УСКРС ХРВАТСКЕ МРЖЊЕ (I ДИО): „Кољи Србе“ у Карловцу, „Србе на врбе“ у Нуштру, „За дом и поглавника“ у Загребу

Под насловом „Насиље и несношљивост према Србима“, Српско народно виjеће пописало jе низ случаjева насиља, несношљивости и говора мржње коjи су се кроз 2014. годину догађали у Хрватскоj. У уводу овог шокантног материjала, из Српског народног виjећа истичу како jе примjетно да су се нецивилизациjске поjаве од 2012. године прошириле циjелом Хрватском.

Том тренду „значаjно jе придонио друштвено-политички контекст коjи се од доласка коалициjе предвођене СДП-ом на власти, а потом и након придруживања Хрватске ЕУ, све више радикализира и поприма ревизионистичко-десничарска обиљежjа“. Оваj извjештаj, коjи упозорава на нову фашизациjу хрватског друштва, обjавит ћемо у наставцима.
– Догађаjи из рецентне повиjести доказуjу да десница, предвођена ХДЗ-ом, као главни политички капитал за повратак на власт користи националистичку реторику коjа подразумиjева антисрпску хистериjу. У правилу, риjеч jе о организирању уличних окупљања и радикалном политичком говору коjи за циљ имаjу дестабилизациjу политичке ситуациjе у земљи, наводи СНВ, додаjући да jе „ново буђење националистичке еуфориjе и мобилизациjе диjела ветеранске популациjе започело одлуком актуалне Владе да почне с темељитим провођењем Закона о употреби jезика и писма националних мањина, коjим се прописуjе равноправна употреба мањинског jезика у оним срединама гдjе оне чине више од 33 посто становништва“.

Постављање првих двоjезичних плоча на државне институциjе у Вуковару почетком 2013., подсjећаjу из СНВ-а, „изазвало jе отпор ветеранског удружења Стожера за обрану хрватског Вуковара. Протест вуковарских ветерана, коjи jе прерастао у протест против права Срба, напосљетку jе резултирао повећаном разином говора мржње и етничке несношљивости у jавном простору“.
– Посебно jе забрињаваjуће што jе говор мржње у 2014. постао све присутниjи у медиjима. Примjетно jе да се у посљедње вриjеме повећава броj интернетских портала коjи користе десничарски дискурс, посежу за повиjесним ревизионизмом те воде кампање против мањинских заjедница. Охрабрени таквом атмосфером, чланови ветеранских удружења и профашистичких организациjа jавно протестираjу против готово сваког догађаjа коjи има антифашистички предзнак или коjим се у питање доводи одговорност хрватске стране за злочине почињене у посљедњем рату. Националистички испади своj су врхунац у 2014. досегнули за вриjеме кампање за предсjедничке изборе. Врх ХДЗ-а jе кампању новоизабране предсjеднице Колинде Грабар-Китаровић доминантно темељио на национализму, наводе у СНВ-у.

Друштвено-политичка ситуациjа у претходноj години додатно се радикализирала протестом бранитеља коjи су у првим данима кампање подигнули шатор испред Министарства бранитеља, захтиjеваjући оставку актуалног министра, његових помоћника и напосљетку циjеле “jугокомунистичке” владе. У позадини свега криjе се повратак хдз-а “вриjедностима 90-их”, односно ригидном национализму. За илустрациjу се довољно подсjетити говора Томислава Карамарка, предсjедника те странке, коjег jе у фебруару 2014. одржао на страначком скупу у Омишу.

– Осjећам да су нам се вратили она енергиjа и емоциjе с почетка ’90-их. Осjећам да су Бог и хрватски народ поновно уз ХДЗ, а чуjем и оних 15.000 мртвих приjатеља из Домовинског рата како нас питаjу што сте им ово допустили да направе од Хрватске… Неће нама четнички воjводе прегледавати наше уџбенике. А они (оп.а.– актуална Влада) су им управо то допустили, они коjи су нашу школовану дjецу, коjа су научила ходати на бриселским ходницима, избацили из европских институциjа, како би из комитета довели своjу неспособну дjецу, рекао jе у Омишу Томислав Карамарко, након чега jе нетко од броjних гостиjу уз аплауз добацио: “У Кевину jаму с њима!”.

