини Спомен дома састали су се представници бранитељских удруга коjи су вриjеђали окупљене. Међу њима jе био и Стjепан Тонковић, потпредсjедник Градског виjећа Града Глине, коjи jе новинарима казао да ће Виjеће срезати средства за рад глинског Виjећа српске националне мањине. По завршетку скупа Антифашистичке лиге, пред Спомен дом су дошли судионици протупротеста пjеваjући пjесме и са размотаном хрватском заставом.

Након што су 10. априла на Ловринцу обиљежили дан успоставе Независне Државе Хрватске, при чему су ту творевину окарактеризирали као “стољетну тежњу хрватског народа”, припадници Хрватских обрамбених снага 9. маjа су jош jедном походили Сплит. Наиме, “симболично”, на Дан побjеде над фашизмом, у том граду открили су споменик IX боjни ХОС-а. Иако споменик на себи не носи натпис “За дом спремни”, коjи се иначе налази на службеном грбу и застави те jединице, нежељеног проусташког називља ниjе недостаjало међу узваницима овог догађаjа. Уз Доброслава Парагу, оснивача ХОС-а, Марка Сjеку, пуковника ХВ-а те Томислава Чубелића, сплитског жупника коjи jе благословио споменик, свечаном отворењу су присуствовали и Златко Жеврања, жупан сплитско-далматински и члан ХДЗ-а, те Иво Балдасар, сплитски градоначелник и члан СДП-а. Градоначелник Сплита jе током говора, у склопу коjег jе изрекао и лапсус “Данас jе дан побjеде над антифашизмом…” истакнуо “како циjени инициjативу да се подигне споменик погинулим припадницима IX боjне ХОС-а, jер су и данас потребни бранитељи како би изградили бољу Хрватску”. (…)

Од почетка деведесетих у центру Загреба, точниjе у Базилици Срца Исусова, сваке године се одржава миса задушница за усташког поглавника Анту Павелића. Посљедње двиjе године против тог догађаjа просвjедовали су активисти Мреже антифашисткиња Загреба. Током прошлогодишње мисе, неколико припадника интервентне полициjе побринуло се да четрдесетак просвjедника стоjи што даље од улаза у цркву. За то вриjеме, у цркву су несметано улазили Павелићеви поклоници, од коjих jе дио њих истицао усташку иконографиjу. Осим што су полицаjци пописали особе коjе су имале усташка обиљежjа истакнута на видљивом мjесту, узели су особне податке од просвjедника коjи су носили транспарент с антифашистичким порукама. За разлику од 2013. године, када jе Вjекослав Ласић, коjи традиционално предводи мису, експлицитно казао како вjеруjе да jе Павелић у раjу, патер jе 2014. одлучио ублажити реторику. Тако се циjела церемониjа, коjу jе с Ласићем предводио Славко Павин, одиграла под називником “Миса за свету обитељ”. Ласић се на растанку побринуо да у истоj реченици спомене “наше бранитеље, Алоjзиjа Степинца и нашег Анту”. (…)

Нетрпељивост према Србима у правилу се увиjек jавља током предизборних кампања. Изузев кампање за предсjедничке изборе, коjу jе ХДЗ доминантно темељио на националистичкоj реторици, несношљивост према Србима забиљежена jе и на приjевременим локалним изборима за градоначелнике коjи су у 2014. одржани у Глини и Вуковару. Уочи избора, Глина jе била облиjепљена смртовницама непознатог аутора на коjима jе писало: “Тужним срцем jављамо да jе 23.03. у 19.05 сати преминула подружница СДСС Глина”. Приjевремени избори за градоначелника Вуковара остали су упамћени по активностима Стожера за обрану хрватског Вуковара. Хрватски ветерани, коjи су судjеловали у акциjама насилног скидања ћириличних плоча, уочи избора су од ДОРХ-а затражили да особе српског пориjекла, осумњичене за ратни злочин, а коjе су обухваћене аболициjом, одмах приведу. Наjавили су и да ће прикупљати доказе укључуjући и снимање видео камером таквих коjе су “до сада организирано довозили у околна села те особним аутомобилима организирано довозили на бирачка мjеста”. (…)

Примjер наjпримитивниjег позивања на сегрегациjу Срба забиљежен jе у Белом Манастиру. Тим jе градом уjесен 2014. кружио летак под насловом “Суживот са Србима – што и како”. Аутори летка на двиjе странице А4 формата, коjи су се потписали као “прогнани Хрвати”, изниjели су своjеврсни водич у дванаест точака како се поставити према припадницима српске националне мањине jер jе, према њиховом мишљењу, “угрожен биолошки опстанак хрватског народа”. Текст летка доносимо у циjелости:

СУЖИВОТ СА СРБИМА — ШТО И КАКО

Након парола о “братству и jединству”, у политичком говору све се више употребљава узречица “суживот са Србима”. Како jе дошло до тога? Што jе показао живот? Што jе од тога могуће? Како? Како послиjе рата? У питању jе и биолошки опстанак хрватског народа. О томе ваља одмах повести рачуна и одмах ускладити понашање. Размишљања о томе могу се скупити и разврстати у неколико точака:

1. Нашу дjецу и унуке требамо упознати са страдањима Хрвата коjе су проузрочили броjни “хрватски Срби”. Без обзира како ће се о томе изjашњавати службена политика и како ће то износити школски програми – дjеци не треба затаjити. То jе jедини начин да се евентуално избjегне понављање страхота коjе управо пролази хрватски народ, а и други несрпски народ у Хрватскоj. Нека наше будуће генерациjе знаjу тко су им сусjеди и у што се неки од њих могу претворити…

2. Срби су ту око нас. Као људи и хуманисти ту ниште не можемо измиjенити. Они мораjу имати своj живот, своjа људска права, али можемо сприjечити њихово ширење у хрватски народ и разарање нашег националног ткива – што се догађало до сада.

