ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Облакодери на Церу

Првонаграђено решење чине два брутална небодера начињена у конструкцији металних решетака са уметнутим кубусима, постављена један уз другог

ВЕЋ дуго траје агонија спречавања градње нелегалног објекта на Панчићевом врху на Копаонику. Иако је донето решење о рушењу овог незаконитог чуда површине чак 1.000 квадратних метара на врху заштићеног националног парка, оно до данас није срушено. И поред упозоравања јавности, градња горогана приводи се крају “употребом фалсификата и антидатираних папира”. У сенци овог скандала, под маском “објекта националног идентитета на који сви можемо бити поносни” најављена је и од малобројних представника архитектонске струке подржана градња много горег, дрског архитектонског монструма на еколошки јединственој локацији.

На Конкурсу за идејно решење Меморијалног комплекса на врху парка природе планине Цер победио је пројекат који по нехуманости и суровости у уништењу природног амбијента нема преседана. Првонаграђено решење архитеката Иље Микитишина, Игора Микитишина, Миљана Салате и Рајка Анђелића чине два брутална небодера начињена у конструкцији металних решетака са уметнутим кубусима, постављена један уз другог – усред јединственог заштићеног парка природе. У покушају да на пројекту пребројим број структурних етажа ових вишеспратница, дошао сам чак до броја 40! Поставивши мегаломанске четрдесетоспратнице на врх питоме планине, пројектанти су креирали гигантски монструм који нема карактеристике споменика, а понајмање приличи природном амбијенту. Наметнули су урбанистичку асоцијацију на њујоршке Куле близнакиње које су, за разлику од пренасељеног забетонираног Менхетна, подигнуте на месту где је императив очување изворног природног окружења. Споменик “употпуњују” недирнутој природи непримерени садржаји Музеја Великог рата, Документационог центра, Едукативног центра, чак и објекти пансионског смештаја, површине невероватних 5.000 метара квадратних!

Недопустиву урбанизацију планине могао је да изврши само неко ко или никада није био на њој или мрзи планину и природу, а засигурно је лош архитекта. Буновни жири предвођен академиком Браниславом Митровићем наградио је пројекат недостојан струке, не водећи рачуна о месту ни контексту датог простора. Правити од планине – ретког и ограниченог ресурса недирнуте природе – урбанизовани “градски сити” са небодерима, незамисливо је свуда у свету где је присутна свест о очувању природног наслеђа.

У Србији, појединце не брине нестајање природних богатстава, штавише, награђују се пројекти који их уништавају. Цер свакако није заслужио бруталну урбанизацију. Сурово девалвирана градњом небодера мимикрираних у споменик, ова јединствена планина у којој су своја станишта пронашле чак три заштићене врсте птица, са великим богатством граба, букве и храста, лековитог биља и шумског воћа, не сме да доживи злу судбину Панчићевог врха. Апелујем на Министарство заштите животне средине да спречи ову еколошки катастрофалну градњу.

Извор:
НОВОСТИ