Све то резултирало jе наставком тренда коjи jе посљедњих неколико година видљив из података Министарства унутарњих послова (МУП) – жртве казнених и прекршаjних дjела мотивираних етничком мржњом у Хрватскоj и даље су у великом броjу Срби. Наjвећи броj догађаjа коjи су имали обиљежjа међуетничке нетрпељивости и у 2014. евидентиран jе на Подручjима посебне државне скрби, односно на подручjима у коjима живи наjвећи броj Срба повратника. У 2014. на тим су подручjима укупно забиљежена 44 догађаjа коjа су имала обиљежjа међуетничке нетрпељивости, од чега се њих 32 почињена на штету Срба. Како показуjу подаци МУП-а, у претходноj години од укупно 8 казнених дjела мотивираних етничком мржњом, за њих три утврђено jе да су мотивирана мржњом према особама српске националности. Према евиденциjи Државног одвjетништва Републике Хрватске (ДОРХ), у претходноj години запримљено jе укупно 39 казнених приjава коjе се односе на злочин из мржње, при чему ниjе исказано колико броj дjела jе почињен на штету Срба.

Током 2014. од стране МУП-а евидентирана су и укупно 54 прекршаjа почињена ношењем, извођењем, репродуцирањем и истицањем симбола, текстова, слика, цртежа или пjесама мотивираних мржњом. Потакнути повећањем броjа случаjева етнички мотивираног насиља, несношљивости и говора мржње усмjереног према Србима и њиховим институциjама у Хрватскоj, Клуб заступника Самосталне демократске српске странке (СДСС) у Хрватском сабору и Српско народно виjеће (СНВ) су почетком 2013. започели с евидентирањем и праћењем таквих случаjева. У 2014. години настављено jе праћење, а евиденциjа се темељи на подацима прикупљеним по приjавама поjединаца те информациjа обjављиванима у медиjима. Прикупљањем података по приjавама поjединаца и информациjа обjављенима у медиjима, Клуб заступника СДСС-а у Хрватском сабору и СНВ-у забиљежили су 82 случаjа етнички мотивираног насиља, несношљивости и говора мржње против Срба у 2014. години.

Као посљедица несанкционирања говора мржње, ширења етничке нетрпељивости и друштвене ситуациjе у коjоj такво понашање ниjе изолиран случаj већ га се, штовише, потиче, све jе учесталиjе изражавање таквих ставова у jавном простору. Графити нацистичких, фашистичких и усташких симбола те поруке коjима се директно позива на физичко насиље према Србима постали су уобичаjена поjава на jавним површинама. У 2014. години графити таквих садржаjа забиљежени су на улицама готово свих хрватских градова – од Нуштра (“Милановићу Србине”, “Србе на врбе”, “Олуjа ‘95”, “Вуковар никад неће бити Бyкобап”), Риjеке (“Убиj Србина”), Славонског Брода (“Мамићу српско копиле”), Вуковара (“Србине сели се”, “Wе хате Сербс”, “Уби Србина 1950”), Карловца (“Кољи Србе”) до Вараждина, Винковаца, Сплита, Дубровника и Задра, гдjе су на jавним површинама видљиви нацистички, фашистички и усташки симболи. Наjвећа концентрациjа увредљивих графита забиљежена jе на улицама Загреба (“За дом и поглавника”, “Хрватска до Земуна”, “Србе на врбе”, “Стоп ћирилици у Вуковару”, “Мамићу Србине, чакиjа ти не гине”, “Мамићу Србине, кћери су ти Циганке”).