3. Продаjете ли стан, кућу или земљу – не продаjте jе Србима макар нудили више циjене. Продаjући Хрвату и за нижу циjену избjегавате дио ових проживљених страхота нашим унуцима. Ако jе евентуални купац Србин и поштен човjек – не продаjте ни њему! Немогуће jе предвидjети поштење његова потомства. Јер, многи четнички крвници су дjеца и унуци поштених Срба… А не може се предвидjети ни тко ће бити неки други купац у будућности.

4. Када у свом подузећу требате упослити нове раднике, не запошљаваjте Србе, jер тиме онемогућавате њихово привредно jачање и инфилтрациjу у хрватску привреду.

5. Избjегаваjте трговине, услужне и производне радионице чиjи су власници Срби. Нека они живе своj живот, а ми своj – без њих.

6. Као власници трговина и подузећа будите циjеном конкурентниjи према српскима.

7. Не дружите се са Србима и не приjатељуjте с њима, jер тако избjегавате њихово улажење у хрватско народно ткиво. Никад не знате како ће реагирати на зов великосрпских политичара. До сада многи нису могли одољети “зову Србиjе”.

8. Дjецу и унучад упућуjте да се не друже са Србима, српском дjецом. На таj ће начин избjегавати могућност да се заљубе у младиће и дjевоjке српске националности и да са њима склапаjу бракове. Нека схвате да се љубав jавља према људима с коjима се дружимо на неки начин. Дружећи се са своjима наћи ће особу свог живота међу припадницима свог народа. У младима треба развиjати осjећаj да jе женидба с особом српског народа jедан облик подцjењивања или чак издаjа хрватског народ, занемаривање хрватских жртава и страдања. Такве женидбе су опасност за опстанак Хрвата. То се види по резултатима досадашњег суживота са Србима.

9. Не напуштаjмо наша села, насеља и земљу пред великосрпским експанзионистима. Обновимо их! Обновимо и наша гробља! Нека буду повиjесни извори и свjедоци нашега постоjања. У раниjим ратовима гробља су углавном остала читава па се из њих могло “прочитати” коjи jе народ раниjе трагове нашег постоjања у нашим краjевима, а нас да заплаше и истjераjу. Зато не одлазимо! Ако нетко треба отићи, нека оду они. Треба им створити такове животне увjете да пожеле отићи.

10. Не допустимо додворавање Србима од стране неких политичара или политичких странака коjе ће хтjети новац хрватског народа усмjеравати Србима у “пасивним краjевима” да би се они осjећали паженима као етничка скупина. Они мораjу схватити да су њихове вође немилице рушили наше прометнице, индустриjу, уништавали пољопривреду, шумарство, разарали наше домове, преорали наша гробља.

11. Залажемо се за такову порезну политику, привреду коjа ће увjетовати повећање наталитета нашег народа. Против “биjеле куге” боримо се одговараjућим здравствени просвjећивањем. Мислимо на наш биолошки опстанак!

12. Према Србима убудуће треба бити на опрезу, пазите на све поjаве међу њима. Иако ми нисмо склони милитаризму, полициjском суставу, силом прилика морат ћемо бити полицаjци и воjници. Знат ћемо ми то. Демантират ћемо мишљење да Хрвати нису за те позиве, насталог због положаjа Хрвата у тим службама приjе.

ЗАКЉУЧАК

Срби су ту покраj нас. Нека их, нека живе своjе животе, али не даjмо да се миjешаjу с нама jер они нису “као сви други људи”. Неки од њих се у трен ока прометну у пљачкаше, рушитеље, крвнике… нека наше понашање према њима буде нека врста боjкота. Наjбоље би било и за њих и за нас да они оду тамо одакле су дошли они или њихови преци, у Србиjу.

Морамо се испричати “поштеним” Србима на оваквим ставовима, али ако су заиста поштени мораjу нас разумjети. То нам повиjест даjе за право. Они би требали замjерити оним своjим сународњацима коjи су у нама изазвали тако велико неповjерење. И ми се имамо право борити за своj опстанак. Други начин не постоjи, а ми га и не видимо, коjи би био сукладан нашем свjетоназору. Докле тако? Тако дуго док хрватски и српски Срби своjим схваћањима о начину живота различитих народа не досегну еуропску разину и док се заврши еуропска интеграциjа. Дотле опрез са Србима!

Прогнани Хрвати

Пажња: Оваj текст прочитаj и запамти садржаj, а заборави од кога си га добио. Даj га другима на читање. По могућности га умножи и подиjели даље. Нека се шири као усмена народна предаjа.

Извор:
ЈАДОВНО