Најхрабрија породиља у Србији ове недеље: Анђелина Трифић(35), Трстеничанка, која болује од церебралне парализе
– Еми се журило, очигледно,да види бату и секу, па су болови и контракције убрзали пријем у болницу – прича за “Новости” одушевљена и помало исцрпљена мајка Анђелина Трифић.
– Мало смо се намучиле, али је порођај завршен успешно, оперативним путем.Треће дете је испуњење нашег сна. Нас петоро сада настављамо борбу.
А та борба неће бити једноставна.Анђелинин супруг Љубиша сасвим ће преузети бригу о старијим малишанима, Анити (5) и Богдану (3), који су нестрпљиви били да упознају “нов” колачић у породици. А и мама, која је примљена у болницу 3.децембра, прилично им је недостајала.
– Цела трудноћа је протекла како треба, мада је било и тешких тренутака – сведочи Анђелина.
– Све смо то превазишли заједно.Сигурно да је и Ема борац. Са њом у стомаку, а у инвалидским колицима учествовала сам на 31.Београдском маратону.И касније се није поставило питање да ли ћу родити бебу,иако смо знали да нам због мојих невољних покрета предстоји још један царски рез,а у току трудноће, комплексна амниоцинтеза.
Анђелинина прича од њеног рођења представља стално прескакање препрека које намеће судбина особи са инвалидитетом. Неустрашива мајка троје деце преживела је удес у којој су погинули њени родитељи, Добрила и Зоран, 1987.године.Да подигну унуче, које је тек у петој години успело да стане на ноге заслужни су дека Светислав и бака Десанка.
Послушна и храбра, Анђелина је завршила све редовне школе и дошла до звања економисте. Радила је у старој “Првој петолетки” до одласка у стечаја, потом у Канцеларији за комуникацију народних посланика са грађанима у Трстенику. Од прошле јесени,води Центар за самостални живот особа са инвалидитетом у свом граду, али нема сталан посао.
– Имамо доста обавеза око деце, посебно сте им потребни кад су баш мали, јер Анђелина не може сама да држи бебу, да је повија, и носи, па сам зато ту увек ја да помогнем -сведочи Љубиша Трифић.-Свима треба да се скува, постави, да се обуку и пресвуку,воде у град. Ипак, успело нам је код Аните и Богдана. Лепо напредују, већ су у вртићу.Тако ће и наша Ема!
БОРБА И СА ПРОПИСИМА
НЕСЕБИЧНИ борци за наталитет, Анђелини и њеном супругу Љубиши, предстоји и мукотрпно обезбеђивање подршке за чување бебе у првим месецима живота!Како је Анђелина незапослена, накнаду за породиљско боловање пробао је да оствари Љубиша. Помирили су се са чињеницом да ће због поражавајуће рачунице по Закону о финансијској подршци примати тек око 2.000 динара месечно, јер Љубиша ради пар месеци.И накнада,причају, није била толико важна, колико Љубишино присуство код куће, јер Анђелина не може да брине о беби и двоје мале деце, са церебралном парализом,неурошким стањем, које је потврдила и комисија.Онда је стигла информација да супруг не може да користи одуство, јер Анђелина користи породичну пензију, која, иначе, износи прескромних 15.000 динара!Трифићи покушавају да нађу неко решење по коме ће Љубиша одсуствовати с посла,али на који ће моћи да се врати кад Ема мало ојача!