Уз површине потходника, трамваjских и аутобусних станица, прометних знакова, киоска, трафостаница, коjе слове као уобичаjена мjеста за исцртавање графита, посебно jе забрињаваjуће што су увредљиви натписи постали учестала поjава на површинама jавних установа (домови здравља, болнице, школе, спортске дворане, музеjи, тржнице, дjечjа игралишта) коjе посjећуjе велики броj грађана с дjецом. Да се графити увредљивог садржаjа у правилу не уклањаjу с тих обjеката, доказуjе неколико примjера са загребачких улица. На jедноj од наjпрометниjих аутобусних станица у граду, коjа jе смjештена у Паромлинскоj улици, већ мjесецима стоjи нацртано велико слово “У”. Иако се станица налази у непосредноj близини градског поглаварства, комунална служба до тренутка писања овог текста ниjе уклонила оваj графит. Сличан примjер jе забиљежен на Трешњевци, гдjе су на дому здравља у Нехаjскоj улици, коjи се налази у непосредноj близини полициjске постаjе, забиљежени графити нацистичких и усташких симбола.

Уколико се комуналне службе одлуче на брисање графита коjима се промиче несношљивост, таj се посао често одрађуjе с временским одмаком. У самом центру Загреба, на трамваjскоj станици коjа jе смjештена на Тргу хрватских великана, данима jе без реакциjе надлежних тиjела стаjао графит “ХНС (оп.а. – Хрватски ногометни савез) педери, уби Србина”. Графити на загребачкоj тржници Долац и на фасади Музеjа сувремене умjетности доказуjу да комуналне службе кад се, и уколико се уопће одлуче на њихово уклањање, таj посао често обављаjу лоше. Наиме, будући да су префарбани свjетлиjом боjом, ти графити су и даље видљиви.

У 2014. години се ниjе промиjенила ни слика на спортским теренима коjи већ годинама слове као мjеста на коjима jе свеприсутан говор мржње. Почетком фебруара 2014. у Загребу jе у оквиру АБА кошаркашке лиге одржана утакмица између загребачке Цибоне и београдског Партизана. На самом почетку меча с трибине се заорило “Убиj, убиj Србина”. Неколико дана касниjе у Пули jе одржана ногометна утакмица између прволигаша Динама и Истре 1961. Дио навиjача Истре, знани као Демони, тада jе с трибина узвикивао усташки поздрав “За дом спремни”. Управа НК Истре 1961 ускоро се дистанцирала од ове навиjачке групе те осудила њихово понашање. Челници овог прволигаша тако су се сврстали у ред риjетких одговорних поjединаца коjи су jавно осудили неприхватљиво понашање на спортским теренима. Примjеру другачиjе праксе свjедочили смо почетком октобра на стадиону у Дугопољу, гдjе jе одиграна ногометна утакмица између Риjеке и Хаjдука. Иако су припадници Торциде, навиjачке скупине НК Хаjдука, пjевали “Шугава Риjеко пуна си Срба, не брини

Риjеко има jош врба”, ни делегат нити судци нису реагирали. Сличну ситуациjу проматрачи Хрватског хелсиншког одбора забиљежили су на квалификациjскоj утакмици за Европско ногометно првенство 2016. коjу су репрезентациjе Хрватске и Азербаjџана13. октобра одиграле на осjечком стадиону Градски врт. Већ приjе самог почетка утакмице стадионом се заорио усташки поздрав “За дом спремни”, а пред краj утакмице радикална скупина навиjача запjевала jе усташку корачницу “Ево зоре, ево дана / Ево Јуре и Бобана”.

Водећи људи хрватског ногомета, међу њима и сам предсjедник Хрватског ногометног савеза Давор Шукер, коjи jе у jавности познат као особа коjа jе 1996. посjетила гроб усташког поглавника Анте Павелића, послиjе утакмице су се оградили од дивљаштва на стадиону. Ипак, риjеч jе о стидљивимосудама у коjима се нагласак ставља на могуће санкциjе по клубове и репрезентациjе (забрана играња и новчане казне), док на шири друштвени проблем коjи се криjе иза оваквих испада у правилу не упозорава готово нитко. Почевши од коментатора телевизиjских и радиjских приjеноса спортских натjецања коjи се jош ниjедном нису одлучили за прекид емитирања приjеноса или искључивање тона коjи допире са спортских терена.

Извор:
ЈАДОВНО